Jeste li nekada poželeli da iskočite i pobegnete iz neke situacije, a niste to uradili? Ostali ste tu gde ste.

Iz raznih razloga – da ne biste učinili situaciju neprijatnom sebi i drugima; jer vas nisu učili da ste sebi najvažniji i da je u redu da se okrenete i odete kada vam nešto ne prija; zato što niste smeli da načinite promenu za koju ne znate kuda vodi, plašeći se šta će biti posle; jer biste se uplašili sami sebe i svoje reakcije.

Autorka teksta: Sanja Petković, psihoterapeut, joga instruktor, kreator holističkog terapijskog koncepta Spirit&Move Foto: Darko Bursać
Autorka teksta: Sanja Petković, psihoterapeut, joga instruktor, kreator holističkog terapijskog koncepta Spirit&Move
Foto: Darko Bursać

Ako ste bilo šta od ovoga barem jednom doživeli, verujem da ste se našli gde i većina ljudi. Ali taj podatak o pripadnosti većini ne rešava vašu situaciju. Samo vas privremeno uteši. Potrebno je da odemo korak dalje u razumevanju sebe.

Pod situacijom (iz koje bismo da pobegnemo) podrazumevam svakodnevne momente, npr.: razgovor sa nekim ko vam (ili čija priča vam) ne prija, bivanje na fizičkom mestu koje vam se ne sviđa; pa sve do dužih životnih okolnosti u kojima se nalazite: emotivna veza koja vam sve manje odgovara, posao, mesto prebivališta, ljudi kojima ste okruženi, osobine koje biste kod sebe da promenite, i dalje.

Zamislite sada da ste u jednoj od tih životnih situacija (ako već znate da jeste, samo je dovedite u svest). Doživite je. Osetite taj momenat koji vam tako ne odgovara, da biste iz njega najradije iskočili.

Registrujte sada svoje telo. Primetite koji deo je napet i spreman da vas istog trena sprovede kroz zamišljenu situaciju iskakanja, bežanja, ili jednostavno odlaženja. Svakako da će vam naposletku kompletno telo biti angažovano, ali noge su te koje prave odskok, koje će, naredbom iz glave, pokrenuti celo telo i izmestiti ga iz postojećeg (hodanjem, trčanjem, skakanjem).

Zamislite sada da sve te telesne senzacije doživite (želju za izmeštanjem, odlaženjem, pomeranjem, i pripremu mišića koji će izvršiti radnju), a ipak ih ne sprovedete u delo. Šta vam ostaje? Telo i njegova savršena memorija! Ono ostaje u pripremnom stanju u koje ste ga doveli. Ostaje u istom, jer ste vi i dalje mišljenja da se treba pomeriti, osećate da tako treba, ali to ipak ne uradite, jer:

– posumnjate u ono što mislite i osećate

– niste sigurni šta će biti ako to uradite

– bojite se reakcija drugih, ili svojih, i slično

Ovo stvara konflikt u nama.

Želim da budem na drugom mestu, ali ipak ostajem – izazvaće rastrojstvo i emotivnu napetost.

Kako mišići nogu i dalje registruju vašu želju za pokretom, oni ostaju u pripremnom, napetom stanju, u grču (jer svakog časa zaista možete krenuti). Ako se duži vremenski period ne odlučujete za taj isti pokret, i emotivno se oko te odluke sami sa sobom borite, mišići nogu će zadržati tenziju za pokretom, odskokom (jer odluka još nije doneta) i vi ćete povremeno ili stalno registrovati napetost i grčeve u nogama.

Kada se konflikt razreši i kada sebe više na tu temu emotivno ne rastrojavate, mišići konačno dolaze u relaksaciju i telo poušta.

1396019904-everglow

Sve do tada, napetost u nogama manifestuje vašu zaustavljenu potrebu za bežanjem koja vas emotivno napreže jer – niti ste otišli, niti vam se ostaje.

Ovakva situacija nije karakteristična samo za trenutke kada se želimo iz nečega pomeriti, nego i za one u kojima se osećamo sasvim dobro tu gde smo, kada znamo da nam je udobno, da nište ne bismo promenili, i da se baš odatle ne želimo pomeriti. Tada se u nama može javiti strah (upravo valjda zato što nam je tako dobro u tome u čemu smo) da će nas nešto ili neko iz tog savršenog i željenog stanja izmestiti, omesti, naglo pomeriti. Strah svakako biva posledica nekog ranijeg i sličnog iskustva neželjenog pomeranja i prekida, ili je pak prenesen od strane nama važnih drugih koji su nas, u takvom strahu od sveta, negovali i podizali.

I u ovakvim situacijama, osoba može doživljavati napetost u nogama. Želja da se grčevito uhvati za ono što ima, za svoje sigurno tlo, za zemlju po kojoj gazi, a čiji su joj putevi provereni, utabani, laki i prijatni za koračanje ili jednostavno – potaman. To grčevito hvatanje, grčevito će se odraziti i na noge, naše pokretače, uzemljivače i oslonce.

Za razliku od samo napetosti u mišićima nogu, koja govori o zaustavljenoj potrebi za pomeranjem, povremeni i intenzivni grčevi u nogama (neretko baš u listovima) skreću nam pažnju da izvesna emocionalna napetost već duže vreme traje, da se taloži, da se odluka o pomeranju već neko vreme ne donosi.

Dakle, ovde nije slučaj o naglim stresnim situacijama u kojima se želi doneti odluka i eskivirati napetost, nego pre dugotrajna, svakodnevna, dozirana napregnutost oko nedonošenja odluke, koja se protokom vremena nagomilava, a zatim nekontrolisano oslobađa u vidu mišićnog spazma. Osoba se zapravo ponaša kao da je odustala od donošenja odluke, od borbe za sebe i svoje dalje pomeranje i napredovanje.

Grč kao memorija u telu da smo nekada želeli da odskočimo sa mesta na kome smo (psihički, fizički), podseća osobu da na podsvesnom nivou (što je ovde nivo tela) ipak nije odustala od razrešavanja konflikta, iako je na svesnom učinila sve da se tom problematikom ne bavi. Zato se noću grčevi u nogama najčešće i javljaju. Tada se opuštamo, svesne kontrole popuštaju, i telo (čuvar naši nerazrešenih konflikta) oslobađa ono što smo mu dali da za nas, daleko od svesnog, privremeno ili na duže staze nosi.

How-to-get-rid-of-leg-cramps-without-medication-rain

I sportisti koji prolaze kroz ovakve grčeve, ne proživljavaju unutar sebe ništa drugo do napetost vezanu za postignuće i rezultat. Kako se želi odskočiti, postići uspeh i ići dalje, tenzija raste. Emotivna želja i fizička mogućnost ne moraju da se poklope. Dalje fizičko naprezanje, koje obično sledi u ovakvim situacijama, samo pogoršava mišićnu napetost, a želja za napretkom ne jenjava. Grčenje i time onemogućavanje daljeg kretanja, navešće osobu da zastane, što je odlična prilika za preispitivanje sebe, svojih ambicija i mogućnosti.

Donositi odluke o daljim pomeranjima u životu (unutar sebe, ili fizički – spolja, a što je najposle povezano i uslovljeno jedno drugim) nije uvek jednostavna stvar. Toliko toga umemo dovoditi u pitanje. Preispitujemo se. Stvaramo sebi napetost. Neretko se i opiremo. U osnovi smo nepoverljivi. Strahujemo od nepoznatog i ne usuđujemo se na neizvesno. Pitamo se, šta će biti ako…?

Emotivno smo napeti, a neretko i iscrpljeni kada ne znamo odgovor. Ponašamo se nekako čudno – kao da je život sve drugo samo nije neizvestan?!

Zamislite se – najbolje stvari su vam se dešavale i najbolje ste se osećali kada one nisu bile izvesne, kada su dolazile neplanirano, nenadano i ne onda kada ste i kako ste vi zamislili. Neizvesnost je u osnovi svega onoga što nas čini srećnima, iako vam se sada može činiti da vam samo izaziva strah. Strah je gas ili kočnica. O tome sami odlučujete. Povremeno hrabrije odskočiti od ustaljenog više je nego zdravo za svakoga od nas.

U svetu emocija svakako ne ide kada sebe nasilno gurnemo u neku odluku, ali to nikako ne znači da osećanja treba ignorisati, ne pratiti ih, ne slušati i ne poštovati kada nam ukazuju na put. Ponekad ćete možda i sami sebi izgledati neobično ako uradite nešto što za vas nije uobičajeno, ali zar to nije jedini način da saznate nešto o sebi? Kao deca, o svetu ste učili tako što ste radili ono što do juče za vas nije bilo uobičajeno: kad ste prvi put vezali pertlu, seli na bicikl, zaljubili se.

Nekoliko joga asana pomoćiće vam u problemu grčeva u listovima i nogama.

Vrksasana (položaj drveta)
vrksasana
Sanja Petković

Ovo je varijacija položaja u drveta u kome stopalo postavljate što bliže svojoj preponi. Stopalo možete držati jednom rukom, kako ne bi skliznulo, a možete, kao naprednu varijantu, sastaviti dlanove u namaskar u nivou srca. Gledajte ispred sebe u tačku u visini očiju.

Padangusthasana (stoj na prstima jedne noge)

padangusthasana (1)

U ovaj položaj ulazite iz prethodne asane. Lagano se spustite u čučanj, tako da budete naslonjeni samo na prste jedne noge. Peta je odignuta od zemlje. Šakama se oslonite na pod sa strane tela i ispravljajte leđa.

Virasana (položaj heroja)

virasana (1)

Sastavite kolena i sedite na svoje pete. Šaku možete staviti jednu u drugu i držati ih u krilu ispred sebe, ili ih pak ispružite i opustite na kolena. Ispravljajte leđa, aktivirajući stomak, a bradu blago povucite ka grlu. Otvorenih ili zatvorenih očiju, gledajte ka vrhu nosa ili u najdalju tačku na prostirci. Kako položaj može biti zahtevan za kolena, postavite ćebe između butina i listova i dodatno sedite na joga blok.

Trianga Mukha Eka Pada Paschimottanasana

trianga mukha eka pada pasch

Savijte iz sedećeg položaja jednu nogu u kolenu, tako da vam stopalo svojom prednjom tj. gornjom stranom bude naslonjeno na pod. Koleno držite jedno uz drugo. Prilikom preklapanja, ne morate dohvatiti stopalo. Možete se šakama odgurivati o pod ka napred ili koristiti traku ili peškir kojom obuhvatite stopala, a krajeve držite šakama, i dalje se privčlačeći ka napred. Spuštajte (koliko je moguće) sedalnu stranu savijene noge ka podlozi. Nakon izvođena asane na obe strane tela, možete preći u Paschimottanasanu tako što su vam obe noge ispružene napred u preklapanju.

Supta Eka Pada Padangusthasana

supta eka pada padangusthasana

Ležeći na leđima, privucite jednu nogu ka sebi. Ne morate je držati kao na slici. Hvat može biti i niži: list, koleno, butina. Drugu nogu držite nopodu, izduženu. Glavu i grudni koš privlačite ka podignutoj nozi. Ako vam ovo stvara napetost u vratu, ostavite glavu na zemlji.

Ardha Shalabhasana (polu-skakavac)

ardha shalabhasana

Ležeći na stomaku postavite šake ispod ramena i dignite laktove ka plafonu, dok ne odignete jednu nogu. Brada pritiska podlogu. Ako se osećate udobno, šake mogu biti i pored tela, dok dlanovi pritiskaju pod. Kuk odignute noge treba da leži na zemlji, dok se ostatak noge izdužuje ka unazad i odiže od zemlje. Druga noga ostaje opuštena na podlozi, dok se i ostatak tela relaksira, izuzev stomaka koji ostaje aktivan.

Od pomoći su i sve one asane koje su obrnute, tako zvane inverzije: Saralamba Sarvangasana (položaj sveće sa osloncem), Viparita Karani (kada su vam noge podignute uza zid, a ostatak trupa mirno leži na zemlji), i slične.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.