Čuveni Limonćelo nije teško napraviti i treba ga imati u kući, zbog problema sa varenjem.

Zašto mislite da ga Italijani piju posle obilnog obroka? Mamma mia, milina ih je gledati kako “slažu” i uživaju u tome.

Potrebna su vam četiri velika, lepa limuna sa grubom korom, organska.

Obavezno ih dobro operite četkicom za zube i držite u vodi sa zeolitom, glinom ili sodom bikarbonom par sati (ja ih uvek detoksikujem, za svaki slučaj).

Onda uzmete ljuštilicu za krompir i skidate samo žuti deo, bez belog perikarpa. Taj postupak traži preciznost i posvećenost.

Potom spiralice kore limuna potopite u 200 grama belog alkoholnog pića (votka, jer ne miriše, ili rakija). Kora u alkoholu stoji tri dana, na mračnom mestu, da se izvrši ekstrakcija ili dva sata u rerni na 50C (brža ekstrakcija) – ja ih stavim u aparat za kiselo mleko koje služi za sve samo ne kišeljenje mleka.

Ekstrakt procedite kroz gazu.

Zagrejete 240 ml vode i u njoj rastopite 160 grama (100-200g, po izboru) šećera. Kada se ohladi, izmešate. Ja dodam i 10 kapi etarskog ulja limuna.

Možete praviti i kremasti limunćelo, kada umesto vode dodate mleko.

I možete ga koristiti za kolače, u onom sloju sira za međumursku gibanicu daje fantastičan ukus, u kremovima, koktelima…

Sem boljeg varenja, kažu da opušta. I da su ga prvi koristili redovnici tokom intenzivnih molitvi.

A najlepša stvar je kad nađete nasleđenu flašu (bake, tetke) pa sipate u nju svoj liker i ritualno koristite iste čašice (koje inače stoje za izložbu). A da li je dobar shvatićete kada vam gosti dolaze na kafu i požele taj liker.

Stvarajte svoje rituale i tradicije. Uzdravlje!