Nije vas rastavila jedna svađa. Rastavili su vas razgovori koje ste stalno odlagali.
Ćutali ste da biste sačuvali mir, a izgubili ste bliskost. Jer ništa ne udaljava dvoje ljudi kao rečenice koje nikada nisu izgovorene.
Postoji jedna tišina u vezama koja ne zvuči kao mir. Ne dolazi posle svađe, ne nosi težinu drame i nema suze koje se brišu rukavom. To je tišina razgovora koji nikada nisu vođeni. Onih rečenica koje stalno pomeramo za „neki bolji trenutak“, onih tema koje guramo pod tepih jer „nije sad vreme“, „nije tako strašno“, „proći će“. I upravo u toj tišini, daleko od velikih sukoba i spektakularnih raskida, veze najčešće počinju da se raspadaju.
Pročitajte i ovo: Zašto nam je ljubav toliko bitna? Evo šta kaže nauka!
U savremenim odnosima, ljudi se ređe rastaju zbog jednog velikog događaja, a mnogo češće zbog niza sitnih, neizgovorenih nezadovoljstava. Razgovori koje stalno odlažemo – o emocijama, granicama, potrebama, seksu, novcu, budućnosti – ne nestaju. Oni se samo talože. Svaki put kada odlučimo da prećutimo, da se prilagodimo, da ne „talasamo“, mi zapravo odlažemo sukob, ali gradimo distancu.
Pročitajte i ovo: Promeniće se on: Dok kupujete vreme, prodajete sve vredno i važno što imate
Na početku veze, odlaganje teških razgovora često deluje kao taktika očuvanja harmonije. Ne želimo da budemo „teški“, „zahtevni“ ili „previše“. Međutim, ono što ne izgovorimo ne ostaje neutralno. Neizrečene potrebe vrlo brzo prerastaju u tihu frustraciju, a frustracija u osećaj emocionalne usamljenosti. Partner je tu, ali nas ne vidi. Ili još gore – vidi neku umanjenu verziju nas, onu koja se stalno prilagođava.
Pročitajte i ovo: LJUBAV SA NARCISOM ILI SOCIOPATOM: Zašto su moji bivši srećniji sa drugima nego sa mnom?!
Psiholozi ističu da ljudi često mešaju izbegavanje konflikta sa emocionalnom zrelošću. U stvarnosti, izbegavanje razgovora o važnim temama ne znači da smo mirni, već da smo u strahu. Strahu od odbacivanja, od gubitka, od promene dinamike odnosa. Ali odnos koji ne može da izdrži iskren razgovor već je krhak, čak i ako spolja deluje stabilno.
Pročitajte i ovo: STRAST u odnosu i predrasude
Odloženi razgovori posebno pogađaju dugoročne veze. Što duže traje odnos, to su ulozi veći, a strah od „uzdrmavanja“ sistema jači. Tada se ljudi mire sa stvarima koje ih bole, racionalizuju partnerovo ponašanje i ubeđuju sebe da je normalno biti nezadovoljan. Ali nezadovoljstvo koje se ne izgovori ne nestaje – ono se pretvara u pasivnu agresiju, emotivno povlačenje ili gubitak želje za bliskošću.
Pročitajte i ovo: DVADESET saveta kako da uništite vezu ili brak
Zanimljivo je da mnogi parovi tek na samom kraju veze počinju da govore iskreno. Tada, kada je već kasno, izgovaraju se rečenice koje su mogle da promene tok odnosa da su izrečene ranije. „Nisam se osećala važno.“ „Nedostajalo mi je da me pitaš kako sam.“ „Imala sam utisak da sam sama i kad smo bili zajedno.“ Paradoks je u tome što se istina često pojavi tek kada više nema šta da se izgubi.
Pročitajte i ovo: Da li je kompatibilnost važnija od privlačnosti?
Razgovori koje stalno odlažemo često su upravo oni koji najviše otkrivaju ko smo i šta nam treba. Oni zahtevaju ranjivost, a ranjivost podrazumeva rizik. Ali bez tog rizika nema ni stvarne bliskosti. Veze ne pucaju zato što ljudi previše pričaju, već zato što predugo ćute o pogrešnim stvarima.
Pročitajte i ovo: Otkrijte da li vas voli po načinu na koji imate seks
Ako se pitate zašto se neki odnosi „odjednom“ završe, odgovor gotovo nikada nije u tom poslednjem razgovoru. On je samo finale. Pravi razlozi leže u godinama neizgovorenog, u malim povlačenjima, u navici da biramo mir po cenu autentičnosti. A autentičnost je jedino što vezu čini živom.
Pročitajte i ovo: Želite li savršenu ili celovitu ljubav?! Evo u čemu je razlika i čemu treba da težimo
Jer istina je jednostavna i pomalo neugodna: razgovori koje danas odlažemo sutra postaju razlozi zbog kojih se više ne prepoznajemo.
