Početak putovanja

Veći deo ove knjige predstavlja transkript seminara koji smo u Barseloni držali na temu putovanja heroja. Verujemo da je putovanje heroja dinamično i živo, i proces koji se neprekidno razvija. Stoga smatramo da je za knjigu o putovanju heroja prikladno da sačuvamo spontanost, humor i utisak seminara uživo. Naveli smo svoja imena govoreći o svojim ličnim iskustvima kako bismo zadržali jedinstveni „ukus” različitih perspektiva. Uživajte u ovom putovanju!

Stiv Giligan: Dobar dan svima i dobrodošli! Imamo mnogo toga da obradimo u ovom programu.

Robert Dilts: (uzbuđenim glasom) Jeste li spremni za putovanje?

SG: (Glasom propovednika) Braćo i sestre, da li ste spremni?

RD: Recite amin!

(Svi uzvikuju „Amin”, publika se smeje.)

SG: Mmmm… tako je, to volimo da čujemo! Dakle, sada, kada ste istupili iz svog racionalnog identiteta, želimo da to iskoristimo i da vam oplemenimo dušu svakodnevnom tradicijom čitanja poezije. Delimično je ovo i odavanje počasti našim irskim korenima.

RD: Obojica smo napola Irci. Moja polovina je ona loša polovina. (Smeh.)

SG: Još važnije od naših irskih korena jeste da u ovom traganju zaista želimo da istaknemo metaforičnost i poetičnost kao osnovu jezika. Doslovni jezik smatramo drugim jezikom, a metaforičnost i simbolika je onaj primarni.

RD: Postoji jedna zanimljiva knjiga, koju je napisao lingvista po imenu Džordž Lakof (George Lakoff), i nosi naslov Metafore po kojima živimo (Metaphors We Live By). Lakof ističe da o metafori obično razmišljamo kao o sekundarnom jezičkom procesu u odnosu na fundamentalni, doslovni jezik. Ali on tvrdi, kao i mi, da je to, zapravo, obrnuto – naš fundamentalni jezik je metaforičan. Dete živi u svetu bajki i metaforâ mnogo pre nego što nauči govorni, doslovni jezik. Dakle, jezik našeg srca i naše duše je metaforičan, a ne doslovan.

SG: Sa praktične strane, to znači da nas posebno zanima kako govorni jezik ulazi u telo; kako ga dodiruje i budi u njemu iskustveno-simboličko iskustvo. Dakle, kada govorimo o putovanju heroja, istraživaćemo ga ne u smislu nekog intelektualnog koncepta, već kao distinkciju koja, dok je duboko udišete, počinje da budi celokupno iskustvo u vašem telu.

RD: U kulturi Papue Nove Gvineje kažu da je „znanje samo prazna priča dok ne uđe u mišiće.” Dakle, vaše herojsko putovanje i vaš poziv su samo prazne priče, glasine, samo ideje, dok vam ne uđu u mišiće. Vaši ciljevi, vaši resursi, vaši potencijali – to su samo glasine dok se ne sprovedu u mišić, u dah i u telo. Tada i tek tada postaju žive ideje koje mogu transformisati vaš život. Zato bismo želeli da odavde odete još življi. Hoćete li da budete življi?

SG: (Oduševljeno i veselo) Da čujem amin!

(Publika se smeje i uzvikuje „Amin”.)

SG: Pesmu koju želim da podelim sa vama napisao je britanski pesnik po imenu Derek Volkot (Walcott). U ovoj pesmi ćete čuti kako Volkot govori o dvama sopstvima, koja svi mi nasleđujemo kao ljudska bića. On (zajedno sa mnogim drugima) tvrdi da mi zaista imamo u sebi dva različita „ja” – jedno biste mogli nazvati doživljenim ja ili performativnim ja, a drugo je svedok sebe. Kao još jedan skup pojmova koristićemo termine somatsko ja i kognitivno ja. Veliki deo onoga što ćemo ispitivati jeste veza između ovih dvaju različitih umova. Da li je njihova veza neprijateljska? Da li su razdvojeni? Da li je to veza dominacije i potčinjenosti? Ili ova dva uma u vama žive u harmoniji? Jer kada žive u harmoniji, onda se vaše putovanje heroja zaista može otvoriti prema svetu.

(Stiven potom čita Volkotovu pesmu.)

SG: Dakle, nadamo se da će se do kraja ovog našeg zajedničkog puta ta dva „ja” u vama ujediniti u jedno dublje generativno ja, koje živi put heroja.

RD: Ostajući u istom duhu, preporučujem nekoliko kratkih štiva. Prvo je pesma o starenju, o osluškivanju poziva tela i o osećanju i doživljavanju dublje moći duše, koja dolazi sa starenjem. Radi se o odlomku iz pesme „Jedrenje u Vizant”, koju je napisao najveći irski pesnik Vilijam Batler Jejts (William Butler Yeats, „Sailing to Byzantium“). U Stivenu i meni evocira nešto što smo naučili od Miltona Eriksona, koji nam je obojici bio profesor i pokrovitelj. Kada smo ga upoznali, bio je star i hrom, trpeo nesnosne bolove, ali je ipak dopirao do nekog dubokog izvora, dubljeg od njegove bolesti. Za mene ova pesma govori o tome da se na mnogo načina putovanje heroja nikada ne završava. Jejts ovako piše:

Star čovek je samo jedna kukavna stvar,
dronjav kaput na štapu, sem ako
duša ne pljesne rukama i ne zapeva, i glasnije peva
za svaku poderotinu na svojoj smrtnoj odeći.

RD: Zato, neka vas tokom ovog zajedničkog putovanja poseti duša i pljesne rukama i zapeva, i neka svaka poderotina na vašem smrtnom biću oživi u slavlju i davanju.

Drugi citat koji sam vam namenio je od Marte Grejam (Martha Graham), koju smatraju jednom od pionirki modernog plesa. Predavala je, radila koreografije i plesala i posle svoje devedesete godine, verovatno zbog svog pristupa životu, koji ovako opisuje:

Postoji neka vitalnost, životna snaga, ubrzanje koje se kroz vas pretvara u akciju, i pošto za sva vremena postojite samo kao jedna jedina osoba, ovaj izraz je jedinstven. Ako ga blokirate, on nikada neće postojati u bilo kom drugom medijumu i izgubiće se. Svet to neće imati. Nije vaše da određujete koliko je dobar taj izraz, niti kako se poredi sa drugim izrazima. Vaš je zadatak da kanal bude otvoren.

RD: Ovo je suština putovanja heroja: da održite svoj kanal otvorenim. Ključni deo ovog putovanja je prepoznavanje i oslobađanje onoga što zatvara vaš kanal i uzrokuje gubitak vitalnosti i životne snage. Zato ćemo težiti da otkrijemo i transformišemo mračne sile koje vas sprečavaju da izrazite svoju jedinstvenu energiju. Jedan od glavnih ciljeva ovog programa je da vam pomogne da stvorite alate pomoću kojih možete zadržati svoj kanal otvorenim – bilo da je to prema vašoj deci, vašem intimnom partneru, na poslu ili, prosto, u svakodnevnom životu – čak i kada sedite na seminaru. Vaš je posao na putovanju heroja da vam kanal bude otvoren – i pustite da život teče kroz vas.

Prva premisa: Duh se budi

SG: Prva osnovna premisa, koju želimo da damo radi navigacije tokom putovanja heroja, glasi:

Duh se budi na ovom svetu.

Sve ostalo prema čemu možemo da se orijentišemo – misli, ponašanja, iskustva, dinamika međuljudskih odnosa – posmatramo kao izraze duha koji se budi. I on sve ove forme – ponašanja, misli, vreme, prostor, identitet i ostale – koristi kao sredstva za svoje buđenje. Osluškujući i prilagođavajući se tom duhu svakog trenutka, aktivira se putovanje heroja.

RD: Tu se postavlja ono večito pitanje: Da li smo mi životinje koje se pretvaraju da su bogovi, ili smo bogovi koji se prave da su životinje?

SG: Dakle, kakve su nam opcije? (Smeh.)

RD: Znači, mi smo duh koji se budi, kako božanski tako i ljudski.

SG: Ova ideja o primatu duha predstavljena je u knjizi O vodi i duhu (Of Water and the Spirit), autobiografiji Malidome Somea (Malidoma Somé), divnog čoveka koji je rođen i odrastao u zapadnoj Africi pre nego što je, kao predavač, došao na Zapad. Govori o tome kako se u njegovoj kulturnoj tradiciji smatra da je beba, kada se rodi, upravo došla iz nekog drugog sveta, iz sveta duha. I da je duh odabrao baš to vreme, tu porodicu i tu kulturu gde će se roditi jer to dete ima neki dar koji treba da pruži ovom svetu.

Smatramo i da, osim toga što ima neki dar za ovaj svet, duh, takođe, ima zadatak da zaceli neku ranu. Ali u oba slučaja osećamo da postoji neki iskustveni momenat, ovaj život, neka pulsirajuća svest koja traži da se probudi. I u skladu sa tim desiće se dobre stvari.

Zanimljivo je da ime Malidoma znači „onaj koji neprijatelju nosi ritual.” U njegovoj kulturi, ubrzo nakon rođenja bebe, starešine je uzimaju i nekoliko dana na ritualnom jeziku postavljaju duhu pitanje: „Zašto si došao? Koji dar nam nosiš?” U Malidominom slučaju osećali su kako je došao da donese Zapadu ritualni isceliteljski dar koji je, po mišljenju Malidominog naroda, odavno i ozbiljno izgubio duboku vezu sa duhom i zato su nastajale katastrofe. Malidomin deda, glavni starešina, prorekao je da će Malidoma otići na Zapad i odneti taj dar. Da skratim ovu divnu priču o Malidominom herojskom putovanju, upravo se to i dogodilo. Na mnoge načine se može osetiti prisustvo duha. Jedan od uobičajenih načina jeste držati novorođenče ili se vezati sa malim detetom i osećati postojanje duha u njemu.

RD: Kada držite novorođenče, lako je osetiti to divljenje i osećanje prisustva duha. Zaista osećate ono što je Marta Grejam govorila o jedinstvenoj energiji koja dolazi na ovaj svet. I upravo je biti na talasnoj dužini sa tim živim prisustvom duha to što upravlja putovanjem heroja.

Druga premisa: Duh se budi kroz nervni sistem čoveka

SG: Prvoj osnovnoj premisi dodajemo i drugu:

Duh se budi kroz nervni sistem čoveka.

Na jednom nivou, naravno, ovo deluje kao potpuno trivijalna ideja jer je stvar toliko očigledna. Ali važno je razumeti i ceniti da je nervni sistem čoveka najnapredniji generativni muzički instrument ili računarski uređaj koji je ikada postojao. Ništa mu nije ni približno, ni po kapacitetu, niti po složenosti, niti po moći. Budisti vole da kažu da ste, kada dobijete nervni sistem čoveka, zaista osvojili glavni zgoditak! Dobili ste sedmicu na lutriji. Prosto možete da zamislite gomilu duhova kako stoje u redu čekajući da dođu na ovaj svet, i svaki čeka da dobije neki nervni sistem za svoje putovanje. Gledate kako duh pre vas dobija nervni sistem zmije, sledeći dobija nervni sistem žirafe, a kada vi dođete na red, kažu vam „E, ti ćeš dobiti nervni sistem čoveka.” Možda se sećate tog fantastičnog doživljaja… bili ste tako uzbuđeni, tako srećni i radosni jer ste znali da vam ljudski nervni sistem pruža izvanredan potencijal za transformaciju i samoostvarivanje svesti. Ovaj nervni sistem vam donosi sve mogućnosti da proživite putovanje heroja.

Naravno, uz njega se ne dobija uputstvo za upotrebu. I čim kročite u ljudsko društvo, sa upaljenim televizorima, tračevima na sve strane, sveprisutnim reklamama, nestaje sav taj sjaj i briljantnost. Jedna od mana posedovanja tako sofisticiranog bioračunara jeste da, ako nije valjano podešen, zbog njega mogu nastati neka loša iskustva.

Treća premisa: Svaki život je putovanje heroja

SG: Navodimo ovo na početku našeg rada na putovanju heroja da bismo shvatili kako za polazak na taj put prvo treba da osetimo fundamentalno postojanje duha u pozadini svega, zatim da podesimo nervni sistem koji sprovodi putovanje. Ovo nas vodi do treće osnovne premise:

Duh se razvija kroz vreme i prostor tokom putovanja heroja.

Dakle, pored duha i nervnog sistema ističemo i ovu treću komponentu putovanja koja se vremenom razvija. Život jedne osobe posmatramo kao jednu divnu stazu koja sadrži prošlost, sadašnjost i budućnost – mnoga iskustva i momente koji se spajaju i na kraju čine zanimljivu priču, pevaju milozvučnu pesmu, plešu skladan ples. Na jednom nivou, ovoga puta ste sami. Na drugom nivou vam pomažu mnoga pozitivna bića, a za neka od njih ni ne znate da postoje.

RD: U modelu putovanja heroja takva bića nazivamo čuvarima. U Stivenovom Generativnom radu na sebi, koji ćemo uključiti u putovanje heroja, nazivamo ih sponzorima. Ovi pozitivni likovi vas podsećaju na vaš iskonski zadatak, i na mnogo načina vas podržavaju.

Na primer, na ostrvu Togo u Pacifiku, kada se beba rodi, žene u selu izvode ritual sa novom majkom. Vode i nju i bebu u šumu i okupe se oko novopridošlog duha. Sede sa tom bebom, upijaju jedinstven duh ovog novog života, a potom u određenom trenutku jedna od žena otpeva jedan muzički ton. Zatim druga žena dodaje nov ton, pa sledeća, i tako okupljeni zajedno stvaraju pesmu za to novorođenče. Pesma je sasvim jedinstvena i spevana je samo za tu bebu.

Tokom života te osobe, o rođendanima i drugim ritualnim prilikama, žene se okupljaju i pevaju tu pesmu. Ako dete učini nešto loše ili se razboli, umesto da kazne ili leče dete, žene se okupe i pevaju mu pesmu da ga podsete ko je. Dakle pesma je način da se podrži razvitak putovanja heroja tog bića kroz ceo njegov život. A kada ta osoba umre, zajednica se okuplja i poslednji put peva pesmu, te se ona nikada više ne peva.

Ovo je divan primer kako su nam svima potrebni čuvari da nas podsete na našu pravu prirodu, da nas podrže da iznova i ponovljeno otvaramo svoje kanale.

SG: Potreba za ovakvim čuvarima je naročito važna kada pomislimo na sve protivsile, koje teže da nas hipnotično uvere kako na ovom putovanju ne posedujemo živ duh koji ćemo razvijati tokom putovanja kroz život. Zamislite, na primer, dominantnu silu modernog društva, odnosno obuzetost potrošačkim životom. Ova hipnotična kletva glasi: „Nemaš duh u sebi. Nemaš putovanje heroja. Tvoj glavni cilj je da kupuješ frižidere. Tvoj glavni cilj na ovome svetu je da jedeš hamburgere.”

RD: Mekdonalds i Starbaks.

SG: Robert i ja smo veoma ponosni što smo Amerikanci – što smo ovom svetu doneli sve te divne darove. (Smeh)

RD: I kako se odvajate od svog duha, kanal počinje da se zatvara. Kad se kanal zatvori, počinjete da se gubite u svojim ranama – i pokušavate da lečite bol tako što konzumirate još više. „Ako kupim još jedan TV, novi automobil, nove cipele, biće mi bolje. Onda ću biti prihvaćena osoba. I onda ću se osećati življim.”

SG: Često simptomi koji se javljaju u životu osobe podsećaju na pevanje žena sa ostrva Togo. Njihov cilj je da vas po pozivu ponovo vrate vašem duhu. Drugim rečima, možete razumeti nečije iskustvo u svakom trenutku jer vas duh budi da biste se vratili u ovaj svet. I možete razumeti naročito intenzivna, kako pozitivna tako i ona negativna iskustva koja ljudi doživljavaju, jer upravo to na putovanju heroja nazivamo pozivom.

RD: Poziv na akciju. Poziv na avanturu. Poziv da postojite. Poziv da se vratite svom duhu.

SG: A neki ljudi nikada ne čuju poziv. Drugi ga čuju ali ga odbijaju. Kao psiholog koji realizuje brojne psihoterapije, postavljam klijentima jednu od glavnih dijagnoza: „Rekao bih da ste po konstituciji nepodobni da budete lenjivac.” Lenjivac je osoba koja po ceo dan sedi na kauču i gleda televiziju, pije pivo i jede čips dok se ne rastoči u bezobličnog lenjivca. (Smeh) Na kraju života ove osobe, na nadgrobnom spomeniku mu piše: „Gledao je televiziju beskonačno, jeo je tonu čipsa i žalio se čitavog života. Sledeći!” (Smeh)

Sada vas molimo da razmislite: Na kraju svega, šta biste voleli da vam piše na nadgrobnom spomeniku?

Neki ljudi se zadovoljavaju time da žive kao lenjivci, životom „tihog očaja”, kako je to Toro (Thoreau) rekao. Neki to mogu; da istrče svoj časovnik ukrug i žive u magli čitavog života. Ali drugi, koje ja nazivam srećnicima, to ne mogu i njihova duša stvara velike nemire i patnje da bi rekla: „Probudi se! Probudi se! Život ti je mnogo više nego ovaj trans niskog nivoa!”

U ovom svom radu bavićemo se i temom kako da na putovanju heroja prepoznate svoje probleme kao „poziv za povratak” i „poziv za buđenje” da biste imali pozitivan i koristan odnos prema ovim neizbežnim problemima, te da ih iskoristite za svoj razvoj i boljitak.

RD: Radio sam i radim u mnogim kompanijama i organizacijama kao trener i konsultant. Meni je veoma očigledno kada je organizacija izgubila dušu – ili kada ljudi prodaju svoju dušu ili integritet. Glavni posao trenera je da pomogne ljudima da ponovo probude vezu sa svojom dušom.

Možemo reći da na nivou identiteta imamo dve vrste dinamike – postoji duša i postoji ego. Ego je deo nas, koji nastaje iz rana. Povezujemo ga sa onim što se u psihologiji naziva „idealizovanim ja” – šta mislim o tome ko treba da budem da bih bio voljen, da bih bio prihvaćen, da bih bio OK. Ovaj ego postaje neka vrsta zamke za dušu – i to se vidi u kompanijama. Zatim se ponekad desi neka čarolija, i duša je ponovo tu, peva svoju jedinstvenu pesmu i raspliće svoj jedinstveni put.

Daću vam jedan zanimljiv poslovni primer: imam jednog kolegu, koji je radio na istraživanju što ga je sprovodila jedna velika kompanija za telekomunikacije, a povodom ogromnog pada u poslovanju. Bili su u velikoj krizi, suočavali se sa žestokom konkurencijom, i trebalo je hitno da razviju neki proizvod ne bi li zadržali svoj udeo na dotičnom tržištu. Projekat je bio toliko važan da su angažovali hiljadu ljudi. Kako se ispostavilo, jedna konkurentska firma ih je pretekla proizvodom boljeg kvaliteta, ekonomičnijim i bržim za proizvodnju. Razlog istraživanja je bio taj što je konkurent uspeo da pobedi sa dvadesetoro ljudi. Glavno pitanje je bilo: Kako dvadesetoro ljudi može da nadmaši hiljadu? U žargonu putovanja heroja rekli bismo da će dvadesetoro ljudi sa otvorenim kanalima – dvadeset duša posvećenih svom pozivu – uvek nadmašiti hiljadu ega koji prosto vrše svoj posao i ništa više od toga.

Kako „duša tapše i peva” u nekoj kompaniji? Šta stvara i održava taj osećaj živosti, kreativnosti i vizije u životu osobe, u međuljudskim odnosima ili u grupi? Ovo je jedno od ključnih pitanja kojima ćemo se baviti tokom ovog zajedničkog rada. Nadamo se da će materijal i procesi koje istražujemo biti relevantni i značajni svima vama.