Drma vas putna groznica? Ne dozvolite da vam anksioznost ukrade odmor iz snova
Najveći kofer koji mnogi ljudi nose na put nije pun garderobe, već briga. Dok jedni odbrojavaju dane do polaska sa uzbuđenjem, drugi već nedeljama unapred zamišljaju izgubljen prtljag, otkazan let, bolest u stranoj zemlji ili neprijatne situacije koje se možda nikada neće dogoditi. Dobra vest je da se putna anksioznost može pobediti, a odmor ponovo pretvoriti u ono što bi trebalo da bude – vreme za radost, otkrivanje i odmor.
Pročitajte i ovo: Zašto volimo one koji vole samo sebe?
Većini ljudi sama pomisao na putovanje budi slike tirkiznog mora, planinskih vidikovaca, mirisa nepoznatih gradova i uzbudljivih susreta sa ljudima iz različitih kultura. Međutim, za veliki broj osoba putovanje ne izaziva euforiju, već napetost, nemir i zabrinutost. Psiholozi ovaj obrazac nazivaju putnom anksioznošću ili travel anxiety.
Iako ovaj termin nije zvanična medicinska dijagnoza, osećaj stresa pre putovanja ili tokom njega izuzetno je čest. Nekima nelagodu izaziva let avionom, drugima nepoznato okruženje, gužve na aerodromima, mogućnost da izgube dokumenta ili prtljag, a ima i onih kojima sama pomisao da će napustiti svoju svakodnevnu rutinu stvara osećaj nesigurnosti.
Pročitajte i ovo: Zašto biramo pogrešne partnere?
Dobra vest je da savremena psihologija nudi brojne strategije koje dokazano pomažu da se ova vrsta anksioznosti ublaži. Uz malo pripreme i nekoliko jednostavnih tehnika, razlika između putovanja koje ćete pamtiti po stresu i onog koje će vas obogatiti može biti ogromna.
Važno je razumeti da putna anksioznost nije znak slabosti. Naprotiv, ona je prirodna reakcija mozga na neizvesnost. Naš mozak voli rutinu jer ona pruža osećaj sigurnosti. Putovanje podrazumeva izlazak iz poznatog okruženja, promenu navika, susret sa novim ljudima i nepredvidivim situacijama, pa nije neobično što kod pojedinih osoba aktivira mehanizme opreza.
Pročitajte i ovo: Karma i tajne ljubavi
Najvažnije je da prepoznate šta tačno pokreće vašu zabrinutost.
Umesto da sebi samo kažete: „Plašim se putovanja“, pokušajte da odgovorite na pitanje čega se zapravo plašite. Da li vas brine let avionom? Gužva na aerodromu? Nepoznati ljudi? Strah da ćete se razboleti u drugoj zemlji? Ili vas uznemirava mogućnost da izgubite pasoš ili prtljag?
Kada problem dobije konkretan oblik, mnogo ga je lakše rešavati.
Psiholozi objašnjavaju da neodređena anksioznost deluje mnogo strašnije od jasno definisanog problema. Kada tačno znate šta vas plaši, možete da napravite plan i vratite osećaj kontrole.
Pročitajte i ovo: Kako emocije utiču na stvaranje bolesti?
Ako ustanovite da je vaš strah realan, sledeći korak jeste pravljenje rezervnog plana.
Ljudi koji imaju izraženu potrebu za kontrolom često se smire kada unapred razrade različite scenarije.
Na primer, ako vas plaši mogućnost da se razbolite tokom putovanja, istražite unapred gde se nalaze najbliže bolnice ili ambulante, sačuvajte njihove brojeve telefona i proverite da li vaše putno osiguranje pokriva troškove lečenja.
Ako vas brine gubitak dokumenata, napravite njihove digitalne kopije, pošaljite ih sebi na imejl i ostavite kopije nekom od članova porodice.
Pročitajte i ovo: Kako dolazi do devijacije energije kod depresivnih stanja?
Ako se plašite otkazanih letova, unapred proverite alternativne opcije prevoza.
Kada znate da postoji plan B ili čak plan C, mozak prestaje da katastrofizira budućnost.
Jedna od najefikasnijih tehnika koje preporučuju psiholozi jesu takozvane mikro izloženosti.
Suština ove metode jeste da se postepeno navikavate na situacije koje izazivaju nelagodu.
Ako vas plaše velike gužve na aerodromu, pokušajte da nekoliko puta odete u tržni centar ili na prometnu železničku stanicu i provedete tamo desetak minuta.
Pročitajte i ovo: Možemo li da volimo dve osobe u isto vreme?
Ako vam izaziva nelagodu boravak među mnogo nepoznatih ljudi, postepeno produžavajte vreme koje provodite u takvim situacijama.
Mozak tako uči da ono što je ranije doživljavao kao opasnost zapravo nije pretnja.
Ovaj proces naziva se habituacija i predstavlja jedan od najefikasnijih načina za smanjenje anksioznosti.
Jednako je važno da putovanje organizujete u skladu sa sopstvenim potrebama, a ne prema očekivanjima drugih.
Ako putujete u grupi, naročito sa ljudima koje ne poznajete dobro, a iscrpljuju vas stalne društvene interakcije, možda će vam više odgovarati jednokrevetna soba. Iako je skuplja, može predstavljati investiciju u vaš mir i psihološku ravnotežu.
Pročitajte i ovo: Kako da uspešno promenite posao – korak po korak
Ako vas brine razgovor sa novim ljudima, unapred osmislite nekoliko jednostavnih tema o kojima možete razgovarati. Ljudi često potcenjuju koliko ovakva mala priprema može povećati osećaj sigurnosti.
Kada putovanje konačno počne, anksioznost se može javiti u talasima.
U tim trenucima najjednostavnije tehnike često daju najbolje rezultate.
Duboko i sporo disanje jedna je od njih.
Kada smo pod stresom, disanje postaje plitko i ubrzano, što dodatno pojačava osećaj panike. Nekoliko sporih udaha kroz nos i laganih izdaha kroz usta šalje mozgu signal da opasnost nije stvarna i pomaže organizmu da se vrati u stanje smirenosti.
Pročitajte i ovo: Stalno nailaziš na zatvorena vrata? Evo zašto i kako da to promeniš!
Korisno je i da unapred pronađete aktivnost koja vam odvlači pažnju u trenucima kada napetost raste.
To može biti omiljena muzika, aplikacija za meditaciju, knjiga, ukrštene reči, sudoku ili jednostavna igra na telefonu.
Poenta nije da pobegnete od emocija, već da prekinete začarani krug katastrofičnih misli koje hrane anksioznost.
Jednako važan psihološki trik jeste da se u trenucima nelagode podsetite zbog čega ste uopšte krenuli na put.
Pročitajte i ovo: Zašto se ”ona ili ja” ljubavni trougao češće događa?
Možda ste godinama maštali da vidite određeni grad.
Možda slavite važan životni događaj.
Možda želite da provedete vreme sa porodicom ili partnerom.
Kada se fokus sa straha prebaci na razlog zbog kojeg putujete, mozak počinje drugačije da doživljava neprijatnost.
Nelagodnost tada postaje prolazna cena iskustva koje vam je zaista važno.
Treba imati na umu i jednu veoma važnu činjenicu – sa vama nije ništa pogrešno.
Pročitajte i ovo: Ti si ćero tatin sin ili pravda za ćerke
Putovanje predstavlja izlazak iz poznatog sveta i ulazak u neizvesnost. Upravo zato ono može istovremeno biti i uzbudljivo i zastrašujuće.
Ipak, ista ta neizvesnost zbog koje osećate nelagodu krije i ono najlepše što putovanja donose – neočekivane susrete, nova prijateljstva, prizore koji ostaju zauvek u sećanju i iskustva koja menjaju način na koji gledamo svet.
Psiholozi često ističu da hrabrost ne znači odsustvo straha. Hrabrost znači da uprkos strahu ipak napravite prvi korak.
Pročitajte i ovo: Gordijevi čvorovi ljubavi – umete li da se razvežete?
Možda nikada nećete potpuno prestati da osećate nelagodu pred putovanje, ali možete naučiti da ona više ne upravlja vašim životom.
Jer najlepše uspomene retko nastaju tamo gde nam je potpuno udobno. Najčešće počinju upravo onog trenutka kada zatvorimo vrata svog doma, uzmemo kofer i krenemo u susret nepoznatom.
