“Mnoge stvari bi se desile samo da ste naglas izgovorili šta želite.”
– Hesse
Često se kaže da je naše telo naša kuća u kojoj stanuje naša svest ili naša duša, nazovite kako vam volja. Međutim, istina je da mnogo ljudi više pažnje obraća na telo i simptome isključivo tretira kao odraz narušenog fiziološkog funkcionisanja.
Pročitajte i ovo: Kako da ostvarimo vezu u kojoj ćemo se osećati kao celovita ličnost i slobodno voleti?
Ako napravimo paralelu u stvarnosti, zaista sa kućom, da li to znači da ako, na primer, pukne cev u jednoj sobi, to neće uticati na ono što se dešava u drugoj? Sigurna sam da bi svi odgovorili da hoće, jer biste rekli da je to sistem.
Pročitajte i ovo: Lako mi je da oprostim drugima, ali kako da oprostim sebi?!
Isto je i sa svešću (dušom) i sa telom. Telo i njegovi simptomi su izraz odgovarajuće informacije, odnosno, zgušnjavanja odgovarajuće slike.
Svi telesni procesi i funkcije se ne mogu samo objasniti polazeći od same materije, već su svi oni zavisni od odgovarajuće informacije, čije polazište je sama svest. A šta se to nalazi u našoj svesti? Mnogo toga, zapravo.
Gotovo uvek kada razgovaram sa klijentima pitam ih da opišu sebe ili ih pitam šta biste odgovorili na pitanje ”Ko sam ja?”.
Ovo pitanje je tako jednostavno, ali sržno zadire u identitet same osobe i govori mnogo o tome da li uopšte osoba voli sebe, koliko je svesna sebe, svojih osećanja, sluša li svoj puls.
Pročitajte i ovo: Koje greške u ljubavi žene najčešće prave? I zašto?!
Mnogi ljudi prolaze kroz život ne voleći sebe, ne obraćajući pažnju na svoja osećanja, skrivajući ih. Postoji više posledica ukoliko osoba ne prihvata samu sebe. Prva opcija su različita samodestruktivna ponašanja (koja mi sa strane kao posmatrači vidimo kao takva), dok ih sama osoba vidi kao načine utehe i gašenje unutrašnjeg osećanja samomržnje i prezira.
Pročitajte i ovo: Uskraćivanje ključnih potreba u detinjstvu i moguće posledice u odraslom dobu
Druga opcija je upadanje u spasilačke misije drugih ljudi, beskrajno udovoljavanje potreba drugih, a usled neljubavi prema sebi gaji se uverenje da su potrebe drugih važnije nego sopstvene lične potrebe.
Usled ovoga ulazi se u toksične emotivne odnose u kojima zapravo najviše povređujemo sami sebe, ne voleći se i ne osvešćujući šta sve zapravo osećamo ka toj osobi sa kojom smo.
Pročitajte i ovo: Psihološke povrede u detinjstvu: Putevi bola popločani su dobrim namerama
Sigurna sam da su se neki od vas već prepoznali u ovim rečenicama, ali i da vam stoji dilema, da li je ljubav prema sebi sebičnost. Istina je da bez ljubavi i poštovanja prema sebi ne možete imati saglasne odnose sa drugima, niti razviti istinsku bliskost koja vam je potrebna.
No, da se vratimo na još jednu važan aspekt nepoštovanja sebe, a to je putem telesnih simptoma.
Pročitajte i ovo: Zašto nam je važna VEZA SA OCEM
Naime, kada nešto ne dozvoljavamo sebi, kada ne želimo sebi da priznamo, da se suočimo sa nekom istinom, to postaje zarobljena energija koja se skladišti u našem telu. Ona uzrokuje napetost mišića, manju prokrvljenost našeg tela, manje kiseonika, grčenje i na kraju bolove i oboljevanje.
Skriveni proces sabijanja emocija usled nezadovoljenih potreba i neprorađenih emocija u našem telu naziva se somatizacija (soma na latinskom znači telo).
Pročitajte i ovo: Zašto nam je važna VEZA SA MAJKOM
Kada somatizujemo, mi prebacujemo naše emocionalno i mentalno stanje u naše telo, jer ne dopuštamo da se izrazi na svesnom planu, već kroz fizičke simptome.
Još je Frojd ukazivao da nijedna emocija, niti potreba ne mogu, a da ne pronađu svoj put, ako ne kroz svesno, onda kroz omaške u govoru, pisanju, kroz snove ili pak telesne simptome i bolesti.
Pročitajte i ovo: Promeniće se on: Dok kupujete vreme, prodajete sve vredno i važno što imate
Ili ako vam je bliže…Energija se ne može uništiti, može samo da prelazi iz jednog oblika u drugi.
Zašto ljudi somatizuju?
Najčešće zato što im je teško da prihvate sve emocije koje se u njima javljaju, teško im je da se suočavaju (zbog bolnih sadržaja, nedostatka frustracione tolerancije i sl.) i uplašeni su šta bi se moglo dogoditi (biću trajno uništen, poludeću, imaću različite egzistencijalne posledice i sl.)
Pročitajte i ovo: POVREĐIVANJE kao način života
Umesto toga, biraju trenutno lakši put, a to je da ignorišu ono što se dešava u njima. Ili da podležu privremenim distrakcijima (konzumiranje alkohola, droga, naporno vežbanje, beskrajno skrolovanje na socijalnim mrežama, okupacija poslom, seks i sl.).
Ipak, ono što je u nama, postojaće, ako se ne suočimo sa tim, bez obzira na našu želju da nestane.
Pročitajte i ovo: OPSESIVNO KOMPULSIVNO PONAŠANJE: Zašto se javljaju opsesivne misli, slike i ideje
Mnogobrojni su primeri šta sve sebi možemo da uradimo i kako naše telo može da odreaguje. Fascinantni smo zapravo kao ljudska bića.
Telo kao štit
Osoba koja je proživela emocionalnu traumu seksualnog zlostavljanja u detinjstvu počinje utehu da pronalazi u hrani i tokom godina postaje sve deblja. Gojaznost je ovde kao neka vrsta štita, da više nikome ne bude poželjna i ne dospe u situaciju zlostavljanja.
Pročitajte i ovo: Da li je u redu nametati deci ono što mislite da je najbolje za njih?
Osoba počinje da razvija stomačne tegobe u vidu povraćanja. Šta je to što ne može da svari i mora da izbaci napolje? Sa čim joj je teško da se suoči? Zbog čega je ljuta? Može li da ispolji svoju seksualnost? Često zaboravljamo da je stomak sedište našeg libida.
Pročitajte i ovo: OPSESIVNO KOMPULSIVNO PONAŠANJE: Zašto se javljaju opsesivne misli, slike i ideje
Da li u njoj postoji konflikt odrastanja tj. težnja da se vrati u bezuslovnu prihvaćenosti ljubav, dok realnost daje suprotnu sliku?
Osoba ne može da izrazi svoj bes prema nekome ili svoju emociju smatra neopravdanom, ali je ipak oseća. Ili pak život kao takav ne prihvata, smatrajući da je uskraćena za nešto, nepravedno. Često ima probleme na koži i gnojne procese.
Pročitajte i ovo: Sve što treba da znamo opsesivno – kompulsivnom poremećaju
Osoba počinje da razvija tegobe sa glavoboljama. Iz razgovora saznajemo da je iznenadni gubitak roditelja neožaljen. Glava se ”razbija” oko neizgovorenih reči i nedovršene celine.
Pročitajte i ovo: PANIČNI POREMEĆAJ – dijagnoza ili simptom?!
Ubrzan rad srca u paničnom napadu poziva da se bavite svojim emocijama, koje ste možda dugo skrivali. Podsećam, panični napad je samo simptom, vrh ledenog brega.
Ko ste vi? Kako ste?
Pokušajte da odgovorite iskreno sebi. Tajne su lepe, tajne su savršene, ali tajne su i često i razarajuće.
Pročitajte i ovo: Još uvek ste neudati / neoženjeni? Možda patite od gamofobije – straha od braka
Ovaj život je dar. Jedino što mu dugujete da osluškujete sebe, da prihvatite ono što osećate i da na kraju prihvatite sebe. To je jedini put isceljenja. Na tom putu slušajte šta vam govori telo, jer putevi duše nisu uvek očigledni.
Priznajem, put nije lak i nije preko noći. Ponekad zahteva i da o tome prodiskutujete sa nekim ko je stručan, a neutralan.
