Prva psihološka pomoć (PPP) predstavlja prilagođeni pristup pružanja pomoći neposredno nakon izlaganja traumatskom događaju.

Ova vrsta pomoći podrazumeva strategije koje redukuju inicijalni distres uzrokovan traumatskim događajima, podstiču kratkoročno i dugoročno adaptivno funkcionisanje i efikasanije načine prevladavanja stresa.

Jedan od prioriteta u hitnom reagovanju jeste zaštita i unapređenje mentalnog zdravlja i postizanje psihosocijalne dobrobiti.

Principi i tehnike

Prve psihološke pomoći zadovoljavaju četiri osnovna standarda:

  1. Smanjivanje rizika od posledica truame i povećavanje psihološke otpornosti
  2. Praktičnost i primenljivost na terenu
  3. Prilagođenost svim starosnim grupama
  4. Fleksibilnost i socio-kulturološka prilagodljivost

Prva psihološka pomoć obezbeđuje instrukcije za osam osnovnih akcija:

  1. Uspostavljanje kontakta i poverljivog odnosa sa osobom kojoj se pomoć pruža – neintruzivna, praktična briga i podrška
  2. Obezbeđivanje sigurnosti i udobnosti – obezbeđivanje trenutne fizičke sigurnosti, davanje potrebnih informacija o datoj situaciji i raspoloživim vrstama pomoći i službi, obezbeđivanje fizičkog konfora, sprečavanje daljeg povređivanja. Krucijalno za uspostavljanje obostranog poverenja je stvaranje »sigurnog« okruženja.
  3. Uspostavljanje stabilizacije – podrška, smirivanje, uspostavljanje doživljaja predvidljivosti i kontrole;
  4. Dobijanje informacija od osobe kojoj se pomoć pruža – istražuje se »priča o traumi« i terapeut pokušava da uspostavi poverenje i otvorenost gde on sluša empatski i neprosuđujuće, bez pritiska.

Iako PPP uključuje sposobnost da se slušaju ljudske priče, to nije pritisak na ljude da nam pričaju njihova osećanja ili reakcije na događaj. Značajne informacije su priroda i težina traume, separacija, gubitci, osećanja, prethodne psihičke i fizičke bolesti i korišćenje lekova, korišćenje alkohola ili druga, prethodna traumatska iskustva.

Ne treba insistirati na detaljima o traumi, tzv. »psihološkom debrifingu«, koji može da dovede do dodatne traumatizacije pacijenta;

  1. Pružanje praktične pomoći – identifikovanje trenutnih potreba;
  2. Povezivanje sa socijalnom podrškom – najznačajnije za traumatizovan osobu predstavlja obezbeđivanje kontakta sa članovima porodice, prijateljima, osobama od poverenja;
  3. Davanje informacija o strategijama za prevladavanje stresa – obezbeđivanje informacija o reakcijama na stres – prepoznati i objasniti normalne načine reagovanja na stres i traumu, koji ne treba da budu shvaćeni kao abnormalni ili patološki, u kontekstu visoko zahtevnih novonastalih životnih prilika, normalizacija situacije, davanje osnovnih informacija o mogućim načinima prevladavanja stresa, učenje jednostavnim tehnikama relaksacije
  4. Povezivanje sa raspoloživim službama za pružanje pomoći – direktno upućivanje na specijalizovane službe za pomoć odraslima, deci, kao i osobama starije životne dobi, promovisanje kontinuiteta u svim relacijama pružanja pomoći.

PPP pomaže ljudima da im bude bolje dugoročno ukoliko se osećaju sigurno, povezani sa drugima, mino i sa nadom: imaju pristup socijalnoj, fizičkoj i emocionalnoj podršci: povrate osećaj kontrole tako što su sposobni da pomognu sebi. Objasniti im da drugima mogu pomoći samo ako se oni osećaju dobro i zdravo.

POVEZANI ČLANCITAKOĐE ZANIMLJIVO