Verujem da ćemo se ove, 2020. godine dooobro sećati. Otkako je naših i nas, u ovako se nečemu nismo našli.

Ipak, kako “vreme čini svoje”, sve ovo će nam u nekom trenutku biti manje dramatično i strašno. Ne da verujem, već znam i sigurna sam da će biti tako. “Novo normalno” neće (p)ostati normalno. Vratićemo se mi starim navikama, onim lošim s posebnim olakšanjem.

Koliko sutra gužvaćemo se po autobusima, disati jedni drugima za vrat, priljubljivati se uz one koji su u redu ispred nas, kašljaćemo i kijati bez stavljanja ruke na usta, bacaćemo otpatke po ulici… Znamo da hoćemo.

Zahvaljujući ovoj godini, testirali smo sopstvenu (ne)odgovornost, (ne)strpljenje ali i tolerisanje frustracija i neizvesnosti.

Pročitajte i ovo: Kako previše jake želje u odnosu postaju prečica do razočarenja

Ako smo nešto silom prilika morali – makar oni odgovorniji i savesniji među nama – morali smo da nosimo maske (i tako štitimo sebe i druge), strpimo se i sačekamo, uzdržimo od okupljanja, druženja, proslavljanja, grljenja i ljubljenja, ali i nepranja ruku i dodirivanja očiju, nosa i usana prljavim rukama.

Pročitajte i ovo: Kojih se žena muškarci plaše? I zašto?

Morali smo i da odustanemo od nekih svojih planova ili ih ozbiljno revidiramo, uhvatimo korak s novonastalim i prilagodimo se, shvatimo da nam pretpostavljanje ne koristi i budućnost neće biti ni predvidivija ni sigurnija ako izbrinemo sve brige ovoga sveta.

Nekima je išlo lakše, nekima teže ali – važno je da je išlo i došlo do mesta na kojem se može konstatovati (značajna) pozitivna promena.

S prethodno pomenutim u vezi su one naše čuvene “valjda neće mene” i “ne verujem dok ne vidim svojim očima”.

Tačnije: “Ja sam prvi/a bio/la skeptičan/na, ali sada, kada su (teško) oboleli ljudi iz mog bliskog okruženja… vidim da je đavo odneo šalu.” Život je, je li, “sada i ovde” i “ne sme stati” zbog nečega što je, mooožda, “tamo i tada”. Tamo negde, ko zna gde.

Pročitajte i ovo: Brak vam je u krizi? Zbog ljubavi ili seksa?

Život ne sme stati, slažem se, ali i primećujem da nije stao nijednog trenutka. Samo smo se, sa svešću o roku trajanja svega ovoga, prilagodili svemu ovome. Zdravo življenje života, između ostalog, znači prilagođavanja.

Pročitajte i ovo: Vodič za muškarce kojima je neprijatno da prilaze ženama

U uslovima ugroženog ili već narušenog zdravlja – prilagođavanja bi trebalo da se podrazumevaju. Onaj koji ne želi, ne može ili nije spreman da se prilagodi – nije odrastao ni zreo. Koliko god godina da ima. Ima mladih a zrelih i stari(ji)h a nezrelih ljudi.

I ove su se godine zamenjivale teze, te je reagovanje na kršenje preporučenih i propisanih mera viđeno kao tužakanje, cinkarenje i zavidenje onima koji uživaju u provodu i pesmi.

Pročitajte i ovo: Može li pravi partner da se sretne u pogrešno vreme?!

Napisala sam i ove godine, jer – tako je bilo i do ove, tako je ovde oduvek. Onaj koji u pola noći ili ranu zoru zove komunalnu policiju jer ne može da spava od buke na ulici ili u susednom stanu – džangrizalo je, dokoni smarač i starkelja koji je zaboravio kako je kada si mlad.

Pročitajte i ovo: Detaljan vodič za zavođenje žena – o čemu treba da vodite računa i šta žene žele

Valjda samo kod nas postoji rezon: “Ako ti se (noću) spava, a ti se preseli na selo gde je mrtva tišina.”

S prethodnim u vezi jeste ili nije sledeće: u našoj sredini, između pameti / inteligencije / mislećeg bića i apriornog odbijanja “poslušnosti”, te kritikovanja svega i po svaku cenu – stavlja se znak jednakosti.

Pročitajte i ovo: Emocionalna previranja i fizičke manifestacije napada panike

Ako u nečemu ne uspeš da prepoznaš zadnju nameru, teoriju zavere, upliv politike ili svesno ograničavanje sopstvenih sloboda i prava – nemaš pameti, ne znaš da misliš svojom glavom, lakoveran si, naivan i glup.

Pročitajte i ovo: Zašto narcisoidnost dominira odnosima – pogubni obrasci ponašanja koje ne otpuštamo

Aman zaman, aaaman zaman. Pandemija je opasna neman. I odgovornost je uvek zajednička i deljena. U ovom slučaju – kolektivna. A dokle god je u kolektivu onih koji relevantno ignorišu i o isto se oglušuju – oni koji postupaju savesno gotovo da zalud čine tako.

Čuvaju sebe, to svakako, ali – usamljeni ili u manjini, kraće trajanje svega ovoga ne mogu pomoći nikako.

Ove je godine u fokusu svakako bila (ne)briga o fizičkom zdravlju. Spram svega ovoga svi su se postavljali u skladu sa sobom i onim kako inače (ne) čine. Ko je polagao na preventivu i vodio računa o sebi – to je radio i ove godine.

Ko je do ove godine činio dobro, te bio empatičan i solidaran – ostao je takav i u ovoj godini. Ko je imao nezaštićene seksualne odnose i bio sklon rizičnim ponašanjima – nije se čuvao ni korone.

Pročitajte i ovo: Parovi koji se (ne)svađaju

Od poslednjih ste mogli i možete čuti ovo i(li) slično: “Jednom se živi!”, “Ako treba da umrem – neka umrem, ne bojim se smrti!”, “Korona je običan grip!”, “Udarimo na koronu pesmom i žurkama!”, “Maske su brnjice, skinimo ih da dišemo i govorimo kao ljudi!”

Oni koji i u zrelim godinama guraju prste u utičnicu veruju da je verovatnoća za rizikovanje (izuzetno) nepovoljnog i opasnog jaaako mala, te povezana s neverovatno lošom srećom.

Pročitajte i ovo: Kako se pravilno koristi čarobni novogodišnji štapić

Ti ljudi, tako, cene da je za zaražavanje koronom, HPV-om, HIV-om ili bilo kojim drugim virusom potrebno jaaako mnogo bliskih kontakata s drugima, dok je, zapravo, dovoljan samo jedan bliski a rizičan kontakt ili odnos. Koji, razume se, može biti i prvi u nizu.

Osim fizičkog, važno je bilo i mentalno zdravlje. Mnogi su ljudi, rekla bih, po prvi put postali svesni veze između fizičkog i psihičkog, te važnosti negovanja unutrašnje stabilnosti i mira.

Volim to da ilustrujem ovako: iznervirate se ili potresete – pa vam zalupa srce, skoči pritisak, uznemire se creva ili ospe koža; postidite se ili osramotite – pa vam se zacrvene obrazi; osetite tremu uoči javnog nastupa ili izlaganja pred većom grupom ljudi – pa vam zatreperi glas; rastužite se – pa rasplačete…

Pročitajte i ovo: Probudi divu u sebi kroz boudoir doživljaj, moćan način osnaživanja i podizanja samopouzdanja žene

Shvatate na šta želim da ukažem? Upravo tako – promena na nivou spoljašnjeg, tj. fizičkog samo je simptom i posledica promene na nivou unutrašnjeg, tj. psihičkog. Ne možete živeti u miru, harmoniji, zadovoljstvu i sreći – a muku mučiti s psihosomatskim reakcijama i(li) oboljenjima.

Pročitajte i ovo: Seksting iliti moderno udvaranje – Na poljima od snova ne pušta se korenje

Naravno, u uslovima ov(akv)e godine osiguravanje unutrašnjeg mira i skladnih odnosa s najbližma – na koje smo, po rečima mnogih, bili osuđeni – bilo je i ostalo teško. Ni onima kojima je inače išlo i bilo dobro – ove godine nije išlo ni bilo najbolje.

Svakako, išlo im je i bilo mnogo bolje nego onima kojima je i do ove godine išlo i bilo loše. Njima je bilo najgore. Toliko o tome da “nevolje i teški periodi zbližavaju”. Niko ništa ne može za i umesto vas.

Pročitajte i ovo: Jesu li žene koje ne žele da imaju decu sebične?

Možete i morate jedino vi. I morate biti dobro – da bi vam bilo dobro. I ne možete biti dobro kraj onog i s onim s kojim vam je loše. U krizi se udruže i dobro organizuju samo oni koji žive u zdravom zajedništvu i imaju potencijal za rast.

Da rezimiram: sadašnji trenutak je uvek dobro koristiti najbolje što se može. I “ovde i sada” mnogo je bolje mesto od “tamo i tada”. Sveta od sutra u dosadašnjem izgledu, obliku i funkcionisanju može da ne bude. Ova pandemija tome i te kako govori u prilog, zar ne?

Pročitajte i ovo: Šta treba da se zapitate pre nego što kažete da je kraj

Koliko god želeli i trudili se, život ne možemo ni predvideti ni kontrolisati. Budućnost ne možemo učiniti poznatom, izvesnom i sigurnom. Sigurni možemo biti samo u sebe, najbliže i to da će sve, pa i ovo proći. Novi dan i godina će doći i sve će biti kako izaberemo da bude – kao pre, gore ili bolje. Sve, pa i zdravlje.