Zbog tempa življenja, sve više ljudi se oseća iscrpljeno i anksiozno.
San im je nekvalitetan, užurbanost nepodnošljiva, problemi se gomilaju, radost se izgubila. Prema stručnim procenama, radi se o poremećaju koji pogadja 2/3 odrasle gradsku populacije a zove se sindrom adrenalinskog umora.
Adrenalin ili epinefrin je hormon koji proizvodi srž nadbubrežnih žlezda i pripada simpatičkom nervnom sistemu. U centralnom nervnom sistemu, neki neuroni oslobađaju adrenalin i noradrenalin kao neurotransmitere.
Adrenalin je jedan od hormona stresa. Stresne situacije dovode do povećanog lučenja adrenalina iz nadbubrežne žlezde. Putem krvi on dolazi do gotovo svih organa gde izaziva sledeće reakcije: ubrzanje pulsa, suženje krvnih sudova na periferiji tela a širenje krvnih sudova mozga, širenje bronhija, povišene toplote, povećanje koncentracije šećera i masnih kiselina u krvi, širenje zenica i dr. Na taj način adrenalin priprema organizam za reakciju „bori se ili beži“ i u tom smislu je on i te kako potreban organizmu za život.
Postoji i zdrav, pozitivan, podsticajan stres. Kod ove vrste stresa prisutna je ravnoteža izmedju faze uzbudjenja i faze opuštanja. On je od velike pomoći čoveku da se fokusira i usmeri ka postizanju onoga što želi.
Ovde, međutim, govorimo o kontinuiranom stresnom stanju koje ne uspevamo da kontrolišemo a vrlo često ga i potpuno ignorišemo. Njegovo razarajuće dejstvo može da ima dalekosežne štetne posledice po zdravlje.
Dugotrajna preopterećenost nadbubrežnih žlezda i lučenje adrenalina i drugog stresnog hormona kortizola, dovode do pojave adrenalinskog umora koji je vezan za mnoge simptome pri čemu je skoro uvek prisutan karakterističan osećaj stalne iscrpljenosti.
Neki od najčešćih simptoma adrenalinskog umora
- hronični umor i iscrpljenost
- nemogućnost odmora (dovoljno sati spavanja, a budite se umorni)
- težnja za slatkišima
- osećaj vrhunca energije u večernjim satima
- problemi sa spavanjem
- teži oporavak nakon fizičke aktivnosti
- pad imuniteta
- slaba koncentracija i produktivnost
- loše varenje
- prekomerno znojenje
- alergije na hranu
- osetljivost na hladnoću
- poremećaj u seksualnoj funkciji
Gornji simptomi često zbunjuju čoveka pa se takvo stanje obično produbljuje i postaje neizdržljivo. Šta nam je činiti?
Kod adrenalnog umora jedino što je potrebno jeste doći u sklad sa svojim unutrašnjim JA – razmisliti o načinu života koji vodimo i pristati na promene koje ponekad moraju biti radikalne.
Kada je adrenalinski umor prisutan duže vreme, potrebno je detoksikovati organizam u fizičkom, mentalnom i emocionalnom smislu kako bi se moglo krenuti ispočetka. Taj proces detoksikacije zahteva aktivno učešće same osobe uz svesnost koji je bio njen udeo u razvoju postojećeg stanja.
Evo samo nekih životnih navika koje doprinose adrenalinskom umoru
- loša ishrana
- neodlazak u krevet bez obzira na umor
- konstantno forsiranje sebe
- prenaglašena težnja ka savršenstvu/perfekcionizmu
- duži ostanak u nerešivim situacijama
- premalo vremena provedeno u uživanju i obnavljanju energije
Ako oslušnete sebe, svakog dana možete otkriti nove faktore koji u vašem slučaju dovode do adrenalinskog umora.
Ne treba čekati!
Nemojte preživeti svoj dan – proživite ga!
Ako imate simptome adrenalinskog umora ili niste sigurni, preporučujemo da se uradi inicijalna funkcionalna i energetska dijagnostiku pomoću koje se mogu dobiti jasne informacije trenutnog stanja organizma, odrediti vrsta autonomne regulacije, ukupna toksična opterećenost pojedinih organa kao i konkretne smernice odakle krenuti kako bi se na skali umora pošlo u drugom smeru – prema obnovi.
Zavisno od prisutne subjektivne problematike i nalaza skrining testa, formira se individualni terapijski program, tj. pravi se kombinacija mera koje su najpogodnije za konkretni slučaj.
U tu svrhu koristimo kvantnu aparaturnu terapiju i sve druge prirodne metode koje su nam na raspolaganju: homeopatiju, aromaterapiju, ozdravljujući sistem vežbi, Bahove kapi, analizu hronobioloških ciklusa, individualni način ishrane.
Cilj nam je da se uklone toksične prepreke koje sprečavaju ispravno funkcionisanje, da se ublaže faze hiperaktivnog odgovora na stres, da se organizam energizuje, da se saniraju eventualna oštećenja i da nova, snažna osoba bude spremna za životne izazove.
Program je prilagođen osobama koji imaju izraženo stresan način života i rada, nezdrave navike ishrane, emocionalne uspone i padove i koje žele da steknu veštinu boljeg upravljanja stresom.
***
Autorka teksta: dr Dobrinka Arbanovski, internista i specijalista kvantne medicine, Holitimed