Svako varenje podrazumeva obrađivanje onoga što smo uneli u sebe.

U tom procesu, najpre ćemo napraviti razliku između ”jestivog i nejestivog”, zatim, zadržati korisno, i naposletku, odbaciti nepotrebno, nesvarljivo.

Autorka teksta: Sanja Petković, psihoterapeut, joga instruktor, kreator holističkog terapijskog koncepta Spirit&Move Foto: Darko Bursać
Autorka teksta: Sanja Petković, psihoterapeut, joga instruktor, kreator holističkog terapijskog koncepta Spirit&Move
Foto: Darko Bursać

Bilo da se radi o materijalnom varenju (varenju hrane) ili nematerijalnom (obrađivanju informacija i utisaka iz spoljnjeg sveta), proces je uvek isti. Kakve ćemo informacije želeti da unesemo u sebe, zavisi i od nekih naših karakteristika i navika koje smo izgradili prema sebi i svetu.

Ako govorimo o hrani, već u samim izborima ukusa, ogledaće se naši karakteri i afiniteti.

Osobe koje su kroz život najpre rukovođene intelektom i razumom, posezaće za slanim i jakim ukusima.

Slatko je oduvek bila potreba onih koji žude za ljubavlju, prepuštanju uživanjima, ili čak želji za samopotvrđivanjem.

Ljutu i začinjenu hranu često biraju avanturistične osobe, sklone izazovima.

Misaone osobe, koje se ne predaju tako lako akciji, te logici srca i strasti, teže gorkim ukusima.

Dok su probirljivi karakteri naklonjeni kiselom.

Logika stvari je jasna – naši unutrašnji afiniteti određuju ono za čime posežemo u svetu (ljubav, avantura, uspesi, ili čak izbegavanje sveta i doživljaja). Bez obzira ka čemu smo posegli, šta smo uneli i primili u svoj organizam, ta informacija može za nas biti lako svarljiva, ili pak neprihvatljiva (što se psihički, a nekada i fizički manifestuje kao osećaj gađenja, mučnine, povraćanja) i teško svarljiva (osećaj težine ili ”kamena u želucu”).

Sve što primamo u svoj organizam, izaziva u nama određena osećanja. Stomak se na telesnom nivou tretira kao centar naših osećanja.

Svi dobro znamo gde osećamo tremu, gde osećamo ”leptiriće”, gde nam neko zada ”udarac” kada nas emotivno povredi i odakle, zapravo, sve te reakcije kreću.

Kao telesnom organu, koji prvi pasivno prima utiske (materijalne i nematerijalne) iz spoljašnje sredine, u želucu će tako nastati i prva emotivna reakcija – u vidu prihvatanja i neprihvatanja.

Odatle se reakcija može distribuirati u dalje zone tela, gde će se transformisati u različite druge emotivne kvalitete (ljubav, samozalaganje, akcija, davanje, primanje, itd.).

Kada se, dakle, javi prva emotivna reakcija na spoljašnji utisak, možemo joj dozvoliti da se raspoređuje u telu, izazivajući nove emocije i navodeći nas na akciju, a možemo je i zablokirati, ne dajući joj da se dalje vari i transformiše, potisnuti joj prirodan razvoj i zadržati na mestu gde je i nastala.

Sve se ovo dešava zbog utiska osobe da ne može da svari ono što je upravo došlo do nje. Da joj je informacija prejaka, preplavljujuća, neshvtaljiva, nepoznata, ugrožavajuća. Ovakav utisak ili uverenje osoba stiče, kako prethodnim životnim iskustvima, tako i slikom i doživljajem koji ima o sebi, i karakternim osobinama koje je zadržavala, nadograđivala i kreirala.

Kao deca, na primer, mogli smo rasti u prezaštićenoj sredini, u kojoj je nenaviknutost na različite spoljašnje promene mogla dovesti do kasnije preosetljivosti na iste, što osoba doživljava kao nemogućnost varenja i prihvatanja novih doživljaja i događaja. Često će ovakve osobe pokazivati i osećanja i ponašanja koje vidimo i interpretiramo kao želju da ne odrastu i da se ne suoče sa svetom i potencijalnim bolnim iskustvima.

Kroz život smo mogli graditi i tvrdoglavost ( iz raznih razloga – da dokažemo, na primer, nešto sebi i drugima) zbog koje sada ne želimo da prihvatimo informacije koje nam dolaze iz spoljašnje sredine, jer po prirodi stvari, one će nas nekako i menjati.

Kao primalac spoljašnjeg utiska, želudac koji ne svari i dalje ne distribuira psihičko osećanje, odabira drugačije načine da se nosi sa onim što se u njemu zadržava.

”Kao kamen u želucu” je poznato osećanje koje se javlja usled opterećenosti nesvarenom emocijom i primljenom informacijom (to će se, naravno, manifestovati i kao nemogućnost varenja fizičke hrane). Želudac tada mora da obrađuje novo, iako još uvek nije rasporedio staro, zbog čega dolazi do osećaja težine.

Ako progutamo osećanje, jer iz nekog razloga mislimo da ga ne treba pokazati, tj. iživeti (zapravo, prevariti), želudac razvija odbrambeni mehanizam u vidu proizvodnje želudačne kiseline koja će sada morati na agresivan način da obradi i svari stagnativni materijal (zablokirano osećanje, a što se fizički manifestuje kao nesvarena hrana).

Povećana želudačna kiselina može dovesti organizam u različita stanja i disfunkcije, i na različite nivoe problema koje možemo imati sa želucem. Ovo će zavisiti od intenziteta i dužine trajanja perioda u kome se ne suočavamo sa svojim osećanjima.

Najčešće osećanje koje će izazvati ovakvu lančanu fizičku reakciju je osećanje ljutnje. Tako osoba, koja ne uspeva da prihvati i uklopi u svoj postojeći svet to što joj dolazi spolja, oseća ljutnju i frustraciju. Kako, a najčešće je ovo kulturološki određeno, ljutnju nije poželjno manifestovati, osoba je zadržava u sebi i zapravo okreće protiv sebe, i to već na nivou prvog primača informacija – na nivou želuca:

– u vidu zastoja (ne prihvatam ništa više, ne varim, odričem se novog)

– ili povećane želudačne kiseline (agresivno se borim protiv, za mene, novog i teško prihvatljivog)

Ovakve će osobe, dakle, varirati između povučenog i agresivnog ponašanja, ili će imati tendenciju ka jednom od njih.

Prvi način da pomognete sebi jeste da se zapitate kako postupate sa svojim osećanjima.

Da li ih smatrate nedozvoljenima?

Da li mislite da ih ne treba pokazivati (bez obzira da li vas je i ko tome ranije naučio, fokusirajte se na to da li takvo mišljenje sada važi za vas)?

Šta mislite da će se desiti ako ste svesni kako se osećate u vezi nečega, ili šta će se desiti ako to kažete ili pokažete?

Kako tretirate svoju ljutnju?

Da li izbegavate konfrontacije i sukobe?

Naša osećanja sadrže veliku količinu energije. One su prava pokretačka sila našeg tela i našeg života. Ako ih zablokiramo, ako ih potiskujemo, ona neće nestati. Život neće stati. Naprotiv. Eksplodiraće unutar nas, u našem telu, a to, priznaćete, ne biva baš tako interesantno.

Osvešćene i ispoljene emocije nagone na akciju.

Akcija uvodi novitete i doživljaje u život, zbog čega celi život biva znatno obojeniji i interesantniji. Ako sigurnost pronalazite samo u poznatim stvarima i zaštićenim situacijama i okruženjima, prirodno je da nove informacije, nepoznate doživljaje i otvorene horizonte vidite kao nepoželjne, a zapravo zastrašujuće.

Međutim, ako vas makar i malo ne plaši ono ka čemu težite, ili ono što je novo, a dolazi do vas, kako da znate da je drugačije?

Kako bi vam, inače, bilo interesantno i priznaćete, ipak, privlačno?

Jer, tamo gde je nešto što nam je manje poznato ili nešto što je malo drugačije, leži neko naše novo Ja, leži ono što od sebe očekujemo, onako kako sebe zamišljamo, a samo mislimo da je nemoguće, leži unapređena verzija onoga što već znamo o sebi!

Pored ovakvog umnog i emotivnog zalaganja, svoj kapacitet za varenje noviteta, ubrzajte i na telesnom nivou, jer verovatno već uviđate da je najtemeljniji i najsigurniji prilazak sebi sa svih aspekata (um, duša, telo).

Marjaryasana i Bitilasana (položaj mačke i položaj krave)

marjaryasana i bitilasana

Razdvojte kolena u širinu kukova, opustite prednju stranu stopala na zemlju, postavite šake ispod ramena, i konstantno držite pupak blago povučen ka kičmi i aktvne uro-genitalne mišiće. Izdišite i podižite sredinu leđa ka plafonu, zaobljujući kičmu, povlačeći blago pelvis ka napred i bradu ka grudnoj kosti. Pri udahu, izvijte leđa, izbacujući repnu kost na gore i unazad, a bradu i lice ka plafonu.

Asana je dinamična i ponovite je pet do deset puta.

Parivrtta Trikonasana (uvrnuti trougao)

parivrtta trikonasana

Razdvojte stopala nešto šire od kukova (za dužinu jedne cele noge) i postavite pete u istu liniju. Roirajte desno stopalo tako da ide uz tu liniju (koristite linije prostirke), a levo stopalo rotirajte blago na unutra (ugao od oko 30 stepeni u odnosu na liniju prostirke). Ruke odručite u visinu ramena. Rotirajte se kukovima u pravcu desne noge, tako da dobijte mogućnost da levu šaku spustite na pod (možete postaviti i joga blokove ili knjige, kako biste smanjili intenzitet i dubinu, i na njih spustiti šaku), a desnu ruku otvorite ka plafonu.

Osećajte kako vam se širi grudni koš, i ako se osećate stabilno, gledajte u prste gornje ruke. Ako ne, gledajte napred u pravcu gde gleda vaš grudni koš. Sve isto ponovite i na drugu stranu.

Ardha Matsyendrasana

ardha matsyendrasana

Postavite desno stopalo na pod uz spoljašnju stranu levog kolena. Levu nogu savijte u kolenu, tako da vam stopalo dođe na pod pored desnog sedalnog dela. Nemojte sesti na petu. Držite stopalo pored. Spuštajte tokom asane oba sedalna dela na zemlju. Za lakšu varijantu, levu nogu ne morate savijati. Ostavite je ispruženu ispred sebe. Postavite desnu šaku na pod iza leđa, što bliže kičmi, a levom rukom obuhvatite desnu nogu sa njene spoljašnje, bočne strane. Na ovaj način ste napravili polugu u telu, te se možete postepeno rotirati u desno, ispravljajući kičmu i gledajući preko desnog ramena, opuštenih vratnih mišića.

Ne zaboravite da u rotacijama osvešćeno i produbljeno dišete, kako bi došlo do masiranja unutrašnjih organa. Asanu ponovite i u drugu stranu.

Paschimottanasana (preklapanje iz sedećeg položaja)

paschimottanasana

Ispružite noge napred, sastavite stopala i isturite pete kao da stojite na zemlji. Bilo koji deo nogu da ste dohvatili (stopala, potkolenice, traku ili peškir kojom obuhvatate stopala kao pomoć, ili se odgurujete šakama o pod), pre nego uđete u položaj, ispravite leđa, naročito u grudnom delu. Povucite pupak ka kičmi i preklopite se i dalje izdužujući leđa. Udaljite ramena od ušiju i povucite blago bradu ka grlenoj jabučici kako ne biste stezali vratne mišiće.

Apanasana (kolena na grudi)

apanasana

Lezite na leđa. Privucite jedno pa drugo koleno na grudni koš. Zagrlite potkolenice i vodite računa da ne ukrštate stopala. Dišite svesno i produbljeno, čime ćete podstaći masažu stomaka. Pokušajte da zadržite vrat što većom površinom na podu. Iz ovog položaja možete raditi i Ardha Pawanmuktasana, gde vam je samo jedna noga privučena na grudi, dok je druga položena na zemlju.

Supta Parivartasana

supta parivartasana

Iz položaja ležeći na leđima, privucite kolena na grudi. Desnom rukom potiskujte kolena u desnu stranu tako da izvršite rotaciju donjeg dela tela u desno. Levu ruku pružite na pod u produžetak levog ramena, trudeći se da vam oba ramena ostanu na podu. Gledajte preko levog ramena. Ovu asanu možete izvesti i tako da vam obe šake ostanu iza glave, na potiljku, odakle ćete raširiti laktove i zajedno sa ramenima ih spuštati na zemlju. Za lakšu opciju, preklapajte u stranu samo jednu nogu, dok druga noga ostaje opružena na zemlji.

Produbite disanje u asani, a zatim je ponovite i na drugu stranu.

 

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

1 KOMENTAR

  1. Zahvaljujem na tekstu. Došao je kao porucen jer sam danas najjače osetio da je kod mene u ovom prihvatanju spoljašnjih situacija problem. Zato i imam oduvek problem sa varenjem, glavobolje bar 4-5 puta nedeljno. I vec imam odavno povracanja od kolicine kafetina koje pijem. Ali jednostavno NE DAM. Ne dam da prihvatim stvari kakve jesu i borim se iznutra kao lav da se nista ne promeni. Neverovatno koliko mi je unutrasnji dijalog negativno nastrojen prema spoljnjem svetu. Imam utisak da bi mi lakse bilo da se popnem na Mont Everest nego da popustim i dozvolim da primim lako spoljasnje uticaje. Sve volim da iskontrolisem, u sta sam ukljucen, i do besvesti sam predan zadatku. Toliko, da puknem od napetosti dok se posao ne obavi. Kao zapeta struna na violini sam, maltene sve vreme, osim kad spavam. Da bih zaspao, vec godinu dana, popijem po bensedin pred spavanje. Imam 45 godina, Beogradjanin sam, i koliko god ovakvih kvalitetnih tekstova procitam, sa intelektualne strane razumem sve, ali efektivno nista ne dozvoljavam da primenim. Sve blokiram cim mi pridje. Kao da sam od detinjstva navikao na takvo ponasanje, jer skoro nikada nisam drugacije reagovao. Tako da ni ne znam kako je to prihvatiti svesno nesto ili biti opusten. Gledam ljude svakodnevno i iz dna duše mi se gade i pitam se u sebi, kako moze ista na ovom svetu da vam bude zanimljivo i da i dalje trcite ka nekim desavanjima koji ce kao da vam ispune zivot?! Kako ne uvidjate da je sve beskorisno?! Čitam da je to moj dijalog sa samim sobom, i da se to na sebe u stvari ljutim. Vrlo verovatno. Intelektom potvrdjujem to, jer mi svakodnevno to dolazi kao odgovor, ali onda iskreno i mrzim sto sam uopste uključen u zivot i što moram da bivstvujem. Najradije bih bio bestelesno stvorenje koje samo lebdi. Ne znam dokle cu ovako, jer osecam da ako malo popustim, ima infarkt da dozivim. Toliko sam stegnut. Hvala na slusanju i na tekstu, razmisljacu o njemu. Pozdrav.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.