Prema novom istraživanju, neaktivnost u detinjstvu može povećati rizik od srčanih bolesti kasnije u životu.

Vreme koje deca i mladi provode sedeći može biti u korelaciji sa povećanjem mase leve komore srca, posebno kod devojčica, navodi se u istraživanju koje će biti predstavljeno ove nedelje na kongresu Evropskog kardiološkog društva 2023. u Amsterdamu.

„Uvećano srce je objektivan pokazatelj da je srce verovatno preopterećeno kao odgovor na stresnu situaciju“, rekao je vodeći autor studije dr Endrju Agbaje, glavni istraživač istraživačke grupe na Medicinskom fakultetu Univerziteta istočne Finske.

Coffee photo created by artursafronovvvv - www.freepik.com
Foto by artursafronovvvv – www.freepik.com

Vreme koje deca i mladi provode sedeći može biti u korelaciji sa povećanjem mase leve komore srca

Podaci su prikupljeni iz studije pod nazivom Deca devedesetih, jedne od najvećih kohortnih studija na svetu koja „meri“ faktore načina života. Longitudinalna studija obuhvatila je 766 dece i posmatrala podatke od 11. do 24. godine, pokazalo je istraživanje.

Deca su nosila aparate koji su pratili njihove aktivnosti tokom jednonedeljnog perioda i različitim uzrastima tokom studije.

Sa 11 godina deca su sedela oko šest sati dnevno. U adolescenciji četiri godine kasnije, to je poraslo na skoro osam sati dnevno, a zatim na skoro devet do kraja perioda istraživanja, pokazali su prikupljeni podaci.

Prema novom istraživanju, više vremena provedenog sedeći, povezano je sa povećanom masom leve komore kod devojčica koje su bile praćene u studiji. A veća masa leve komore je snažan prediktor srčanih događaja u odraslom dobu.

„Pošto je retko da deca imaju srčani udar, hipertrofija leve komore ili uvećano srce su korišćeni kao rani znaci oštećenja srca“, rekao je dr Agbaje: „Podaci su pokazali samo povezanost kod devojčica u ovoj studiji, ali više istraživanja sa većom grupom može pokazati razliku i za dečake i za devojčice“.

„Ono što je najvažnije u vezi sa ovom studijom jeste da ona naglašava uticaj koji sedeće ponašanje utiče na naše zdravlje, posebno na zdravlje srca“, rekla je dr Nisa Goldberg, medicinski direktor Atrija Njujork Sitija i profesor medicine u Njujorku Univerziteta Grosman. Goldbergova nije bila uključena u istraživanje.

Image by wayhomestudio on Freepik

Stvari koje još ne znamo

„Važno je napomenuti da nova studija nije u potpunosti objavljena“, dodao je dr Endrju Friman, direktor za prevenciju kardiovaskularnih bolesti u Nacionalnom jevrejskom zdravlju u Denveru. Friman nije bio uključen u istraživanje.

„Iako su podaci pokazali povezanost između vremena provedenog u sedenju i prediktora srčanih bolesti, teško je reći kako se sve to tačno manifestuje“, rekao je Friman.

„Samo ne znam da li možete definitivno reći da postoji određeni prag mase leve komore koji je direktno povezan sa određenim zdravstvenim ishodom“, rekao je Friman. „Bilo bi lepo pratiti ovu decu još 13 godina i videti da li će razviti hipertenziju, a pretpostavljam da hoće“, dodao je.

Iako ova studija ima skromnu veličinu uzorka i još je preliminarna u svojim nalazima, ona je dobar podsetnik da se daje prioritet zdravom ponašanju u detinjstvu, dodala je Goldbergova.

„Dobra vest je da su dodatni podaci istraživanja otkrili da fizička aktivnost ima potencijal da preokrene problem povećanje srca koje je nastalo usled vremena koje smo kao deca provodili sedeći“, rekao je Agbaje.

„Apelovao bih na lekare i roditelje da podstaknu svoju decu, pacijente i klijente da se bave fizičkom aktivnošću laganog intenziteta najmanje tri do četiri sata dnevno za bolje stanje srca“, dodao je dr Agbaje.

Deci uzrasta od šest do 17 godina treba oko sat vremena fizičke aktivnosti dnevno, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Ali istraživanje iz 2020. pokazalo je da je manje od četvrtine učenika dostiglo tu meru.

Kada je reč o pokretanju dece, fokusirajte se na aktivnosti u kojima uživaju, jer je to ono što ostaje, savetuje Goldbergova.

„Ako ste neko ko ima strah od duboke vode, plivanje možda nije opcija. Ali hodanje, vožnja bicikla, džogiranje, ples, plivanje — sve te stvari su odlične aerobne vežbe i odlične vežbe koje donose zdravstvene dobrobiti“, predlaže Goldbergova.

„Ukoliko želimo da deca žive ne samo dugo, već i dobro, i bez većih zdravstvenih problema, važno je gledati na njihovo zdravlje kao na prioritet“, rekao je Friman.

„Navike koje steknemo ranije u životu i način na koji živimo ranije u životu imaju trajni efekat“, rekao je Friman i dodao: „Ako možemo ranije da shvatimo kako da te navike utkamo u svoj život, rezultati će biti neverovatni“.