“Putujuće kazalište” Zorana Ferića, obimna porodična saga kojom je kroz prošlost autorove porodice ispričana istorija dvadesetog veka na ovim prostorima.

U prvom delu, na temelju porodičnih predanja Ferić ispisuje sudbine svojih živopisnih predaka, njihove ljubavne priče, strepnju pred zastrašujućom ideologijom fašizma, gradeći okvir za drugi deo u kom bez ulepšavanja opisuje život svojih roditelja, njihove mane i nedostatke, kao i svoje odrastanje, prve ljubavi i prve objavljene knjige.

Ferić se igra jezičkim bogatstvom ovog podneblja, piše vešto i pitko, meša žanrove istorijske hronike, autobiografije i pseudobiografije, stvorivši tako uzbudljivo, toplo, melanholično i na momente urnebesno duhovito delo, s upečatljivim epizodama i živim dijalozima.

PUTUJUĆE KAZALIŠTE, Zoran Femić, BOOKA

Kompleksna porodična saga u kojoj se prelamaju sudbine autorovih živopisnih predaka i tragične slike naše zajedničke prošlosti.

Duhovit, povremeno ironičan, a na momente i potresan, s upečatljivim epizodama i živim dijalozima, Putujuće kazalište je impresivan roman koji bi bio događaj i u nekoj velikoj evropskoj književnosti. Putujuće kazalište je kompleksna porodična saga u kojoj je kroz prošlost autorove porodice ispričana i istorija dvadesetog veka u Hrvatskoj i Evropi.

Tu porodicu nisu obeležili samo ratovi, nacionalna i ideološka mržnja nego i nekoliko potresnih ljubavnih priča od kojih svaka, nezavisno od vremena u kom se odvija, nosi vlastitu tragičnost i lepotu.

Kroz devet poglavlja upoznajemo Ferićeve pretke, prabaku koja se zaljubila u putujućeg glumca i vlasnika pozorišta i pobegla s njim, zatim dedu koji je iz Petrograda prebegao u Pariz kad je izbila Oktobarska revolucija da bi kasnije u Zagrebu sreo piščevu baku, medicinsku sestru i ćerku žandara, kao i Ferićeve roditelje, koji su jedva preživeli Drugi svetski rat.

Otac je probijao Sremski front, a kao posledica ostala mu je potreba da puca u salatu u vrtu; majku su kao jevrejsku devojčicu sakrivali po Zagrebu, a kad bi izašla iz kuće, u džepu je uvek morala nositi katolički molitvenik.

Svi ti živopisni likovi su se izmešali u ovoj porodici koju pratimo od Petrograda, Pariza i Tangera do Sremske Mitrovice i Zagreba, od baka i dedova do samog autora, njegovih ljubavi i prvih objavljenih knjiga.

Duhovit, povremeno ironičan, a na momente i potresan, s upečatljivim epizodama i živim dijalozima, Putujuće kazalište je impresivan roman koji bi bio događaj i u nekoj velikoj evropskoj književnosti.

Zoran Ferić rođen je 1961. u Zagrebu. Priče objavljuje u časopisima i novinama od 1987. godine, ali je prvu knjigu priča, Mišolovka Walta Disneya, objavio 1996. godine. Deset godina kasnije, za nju je dobio nagradu „Dekada“. Za drugu knjigu priča, Anđeo u ofsajdu (2000), dobio je nagradu „Ksaver Šandor Gjalski“ i nagradu Jutarnjeg lista za proznu knjigu godine.

Prvi roman Smrt djevojčice sa žigicama objavio je 2002, a sledeće godine Otpusno pismo, zbirku kolumni koje je pisao za nedeljnik Nacional. Roman Djeca Patrasa objavio je 2005. godine. Šest godina posle, 2011, izlazi mu roman Kalendar Maja, za koji je dobio nagradu „Vladimir Nazor“, kao i nagrade Jutarnjeg lista, Grada Zagreba i pulskog Sajma knjiga („Kiklop“).

Druga knjiga izabranih kolumni, Apsurd je zarazna bolest, izašla je 2012. godine. Za roman Na osami blizu mora (2015) dobio je nagradu „Fran Galović“, a za ilustrovanu knjigu za decu San ljetne noći (2019) nagradu „Grigor Vitez“.

Putujuće kazalište, obimnu porodičnu sagu, objavio je 2020. godine. Knjige su mu prevedene na desetak jezika. Godine 2018. izabran je za predsednika Hrvatskog društva pisaca.

Živi u Zagrebu, gde od 1994. godine radi kao profesor hrvatskog jezika u XVIII gimnaziji. Redovno održava radionice pisanja u Booksi i CeKaPe-u.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.