Dugo očekivani roman Orhana Pamuka, delo koje je pisao punih pet godina, donosi živu panoramsku sliku poslednjih dana Osmanskog carstva: od straha pred smrću do protivljenja zdravstvenom zaključavanju, od tekijskih šejhova do grčkih nacionalista, od hodočasničkih brodova do pobuna protiv karantina, ali koji ponovo razmatra i temeljna pitanja života, smrti i ljubavi.
Kada je u proleće 1901. godine izbila epidemija kuge na ostrvu Minger – u 29. provinciji Osmanskog carstva – sultan Abdulhamid šalje na ostrvo najpre glavnog zdravstvenog inspektora Bonkovski-pašu, a za njim i mladog i uspešnog doktora Nurija, da zaustave epidemiju. Padišah je upravo oženio ovog mladog lekara sultanijom Pakize, ćerkom sultana Murata V, svog starijeg brata kojeg je držao zatočenog u palati. Sultanija prati supruga na tom putovanju. A na ostrvu su mladi nacionalista, osmanski oficir, upravnik provincije i fatalne ostrvljanke. Roman Noći kuge je priča o borbi tih ljudi sa poštovanjem karantinske zabrane, sa kugom, sa tradicijom ostrva i naposletku – jednih sa drugima i smrtnim pretnjama, kao i o njihovim ljubavima.

„Najvažnija specifičnost Noći kuge jeste uspešno prožimanje istorije i fikcije,  što čitaocu otežava da pojmi gde prestaje stvarno, a gde počinje fiktivno.“

Mensur Akgun (www.karar.com)

NOĆI KUGE, Orhan Pamuk, GEOPOETIKA

Povodom objavljivanja srpskog izdanja – prvog prevoda u svetu njegovog najnovijeg romana NOĆI KUGE, nobelovac Orhan Pamuk obratio se srpskom čitalaštvu rečima:

‘Zahvaljujem osnivaču i glavnom uredniku Geopoetike Vladislavu Bajcu, koji je moj prijatelj i izdavač više od dvadeset godina. Ja sam nekoliko puta bio u Beogradu da promovišem svoje knjige, ali sada, zbog pandemije izazvane korona virusom, radimo ovo preko zoom-a.

Veoma sam uzbuđen. Ovaj roman sam pisao poslednjih pet godina, a moj um je bio okupiran temom ovog romana četrdeset godina. Ovo je veliki, ambiciozan projekat.

„Pamuk je od onih retkih pisaca koji pišu svoje najbolje knjige posle dobijanja Nobelove nagrade.“

Independent, Engleska

Oni koji su čitali moje ranije knjige u izdanju Geopoetike, kao što su Tiha kuća  i Bela tvrđava znaju da u njima postoje delovi koji se bave kugom. Svaki put kada bih završio neki roman, pitao sam se zašto ne bih sada napisao moj roman o kugi i sebi sam odgovarao da nisam još uvek spreman, jer treba puno da istražujem.

Trebalo mi je 35 godina psiholoških priprema i istraživanja da bih počeo da pišem ovaj roman. U početku sam želeo da napišem istorijski roman koji se odigrava za vreme kuge u vreme Osmanskog carstva. “Noći kuge” su upravo roman o tome.

U stvari želeo sam da napišem roman koji obrađuje više egzistencijalističkih tema, kao što su – individulanost, vera, otpor, strah od smrti. Te teme vodile su me ka temama poput orijentalizma i fatalizma. Orijentalizam je pojam nastao u zapadnom svetu pokušavajući da objasni svet muslimana.

Skoro  dvadeset godina sam želeo da napišem roman u kojem bih se borio protiv predstavljanja muslimana kao fatalista. Onda sam priču razvijao i čitao sve više i više i shvatio da je ono što bi roman o kugi činilo zanimljivim jeste politička mera uspostavljanja karantina.

Čitao sam puno o raznim epidemijama kuge i postavio sam svoj roman u period koji je poznat pod nazivom Treća svetska pandemija kuge, koja je počela 1894. Posle puno istraživanja, početak svog romana sam bazirao na stavu da uspostavljanje karantina svaku vladu čini više autoritarnom.

Postojali su mnogi pisci koji su pre mene pisali o kugi. Jedan od njih je svakako Alber Kami sa svojim romanom “Kuga” koji sam ja čitao kada sam imao 20 godina. Najznačaniji delo o kugi je ono Danijela Defoa “Godina kuge”. Toliko se divim telantu Danijela Defoa i njegovom razmišljanju i imaginaciji o ljudskoj prirodi.

On je toliko pažnje posvetio ljudskim reakcijama kada je kuga vladala. Treća knjiga je autora Aleksandra Manzonija “Zaručnici”, italijanski klasik u kojem je samo 30 strana o kugi, ali je to najrealisti;niji deo o kugi ikada napisan.

Tako sam ja dugo pisao ovaj roman i baš kad sam mislio da ga završim…Bam! U martu 2020. počela je ova pandemija. Bio sam tada u Americi i 15. marta panično sam otišao na aerodrom i vratio se u Istanbul. Trebalo mi je onda deset meseci da završim knjigu.

Četrdeset godina sam se pripremao da napišem knjigu čija je radnja postavljena u vreme epidemije i baš u trenutku kada je trebalo da završim roman, dešava se pandemija. i onda sam se uplašio da će svi reći: Pa on je pisao ovaj roman nakon što je počela pandemija izazvana  korona virusom.

Da bih izbegao te optužbe ili da bih samo obavestio čitaoce da pišem taj roman već tri ili četiri godine u to vreme napisao sam članak za Njujork Tajms.

Ova knjiga je objavljena u Turskoj u martu ove godine i u međuvremenu sam dao mnogo intervjua i imao mnogo press konferencija u Turskoj  i uvek sam dobijao pitanje – Kakva je razlika u reakciji ljudi u vreme epidemije kuge o kojoj pišete u romanu i naše reakcije na korona virus danas.

„Pamuk je u roman utkao istoriju i politiku, dodavši im nešto ironije i parodije. Noći kuge su očaravajući i u isti mah višeslojan roman. Ne mogu reći da je najbolji u njegovoj karijeri, ali lako mogu da kažem da je najbolji roman koji je napisao nakon što je dobio Nobelovu nagradu.“

A. Omer Turkeš, Hürriyet

Ima sličnosti, kao odbijanje, neproverene teorije, antimedicinsko raspoloženje, antivladino raspoloženje, uz činjenicu da vlast postaje sve autoritarnija zbog nametanja pravila karantina i to je univerzalno za pandemiju u svim vremenima.

S druge strane, govoreći o  razlikama u reakcijama – u Srednjem veku ljudi nisu znali da čitaju i pišu, nisu bili obrazovani, ništa nisu mogli da razumeju. Informacije su bile tako ograničene, ljudi su umirali, a nisu znali šta se događa.

Nisu imali tv, novine, internet,  a možda baš zbog toga ljudi su bili mnogo uplašeni jer su umišljali razne teorije. Mi danas znamo šta su virusi, mi imamo globalne informacije, toliko toga znamo.

Danas smo uplašeni jer gledamo kako ljudi u bolnicama umiru, kako umiru sa maskama za kiseoniki i respiratorima. Ceo svet je gledao na početku ove pandemije kako u Italiji kamioni odvoze leševe.

Pre korona virusa moji prijatelji su mi govorili – kakav ti je ovo roman o pandemiji, to je stara tema, to nikoga neće zanimati. Odjednom isti ljudi su počeli da mi govore da imam sreće. Neki su čak tvrdili da sam znao da dolazi pandemija korona virusa pa sam zato odlučio da pišem o epidemiji kuge. Izuzetno sam srećan što vam se obraćam povodom objavljivanja prvog prevoda u svetu u izdanju beogradske Geopoetike.’’

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.