“Priča” počinje upozorenjem: “Priča koju ćete videti je istinita…koliko ja znam.”

Naime, profesorka, koja snima dokumentarac o žrtvama silovanja u detinjstvu, počinje da dovodi u pitanje prirodu svog detinjstva, sa instruktorkom jahanja i trenerom trčanja. Potisnuta sećanja oživljavaju pisma i njen dnevnik, koja je njena majka pronašla i suočila je sa sadržajem, o kojem je ona, kao žrtva zlostavljanja, izgradila iskrivljenu percepciju, preživljavanja radi. Ipak, posledice su očigledne, mada ih ona nije svesna.

Sjajna ekranizacija istinite priče o seksualnom zlostavljanju deteta, ispričana na vrlo delikatan, ali istovremeno, sasvim otvoren i direktan način.

Priča zadire duboko u emotivnu prošlost žrtve, odmotavajući celo emotivno klupko, razotkrivajući koliko i kako su žrtve zlostavljanja spremne da potisnu svoje emocije da bi mogle ‘normalno’ da žive. Čak i da potpuno promene percepciju, ugao gledanja na stvari koje su se desile, da bi preživele.

Odličan film o temi o kojoj se nerado priča, a mnogo radije i češće ćuti, verovatno zato jer ga je radila sama žrtva seksualnog zlostavljanja, scenaristkinja i rediteljka, Dženifer Foks.

O seksualnom zlostavljanju dece, nažalost, ćute svi. Ćuti žrtva jer se stidi sama sebe, jer je samo dete, naivno, izmanipulisano, nezaštićeno i samo u svom grehu, kako to obično vidi, ćute roditelji, iako naslućuju ili možda čak i znaju za zločin, jer znaju da će biti okrivljeni i okarakterisani kao loši roditelji, ljudski promašaji, a ćuti i nasilnik, koji se nikada ne zaustavlja na jednoj žrtvi, nego ide sa jedne na drugu žrtvu, sve dok ga ne provale.

Seksualno zlostavljanje dece dešava se mnogo češće i više, nešto što se o tome priča ili saznamo iz medija. Upravo zbog toga, bitno je da se priča o ovoj temi, da bi se ohrabrile žrtve nasilja da o zločinu progovore i što pre izađu iz klupka zlostavljanja, sa što manje emotivnih trauma i posledica po dalji razvoj, kao i da bi se osujetio nasilnik i sprečila njegova dalja zlodela.

Poseban značaj ove priče je u tome što ukazuje na to da počinioci nasilja i zlostavljanja nisu samo muškarci, već da to mogu da budu i žene. Nekada i zajedno.

Nasilnik je uvek osoba bliska detetu, koja ima veliki autoritet i moć nad detetom, kome dete bezgranično veruje, osoba koju dete poštuje i na koju se ugleda. Neretno, bukvalno, voli.

Zloupotreba moći nije ništa novo. Postoji od kad je sveta i veka. Niti je ova tema nova. Takođe, nažalost, dešava se odvajkada, ali je sa pokretom #MeToo došlo vreme da možemo slobodnije i otvorenije o tome da pričamo, da se skine teret osećaja krivice sa žrtve i jasno i glasno osudi nasilnik. Da se više nikad ne bi ponovilo.

Film je premijeru imao na ovogodišnjem Sundance festivalu.

Pored Lore Dern, u filmu Priča (The Tale) igraju Elizabeth Debicki, Frances Conroy, Jason Ritter, John Heard, Ellen Burstyn i Isabelle Nelisse.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.