U subotu, 8. oktobra, na sceni Zvezdara teatra biće premijerno izvedena predstava Pasivno pušenje, Nebojše Romčevića, u režiji Egona Savina.
U predstavi igraju Aleksandar Đurica, Radoslav Milenković, Mladen Andrejević i Marko Baćović. Reprize su zakazane za 12. i 20.10. u 19.30 sati.
Predstava Pasivno pušenje je predstava koja govori o čekanju boljeg sutra koje nikako ne dolazi. Glavni junak je Srbin Radiša koji biva zadržan na aerodromu sa torbom u kojoj je sarma za ćerku i jarac za krečenje (ćerkinog iznajmljenog stana u Parizu). Dva francuska policajca i američki pukovnik uz našeg Srbinačine likove ove sjajne komedije koja će vas dobro nasmejati i zabaviti uprkos ozbiljnosti teme.
Pisac Nebojša Romčević kaže da je krenuo od ličnog iskustva kada je pisao komediju Pasivno pušenje, kada je greškom uhapšen na pariskom aerodromu Šarl de Gol. Dobra energija same ekipe, tema predstave sa mnoštvom komičnih trenutaka obećava odličnu predstavu.
Šta se desi kad Srbin pokuša da prenese sarmu preko granice u Francusku? – Dušan Kovačević
Prošao vam je život sanjajući podmetnute snove. – Egon Savin
Glumac Aleksandar Đurica je istakao da njima kao ekipi još ostaje da sa publikom grade predstavu. Radoslav Milenković je govorio o procesu rada i glumačkom zadatku da se jedna ozbiljna situacija igra sa pozitivnom energijom koju nosi komedija. Mladen Andrejević je opisao svoje iskustvo sa jednog aerodroma kada je shvatio da čak i Nemci mogu da pogreše. Marko Baćović istakao je da ga je građenje samog lika izuzetno zabavljalo i da se nada da će to i publika prepoznati.
”Jedno od večnih pitanja vezanih za prirodu komedije jeste predmet komedije. Pa i danas, smatramo da neke teme mogu, a neke nikako ne bi smele da postanu komička građa. Komedija ima tako opaku narav da svoj predmet izvrgne ruglu, desakralizuje ga, učini ga trivijalnim. Istorija je, s druge strane, pokazala da, sa izvesne istorijske distance, sva „sveta mesta“ u sebi nose i zrno autoparodije koja s vremenom dobija na snazi.
”Možemo reći da je kontekst u kome živimo dramatičan i krvav; pun ljudskih i civilizacijskih drama, stradanja, gladi i nepravde. I svakako, to nisu teme koje lako mogu postati predmet komedije. Međutim, retorika i praksa koje stoje iza čitavog užasa u koji smo uronjeni, to svakako jesu. Rat koji se odvija u mesu, začet je u rečima, štaviše diskursima, gotovim intelektualnim modelima kojima samo nedostaje Bog pa da budu dogme. U svaki od mnogih političkih diskursa ugrađeno je i dugme za samouništenje i uništenje drugih.
Svaki od njih ima svoj sistem vrednosti unutar koga se zna ko su nevine žrtve, a ko su teroristi i ubice. Kao da sve to nije već samo po sebi dovoljno komično, krvavo urnebesno, dodali smo i nama najdražeg komičnog junaka – Srbina intelektualca, lik koji umire da bi se dopao. U toj potrebi nasušnoj da se svidi, da bude pohvaljen od nekog komesara ili kancelara, naš će Srbin ostati bez ijednog ubeđenja, ali će za svako biti spreman da umre ili bar da pusti druge da umru,” izjavio je povodom premijere predstave pisac Nebojša Romčević.
”Kada smo bili mali, učili su nas u školi da verujemo u komunistički raj. Mi smo bili uvereni da će Amerika i Engleska uskoro postati zemlje proletera. Proces se odužio. Ali utopije i pripadaju dečijim snovima. Kada smo ušli u pubertet počeli su uz pomoć televizije da nas truju snom o naciji. Fanatično smo navijali za vođu i nacionalnu državu. Ta noćna mora koštala nas je mnogo naše i rođačke krvi. Kada smo sazreli, uprkos kordonima srušili smo diktaturu i kolektivno se, na ulicama opijali snom o građanskoj slobodi, toleranciji, kulturi.
Izgleda da je ovaj demokratski san imao najkraće noge. Danas, kad smo već penzionisani, mantraju nam san o blagostanju i pravnoj državi u zajednici evropskih naroda. Pohrlili smo da uđemo kao da nam je poslednje. Trenutno smo zaglavljeni u vratima raja, jer vrata su tek odškrinuta da možemo samo da virimo u srećniji svet. Šta ćemo sanjati ubuduće, nije više bitno. Prošao nam život sanjajući podmetnute snove,” kaže reditelj Egon Savin.
