U Beogradskom dramskom pozorištu sinoć je premijerno izvedena predstava Idealan muž, komada Oskara Vajlda, u režiji Predraga Štrpca.
Radi se o društvenoj satiri, ekscentričnog, irskog pisca druge polovine XIX veka koja može da se kroz, na prvi pogled banalnu temu, poveže sa mnogim socijalnim i političkim problemima današnjice.
Lepršavo, gotovo, vodviljski, Vajld se poigrava tezom da savršeni muškarac, ipak, ima mane, da ničija prošlost nije blistava, bez mrlje. Kroz pitanje kakav bi onda bio idealan muž, Vajld se bavi društvenim licemerjem. Istovremeno, britko pero Oskara Vajlda dotiče i pitanja korupcije u višim krugovima, te javne i privatne časti političara.
Pročitajte i ovo: Kada brak ne treba spašavati
“Ranije ili kasnije, svi ćemo platiti za ono što smo uradili. Ipak, nikog ne bi trebalo procenjivati isključivo na osnovu prošlih dela”, zabeležio je Vajld.
Uz “Važno je zvati se Ernest”, ovo je njegova najpopularnija i najčešće izvođena, adaptirana i ekranizovana komedija. Praizvedba je bila 3. januara 1895. godine, u londonskom Hajmarket teatru. Predstava je izvedena 124 puta, uprkos suđenju Vajldu, koje je tad bilo u toku.
Pročitajte i ovo: Kloi Bendžamin – Besmrtnici, najbolji američki roman godine
Džordž Bernard Šo zapisao je u kritici predstave: “Gospodin Vajld je, po meni, naš jedini, istinski dramatičar. On se poigrava svime – duhom, filozofijom, dramaturgijom, glumcima i publikom”.
Inače, Oskar Vajld (1854, Dablin – 1900, Pariz) pseudonim je jednog od najznačajnijih književnika viktorijanske ere, irskog stvaraoca i erudite, Fingala O’Flaerti Vilisa. Pisao je poeziju, priče, romane, drame, eseje i epigrame, a stvarao je pod uticajem filozofskog pravca u usponu – estetizma. Godine 1890. objavio je najčuvenije delo, roman „Slika Dorijana Greja“, koje se smatra klasikom gotičke horor fikcije. Javnost je tada u romanu videla prikaz nastrane veze između dva muškarca. U odbranu, u predgovoru romana, Vajld je napisao: „I greh i vrlina samo su umetnikovo sredstvo za stvaranje umetnosti“.
Pročitajte i ovo: Miljenko Jergović – Selidba
Vajld je s kraja 19. veka godina objavio četiri komedije, od ukupno osam drama koje je napisao (“Lepeza gospođe Vindermir”, Žena bez značaja”, “Idealni muž” i “Važno je zvati se Ernest”), što ga je učinilo jednim od najuspešnijih dramatičara kasno-viktorijanskog Londona, koji se podmevao licemerju svog doba.
Pročitajte i ovo: Gospođa Vilson, skandalozna drama o bigamiji
Na vrhuncu slave, Vajld je progonjen zbog nedoličnog ponašanja, a 1895. godine je osuđen na dve godine prinudnog rada zbog „nakaznog ponašanja“. Posle povratka iz zatvora, seli se u Pariz, gde je umro 1900. godine, napušten od svih.
Svoju izjavu povodom premijenog izvođenja komada reditelj Štrbac započeo je citirajući Šekspira, “Pa ceo svet je pozornica, gde ljudi svi i žene glume; Svak se pojavi tu i ode; i odglumi u svom životu mnoge uloge…” (“Kako vam drago”, Vilijam Šekspir). Pored toga, rekao je da mnogo je uloga koje igramo za života. I svaka od njih neku masku sa sobom nosi. Maske za daleke nam i nebitne, maske za bliske, maske za najbliže: prijatelje, smrtne neprijatelje, roditelje, decu; za one koje volimo i one koje mrzimo, za one koji su nam u srcu… A kada ostanemo sami i pogledamo se u ogledalo sopstvene duše, skidajući tu poslednju, najintimniju masku, zapitamo se šta li se nalazi ispod nje. Ako uopšte nečeg i ima.
Pročitajte i ovo: Nove serije čije emitovanje počinje tokom praznika
Predrag Štrbac, rođen u Negotinu. Diplomirao pozorišnu i radio režiju na FDU u Beogradu. Režirao predstave po tekstovima Šekspira, Čehova, Ibzena, Dukovskog, Koljade, Fejdoa, Sigarjeva, Majenburga, Nušića, Popovića, Vajlda… u pozorištima Srbije, BiH i Švajcarske. Reditelj Drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
Pročitajte i ovo: Najbolji praznični filmovi svih vremena
U komadu igraju Branko Janković, Milica Milša, Tatana Kecman, Aleksandar Jovanović, Bora Nenić, Stanislava Nikolić, Nada Macanković, Jadranka Selec, Dobrila Ilić, Vladimir Kerkez, Nikola Malbaša i Dragiša Milojković.