Prema nauci, ovo dosadno ponašanje (prema drugima) je zapravo znak koeficijenta inteligencije višeg od prosečnog.
Da li se prepoznajete?
Da li u svakodnevnom životu više volite da budete sami nego u lošem društvu? Da li ste nervozni zbog ideje da vas neko pozove na grupnu aktivnost i da li svaki put nađete izgovore da izbegnete ove pozive? Pa, znajte da je vaš IK možda veći od proseka.
U svakom slučaju, ovo je ono što sugeriše studija objavljena u British Journal of Psychology, koja je pokazala da bi usamljenost u stvari bila marker inteligencije.
Da bi došli do ovog zapažanja, Satoši Kanazava i Norman Li, dva singapurska psihologa iza ovog izveštaja, sproveli su istraživanje među 15.000 Amerikanaca starosti od 18 do 28 godina.
Ljudi sa višim koeficijentom inteligencije više vole mala mesta nego velike metropole“ tvrdeći da ova mesta „podstiču sastanke i osećaj pripadnosti zajednici“, dok su ljudi sa višim koeficijentom inteligencije radije pokazali da više vole da budu okruženi sa malo ljudi, ili čak sami. Neki od ovih ljudi su čak otkrili da pate od društvenog kontakta i prijavljuju generalno negativne emocionalne efekte kada je u pitanju provođenje vremena sa drugim ljudima, bliskim ili ne.
Zašto su najpametniji ljudi usamljeni?
U stvarnosti, kako prenosi Journal du Net, prema različitim analizama koje su proizašle iz ove studije, najinteligentniji ljudi posebno vide samoću kao način da se lakše koncentrišu i fokusiraju na produktivne stvari.
Njihovo zadovoljstvo tada ne zavisi od njihovih društvenih interakcija, već pre od njihovih dostignuća, kada uspeju da realizuju veliki projekat, na primer.
Takođe, prema autorima izveštaja, ljudi sa višim koeficijentom inteligencije osećaju manju potrebu da pripadaju zajednici i stoga im je lakše da žive sami, a da se ne osećaju usamljeno. Društvena povezanost barem nije uslov za njihovu sreću jer uspevaju da je nadoknade drugim stvarima.
„Oni koji su blagosloveni višom inteligencijom i sposobnošću da je iskoriste manje je verovatno da će provoditi mnogo vremena u druženju jer su zaokupljeni dugoročnim ciljevima“, kaže Kerol Grejem, istraživač sa Instituta Brukings. Na kraju krajeva, svako ima svoja zadovoljstva i svoj koncept sreće.
