Predstavite se u skladu sa ciljnom grupom kojoj se obraćate, a ne prema sebi!
Iako nemam baš neke naročite fudbalske veštine, jednom prilikom igrao sam utakmicu u ligi odraslih sa mojim posinkom, tada, tinejdžerom. Bio sam očajan ali igrao sam zato jer me je on zamolio. Jer kada vam deca odrastu i zamole vas da nešto uradite zajedno sa njima, prvi put kada odbijete može da bude i poslednji da su nešto od vas tražili.
Čim smo zauzeli svoje pozicije na terenu pre početka utakmice, momak sa druge strane terena odmah je počeo da se razmeće, gledajući me ravno u oči, nakostrešeno kao petlić, verovatno pikirajući me kao slabu tačku jer sam očito bio najstariji na terenu. Verovatno mi je na čelu pisalo i najsmotaniji.
Zdravo, rekao mi je. Ja sam Louis Winthorpe III, generalni direktor firme-koja-je-zakon-za-tvoju. Ne baš tim rečima, ali u tom duhu.
Ćao, ja sam Džef, rekoh, rukujući se s njim.
Nisam bio siguran da ću stići na vreme, rekao je. Morao sam da finaliziram veliki i značajan ugovor, pretresem nekoliko objekata u lancu koji posedujemo u inostranstvu i pogledam posed koji planiramo da kupimo uskoro.
Šta da kažete na to?! Wow, bilo je najbolje što sam uspeo da smislim.
Ah, ne bah. Ista priča gotovo svaki dan, rekao je on.
Pokušao sam da odigram ulogu podjednake dvorske lude, kao kada sam izgovorio ono WOW, kada je moj posinak uskočio na teren, sa poluosmehom na usnama i žarkim sjajem u očima, spasio me, govoreći, hajde, treba da se spremimo za utakmicu.
Je li Louis bio samouveren? Svakako ali samo na površini. Njegove kopačke od 400 dolara, napucani štitnici i predstavljanje, u fazonu, ‘’ja sam kralj poslovnog sveta’’ samo je podsvesni napor da se zaštiti svoj ego.
Njegovo predstavljanje je govorilo, hej, možda će se ispostaviti da nisam baš neki fudbaler, ali tamo u stvarno svetu, gde se zaista računa, ja sam baja do jaja.
Dok mi se predstavljao, on se u stvari, predstavljao sebi. Onakvim kako bi voleo da ga drugi vide.
I to je bila šteta. Bruka. Sramota. Jadost.
Za tih sat vremena, na tom fudbalskom polju, mogao je da bude samo fudbaler. Mogao je da se znoji i bori i eventualno ponovo rasplamsa mladalački duh koji s godinama sve više kopni.
Kako se vi predstavljate?
Kada se osećate posebno nesigurno, da li poduprete svoju hrabrost uvodom koji napravite o sebi? Da li se potrudite da ukljičite sve titule i dostignuća, čak i kada to nije potrebno i u skladu sa situacijom u kojoj ste se našli?
Ako je tako, onda vaše predstavljanje nema nikakve veze sa ljudima kojima se predstavljate, već sa vama.
Umesto toga:
Odlučite da će manje uvek biti više.
Kratka predstavljanja su uvek najbolja.
Pružite samo minimum informacija drugoj osobi da zna, ne u pokušaju da održite distancu, već da biste imali o čemu da pričate tokom razgovora i da možete u slobodnoj i neusiljenoj formi da otkrijete mnogo više o sebi na zanimljiviji način, koji će se duže pamtiti.
Sve vreme budite svesni postavke i situacije u kojoj ste se našli. Ako se desi da upoznate drugog roditelja na roditeljskom sastanku, samo recite, Zdravo, ja sam Joe, Nikov otac. Moj sin je takođe u trećem razredu. Predstavite se onako kako situacija nalaže. Ako ne postoji jasno definisan kontekst okupljanja, dovoljno je da kažete, Ćao, ja sam Joe. Srećno!
Prigrlite manje! Ukoliko niste u poslovnom okruženju, vaša profesionalna titula je nebitna. Ako vas neko pita šta radite, čime se bavite, a desi se da vi jeste generalni direktor firme-koja-je-zakon-za-tvoju, samo kažite da radite tamo, ne navodeći titulu.
Grešiti je ljudski. Grešiti ponizno je božanski.
Fokusirajte se na drugu osobu. Postavljajte pitanja. Slušajte. Najbolje veze nikada se ne ostvaruju pričanjem već slušanjem.
Posle utakmice, nekoliko klinaca iz tima zezalo me da bi neki od mojih pasova koje sam izveo tokom utakmice trebalo izabrati ne za najgori na utakmici, nego najgori u istoriji fudbala. Bilo mi je više nego drago zbog toga je podbadanje više nego išta signalizira drugarstvo i prihvatanje u timu, koje se nikada ne poklanja već zavređuje.
Pogledao sam preko i video Luisa kako sam pakuje svoje stvari i bilo mi je tužno videti ga takvog.
On nikada sebi nije dozvolio da bude samo fudbaler. Nikada sebi nije dao šansu da bude saigrač, da se uklopi i uživa u zajedničkom cilju, koliko god besmislen i nebitan taj cilj bio.
Kad se predstavljate, budite ono što jeste! Budite ono što jeste u dotičnom okruženju u datom trenutku, a ne nasilno gurajući svoje titule i dostignuća.
Budite svoji, sa svim veštinama i trijumfima, borbama, neuspesima i svim ostalim.
Uvek imaj na umu da ono što jesi je više nego dovoljno.
Jer uvek jeste.
***
Autor teksta: Jeff Haden
