Postoje predstave koje pogledate jednom i pamtite ih godinama.
A postoje i one kojima se publika vraća iznova, kao starom prijatelju koji vas svaki put podseti na nešto važno o životu. Upravo takva je predstava „Osama – Kasaba u Njujorku“, koja će 16. marta u 19.30 časova na sceni „Danilo Bata Stojković“ Zvezdara teatra biti izvedena jubilarni, 150. put.
Od premijere 4. aprila 2018. godine, ova pozorišna adaptacija romana „Osama“ Vladimira Kecmanovića ne prestaje da izaziva snažne emocije publike. Ovacije koje su pratile prvo izvođenje postale su svojevrsna tradicija – publika i danas ustaje sa sedišta i dugim aplauzom ispraća glumce koji kroz šest likova oživljavaju priču o mladosti, prijateljstvu, ljubavi i dramatičnim lomovima istorije.
Pod rediteljskom palicom Darka Bajića, koji je zajedno sa Kostom Peševskim radio dramatizaciju, roman koji su mnogi smatrali gotovo nemogućim za scensku adaptaciju dobio je novi život na pozorišnim daskama. Upravo taj izazov bio je jedan od ključnih razloga za nastanak predstave koja danas važi za jednu od najvoljenijih na repertoaru Zvezdara teatra.
„Osama – Kasaba u Njujorku“ vodi gledaoce kroz priču o bezbrižnoj mladosti, prijateljstvu i ljubavi u multietničkoj sredini, ali i kroz dramatične posledice građanskog rata koji razdvaja ljude i ostavlja rane koje teško zaceljuju. Ono što ovu predstavu čini posebnom jeste činjenica da kroz humor, toplinu i nostalgiju govori o temama koje su duboko bolne, ali i univerzalne.
Reditelj Darko Bajić ističe da je ključ autentičnosti predstave bio u izboru glumaca koji su odrasli u multietničkim sredinama i rat doživeli kroz priče svojih roditelja. Upravo ta lična iskustva dala su posebnu dubinu likovima i učinila da publika poveruje svakoj rečenici izgovorenoj na sceni.
U predstavi igraju Radovan Vujović, Jovan Jovanović, Iva Ilinčić, Branko Janković, Isidora Simijonović i Amar Ćorović, dok autorski tim čine scenografkinja Vesna Popović, kostimografkinja Dragica Laušević i kompozitor Dejan Pejović. Svako od njih, na svoj način, ugradio je deo sebe u predstavu koja je tokom godina postala mnogo više od običnog pozorišnog komada.
Dramaturg Kosta Peševski se seća trenutka kada mu je reditelj Darko Bajić dao roman da proceni da li je moguće dramatizovati ga. Iako je već na polovini čitanja shvatio koliko je zadatak težak, odlučio je da prihvati izazov. Godinu dana kasnije, kada su se na premijeri prolomili aplauzi, postalo je jasno da se dogodilo nešto posebno – predstava koja će trajati.
Za glumce koji su sa njom rasli, „Osama“ je postala više od profesionalnog angažmana. Glumica Iva Ilinčić, koja igra Milicu u dva životna perioda – kao studentkinju i kao zrelu ženu – kaže da danas mnogo bolje razume lik koji tumači nego na početku karijere. Tokom osam godina, zajedno sa predstavom, sazrevala je i ona.
Slično govori i Jovan Jovanović, koji ističe da je kroz ovu predstavu prošao lične i profesionalne promene, ali da su njegov lik Murat i „Osama“ uvek bili svojevrsni kompas koji ga podseća zašto je glumački put vredan svih sumnji i borbi.
Posebno mesto u predstavi ima i lik pripovedača, koji publiku vraća u vreme kada su stvari delovale jednostavnije i bezbrižnije. Upravo ta toplina, iskrenost i pomalo naivna radost života čine da gledaoce svaki put iznova dirne njegova priča.
Jedna od scena koje glumci posebno izdvajaju jeste scena prosidbe, u kojoj ljubav na trenutak pobedi sve – predrasude, sitničavost i strahove. To je, kako kaže Branko Janković, trenutak u kome se jasno vidi koliko je ljubav jača od svega što ljude razdvaja.
Pisac romana Vladimir Kecmanović ne krije da mu ova predstava ima posebno mesto u srcu. Ne samo zato što je reč o izuzetnoj scenskoj adaptaciji njegovog dela, već i zbog ličnih uspomena koje ga vezuju za premijeru i dug život predstave koja i dalje osvaja nove generacije gledalaca.
Možda upravo u tome leži tajna uspeha „Osame – Kasabe u Njujorku“. Ona govori o prošlosti, ali na način koji nas tera da razmišljamo o sadašnjosti i budućnosti. O tome koliko su različitosti zapravo bogatstvo, a ne razlog za podele.
Zato ova predstava već osam godina plovi kroz vreme, noseći sa sobom poruku o humanosti, slobodi izbora i snazi zajedničkog života. A publika, koja je svaki put ispraća aplauzom i emocijama, jasno pokazuje da su takve priče danas potrebnije nego ikada.
