Velika pozorišna imena ponovo zajedno na sceni.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu počele su probe predstave „Garderober“ Ronalda Harvuda, u režiji legendarnog Paola Mađelija.
Na sceni će se okupiti impresivna glumačka ekipa: Vojislav Brajović, Miki Manojlović, Sloboda Mićalović, Branka Petrić, Nikola Rakočević, Miloš Samolov i Marta Bogosavljević.
„Garderober“ je više od priče o teatru – to je drama o ljudskim odnosima, taštini, odanosti i krhkosti života iza kulisa, gde se mešaju humor, umetnost i surova istina postojanja.
Kada Paolo Mađeli režira, a ovakva glumačka postava stane na scenu, jasno je da publiku čeka predstava o kojoj će se govoriti.
Pozorište je oduvek bilo mesto gde se život ogoljava do suštine. Iza scene, u tesnim garderobama, među kostimima, šminkom i replikama koje se ponavljaju iz večeri u veče, odvijaju se priče koje su često snažnije od onih koje publika vidi sa druge strane zavese. Upravo takvu priču donosi komad „Garderober“ Ronalda Harvuda, čije su probe nedavno počele u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u režiji slavnog italijanskog reditelja Paola Mađelija.
Ovaj pozorišni projekat već na prvi pogled okuplja izuzetnu umetničku ekipu. Dramaturg predstave je Željka Udovičić Pleština, scenografiju potpisuje Darko Nedeljković, kostimografiju Lana Cvijanović, dok je za video zadužen umetnik Ivan Marušić Klif. Muziku za predstavu komponuje bend KOIKOI, a scenski govor oblikuje Ljiljana Mrkić Popović. Reč je o kreativnom timu koji spaja različite umetničke senzibilitete i generacije, stvarajući prostor za savremeno čitanje jednog od najvoljenijih komada o svetu teatra.
Posebnu pažnju privlači i impresivna glumačka podela. Na sceni će se pojaviti neka od najznačajnijih imena domaćeg glumišta – Vojislav Brajović, Miki Manojlović, Sloboda Mićalović, Branka Petrić, Nikola Rakočević, Miloš Samolov i Marta Bogosavljević. Ova glumačka postava već sama po sebi obećava snažan pozorišni doživljaj, jer „Garderober“ nije samo komad o teatru, već i o složenim odnosima između ljudi koji dele isti životni prostor, ali često različite sudbine.
Drama Ronalda Harvuda bavi se večitim pitanjima odnosa moći, zavisnosti i ljudske krhkosti u svetu pozorišta. U tom prostoru istovremeno se razmenjuju najintimnije ispovesti i sprovodi surova hijerarhija uspeha, u kojoj status pojedinca često zavisi od aplauza publike i trenutnog raspoloženja scene. Harvud nas vodi kroz situacije u kojima se taština i njeno prikrivanje sudaraju sa duboko ljudskim potrebama za priznanjem, bliskošću i razumevanjem.
Tajna dugovečnosti ovog komada leži upravo u njegovom specifičnom spoju humora i egzistencijalne drame. Humor ovde nije samo dodatak ozbiljnim temama, već način preživljavanja u svetu pozorišta, gde se život često pretvara u neprekidnu predstavu. Upravo zato „Garderober“ funkcioniše i kao svojevrsno „pozorište u pozorištu“, ali i kao ogledalo života izvan scene.
Radnja smeštena u ratne okolnosti dodatno produbljuje ovu priču. Dok senka Šekspirovog sveta lebdi nad događajima na sceni, likovi se suočavaju sa sopstvenim slabostima, strahovima i prolaznošću. Upravo u toj napetosti između umetnosti i stvarnosti „Garderober“ dobija dimenziju univerzalne priče o ljudskoj ranjivosti.
Režiju ovog komada potpisuje Paolo Mađeli, jedan od najznačajnijih evropskih pozorišnih reditelja koji je snažno obeležio i teatarski život u Beogradu tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Njegov rad u Narodnom pozorištu, Ateljeu 212, Beogradskom dramskom pozorištu i Jugoslovenskom dramskom pozorištu ostavio je dubok trag u domaćoj teatarskoj istoriji.
Mađeli je tokom bogate međunarodne karijere režirao u pozorištima širom sveta – od Italije i Nemačke, preko Mađarske i Švajcarske, do Venecuele, Meksika i Kolumbije. Njegov rad karakteriše snažan autorski rukopis, precizna režija i sposobnost da klasične tekstove učini savremenim i uzbudljivim za novu publiku.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu već je režirao niz značajnih predstava, među kojima su „Trilogija o letovanju“ Karla Goldonija, „Kralj Lir“ Vilijama Šekspira, „Don Žuan se vraća iz rata“ Edena fon Horvata, „Per Gint“ Henrika Ibzena, „Italijanska noć“ i „Na dnu“ Maksima Gorkog. Svaka od tih predstava ostavila je snažan umetnički trag i postala deo istorije ovog teatra.
Povratak Paola Mađelija u Jugoslovensko dramsko pozorište zato ima i simboličku težinu. Njegova nova režija „Garderobera“ nije samo još jedan projekat na repertoaru, već susret velikog reditelja sa pozorištem koje je decenijama bilo važna tačka njegovog umetničkog puta.
U vremenu kada se granice između umetnosti i svakodnevnog života sve više brišu, „Garderober“ podseća na jednu staru, ali večito aktuelnu istinu: da je pozorište često najpreciznije ogledalo ljudske prirode. I da se najvažnije drame ponekad ne odvijaju pod reflektorima, već u tišini iza scene.
