Nisu računovođe. Nisu poreski savetnici. Studija Univerziteta u Eseksu otkrila je zanimanje koje danas važi za jedno od najtraženijih na tržištu rada — a ljudi ga ipak doživljavaju kao ekstremno dosadno

Postoji pitanje koje sebi makar jednom postavi gotovo svako ko radi:
„Da li sam zaglavljen u poslu koji me polako mentalno gasi?“

Jer dosada na poslu nije samo neprijatnost. Ona je tiha erozija energije, motivacije, kreativnosti i osećaja smisla. Nije dramatična kao burnout. Ne ruši vas spektakularno. Ali vas polako prazni iznutra.

Upravo zato su psiholozi sa Univerziteta u Eseksu 2022. godine odlučili da ozbiljno istraže nešto što većina ljudi doživljava kao šalu ili stereotip:
koji posao ljudi smatraju najdosadnijim na svetu?

Pročitajte i ovo: Kako da ne sagorite od posla

U istraživanju je učestvovalo oko 500 ispitanika koji su ocenjivali:

• osobine,
• hobije,
• ponašanja,
• i profesije,

koje povezuju sa „dosadnim ljudima“.

Rezultat je iznenadio čak i same istraživače.

Jer na vrhu liste nisu završili ni računovođe ni poreski stručnjaci, kako bi većina pretpostavila.

Titulu „najdosadnijeg posla na svetu“, barem u percepciji javnosti, osvojili su — analitičari podataka.

Da, upravo profesija za kojom kompanije danas bukvalno otimaju kadrove.

Ironija modernog tržišta rada nikada nije bila očiglednija:
ono što je izuzetno traženo i dobro plaćeno, mnogima deluje kao psihološki sedativ.

Šta zapravo znači „dosadan posao“?

Psiholozi upozoravaju da dosada na poslu nije isto što i povremena monotonija.

Postoji čak i stručni termin:
„bore-out sindrom“.

Za razliku od burnouta, koji nastaje zbog preopterećenosti i hroničnog stresa, bore-out predstavlja stanje mentalnog iscrpljivanja izazvano:

Pročitajte i ovo: Zašto su visoko inteligentni ljudi često nesrećni?

• nedostatkom izazova,
• ponavljanjem istih zadataka,
• osećajem besmisla,
• i utiskom da ne koristite svoj puni potencijal.

Drugim rečima:
nije problem samo u tome što vam je dosadno.

Problem je što mozak prestaje da oseća stimulaciju.

A ljudski mozak ne podnosi dugotrajnu stagnaciju.

Brojna međunarodna istraživanja pokazala su da ljudi koji se često osećaju dosadno na poslu imaju čak dva do tri puta veći rizik od razvoja kardiovaskularnih problema u odnosu na one koji rade mentalno stimulativne poslove.

Studije sprovedene među hiljadama britanskih državnih službenika godinama ukazuju na vezu između hronične dosade i:

• povećanog stresa,
• anksioznosti,
• depresivnih simptoma,
• emocionalne iscrpljenosti,
• pa čak i srčanih bolesti.

Jer čovek nije stvoren da osam sati dnevno emocionalno „ne postoji“.

Kako je nastala lista „najdosadnijih profesija“

Istraživanje Univerziteta u Eseksu vodio je socijalni psiholog Vijnand A.P. van Tilburg zajedno sa timom istraživača.

Rezultati su objavljeni u uglednom naučnom časopisu Personality and Social Psychology Bulletin.

Metodologija je bila jednostavna, ali psihološki veoma zanimljiva.

Pročitajte i ovo: Popularna psihopatija – kako da prepoznate psihopatu u svom okruženju

Učesnici su najpre navodili:

• osobine ljudi koje smatraju dosadnim,
• njihove tipične hobije,
• način ponašanja,
• i profesije koje povezuju sa monotonijom.

Zatim su druge grupe ispitanika ocenjivale koliko im te osobine i zanimanja zaista deluju nezanimljivo, na skali od 1 do 7.

Važno je naglasiti:
istraživanje nije merilo koliko su ljudi zaista srećni ili nesrećni u tim poslovima.

Ono je zapravo merilo društvene stereotipe o određenim profesijama.

Drugim rečima:
ovo je više psihološki portret naših predrasuda nego objektivna procena kvaliteta nečijeg života.

Na prvom mestu: Analitičari podataka

Pobednik liste mnoge je potpuno iznenadio.

Data analitičari zauzeli su prvo mesto među profesijama koje ljudi percipiraju kao najdosadnije.

Zašto?

Pročitajte i ovo: Mobing – psihičko i seksualno zlostavljanje na radnom mestu

Psiholozi smatraju da javnost ovu profesiju povezuje sa:

• beskrajnim tabelama,
• brojevima,
• statistikama,
• Excel dokumentima,
• i dugim satima rada bez vidljive kreativnosti.

Iz spoljne perspektive, posao deluje hladno, tehnički i emocionalno sterilan.

A ipak, paradoks je ogroman.

Jer upravo analitičari podataka danas:

• upravljaju ključnim poslovnim odlukama,
• kreiraju algoritme,
• analiziraju ponašanje tržišta,
• utiču na marketing,
• finansije,
• pa čak i politiku.

Drugim rečima:
svet ih smatra dosadnima, dok ih kompanije smatraju zlatom.

Računovođe i knjigovođe: Ljudi bez kojih bi sistem kolabirao

Na drugom mestu liste našli su se računovođe i knjigovođe.

Stereotip je svima poznat:
papiri,
brojevi,
rokovi,
bilansi,
poreske prijave.

Ali iza te „dosadne“ slike krije se profesija koja zahteva ogromnu preciznost, disciplinu i mentalnu izdržljivost.

Jer jedna jedina greška može kompaniju koštati hiljade evra.

Pročitajte i ovo: Ćutanje je moć! Iskoristite je u svoju korist!

Zanimljivo je da psiholozi često naglašavaju kako društvo kreativnost i spontanost automatski doživljava kao „uzbudljive“, dok sistematičnost i preciznost nepravedno završavaju u kategoriji dosadnog.

Poreski stručnjaci: Ljudi koji žive među pravilima

Treće mesto zauzeli su poreski eksperti.

Verovatno nije teško pogoditi zašto.

Njihov posao podrazumeva:

• zakone,
• regulative,
• tumačenja,
• procedure,
• i beskrajnu administraciju.

To je profesija sa vrlo malo prostora za improvizaciju.

Pročitajte i ovo: Da li je vreme da konačno date otkaz

Ipak, upravo ti ljudi često spašavaju kompanije od ogromnih finansijskih problema.

Ali javna percepcija retko vidi kompleksnost. Ona vidi samo papire.

Osiguravači: Žrtve stereotipa o birokratiji

Na listi su se našli i ljudi iz sektora osiguranja.

Psiholozi smatraju da ih javnost doživljava kao simbol beskonačne birokratije:
ugovori,
sitna slova,
polise,
rizici,
formulari.

Ipak, sama profesija je daleko složenija nego što izgleda.

Pročitajte i ovo: Stalo ste zauzeti? Od čega, zapravo, bežite?!

Dobar stručnjak za osiguranje zapravo kombinuje:

• matematiku,
• psihologiju,
• procenu rizika,
• i komunikacione veštine.

Ali stereotipi su često jači od realnosti.

Čistači i spremači: Nevidljivi ljudi bez kojih svet ne funkcioniše

Na listi „najdosadnijih“ našla se i profesija čistača i spremača.

I upravo tu istraživanje otvara važno društveno pitanje.

Jer poslovi koji su:

• repetitivni,
• fizički zahtevni,
• i često „nevidljivi“,

vrlo lako bivaju potcenjeni.

A istina je potpuno drugačija.

Pročitajte i ovo: Danas ti se smeju, a već sutra žele da ti budu najbolji prijatelji

Bez tih ljudi:

• bolnice ne bi funkcionisale,
• škole bi bile haotične,
• kancelarije nehigijenske,
• a svakodnevni život praktično nemoguć.

Psiholozi upozoravaju da društvo često dosadnim proglašava upravo one profesije koje uzima zdravo za gotovo.

A koji poslovi su proglašeni najzanimljivijima?

Na potpuno suprotnoj strani liste našli su se:

• novinarstvo,
• umetničke profesije,
• primenjene nauke,
• i prosveta.

Ljudi ih povezuju sa:

• kreativnošću,
• dinamikom,
• komunikacijom,
• idejama,
• i stalnim promenama.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da „uzbudljiv posao“ ne znači automatski i srećan život.

Pročitajte i ovo: Kako da se nosite sa šefom koji vas maltretira

Jer upravo kreativne profesije često nose:

• nesigurnost,
• emocionalni stres,
• burnout,
• i finansijsku nestabilnost.

Možda problem nije u poslu — već u tome kako doživljavamo smisao

Najzanimljiviji zaključak ovog istraživanja možda nije sama lista.

Već činjenica da društvo često dosadu povezuje sa:

• rutinom,
• tišinom,
• preciznošću,
• i stabilnošću.

Dok uzbudljivost automatski vezuje za haos, kreativnost i dinamiku.

Pročitajte i ovo: Upoređivanje s drugima upropaštava ti život

A realnost je mnogo komplikovanija.

Jer postoje ljudi koji iskreno uživaju u radu sa brojevima.
Kao što postoje i oni koje kreativni poslovi potpuno emocionalno iscrpljuju.

Na kraju, pitanje nije:
„Koji posao je najdosadniji?“

Već:
„Da li posao koji radite stimuliše vaš mozak, daje vam osećaj smisla i ostavlja prostor da se osećate živo?“

Jer kada toga nema — čak i najglamurozniji posao na svetu može postati psihološki zatvor.