Proces kojim se mirisne poruke poruke tumače nisu još uvek shvaćene u potpunosti, ali se zna da se mirisne poruke prenose od mirisnog senzora duž mirisnog nerva direktno u mozak, gde se putanja poruke deli na dva dela.
Jedan put prelazi u mirisni korteks u prednjem delu mozga gde dolazi do prepoznavanja i razlikovanja mirisa, a drugi prelazi u limbični sistem u centru mozga. Za limbički sistem se veruje da je emocionalni centar mozga i baš ovde se mnoge čulne poruke primaju i tumače.
Dva hemijska čula, ukus i miris, omogućavaju nam da reagujemo na namirnice koje stavimo u usta. Mi se oslanjamo na miris da bi napravili razliku izmedju jestivog i nejestivog, i da bi obavestili sebe o tome koliko bi ta hrana bila bila poželjna. Ova čula su takođe i izvor mnogo ljudskih zadovoljstava i uživanja.
Pročitajte i ovo: Hrana kao opsesija – poremećaji ishrane su složena mentalna oboljenja
Miris je čulo koje je najuže povezano sa emotivnim centrima našeg mozga. Iako je veći deo našeg mozga posvećen vidu nego bilo kojem drugom čulu, veći deo naših gena je posvećen čulu mirisa (1%) nego otkrivanju svih ostalih vrsta čulnih podataka.
Mi posedujemo odličnu sposobnost otkrivanja i razlikovanja mirisa, ali imamo velikih poteškoća u opisivanju istih verbalno.
Pročitajte i ovo: Kora limuna – najjeftinija investicija u vaše dobro zdravlje
Uprkos ovoj činjenici, mirisi imaju izuzetnu sposobnost da nas podsete na dogadjaje i uspomene iz prošlosti, ponekad od pre mnogo godina.
Veruje se da je ova bliska veza izmedju mirisnog čula i limbičke regije razlog za ovako blisku povezanost izmedju mirisa i emocija. U cilju razumevanja ove veze, istraživači su proučavali rad mozga.
Do nedavno, malo podataka koji opisuju prirodu obrade mirisa u centrima mozga većim od mirisnih receptora je bio dostupno. Problem leži u složenosti viših moždanih struktura, nedostatku razumevanja mehanizama mozga i teškoćama u otkrivanju i pronalaženju moždane aktivnosti.
Sada postoji mnoštvo tehnika snimanja koje su razvijene da istraže strukturu i funkcionalnost mozga.
Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o aditivima u pekarskim proizvodima
Metode snimanja mozga su prvobitno razvijene za dve svrhe: prvo, da se sagledaju strukturne informacije u vezi mozga, i drugo, da se izmeri njegovo funkcionisanje.
Ove metode su razvijene da se olakša kliničko znanje,dijagnoza i lečenje, a svaki ima svoja ograničenja kada se primenjuje na studije funkcionalnog istraživanja, poput čula mirisa.
Pročitajte i ovo: Sok od celera – Moćan zdravstveni eliksir ili samo još jedan wellness hir
Glavne metode koje se koriste za posmatranje živog mozga uključuju standardne radiografske metode, kontrastnu radiografiju, kompjuterizovanu aksijalnu tomografiju, magnetnu rezonancu, pozitron emisionu tomografiju i elektroencefalografiju (EEG).
Mnogo ostaje nepoznatog o ljudskom njuhu, ali neki stručnjaci imaju teoriju o tome kako gubitak mirisa povezan sa određenim virusima, poput novog koronavirusa, može dovesti do parosmije. Jedna od spekulacija bila bi da kada se neuroni olfaktornog receptora oporavljaju, ponovo rastu i preusmeravaju u mozak, da to ne rade savršen.
Umesto da bude ožičen tako da „limun miriše na limun,. . . neuroni malo lutaju i ne povezuju se pravilno. I tako je mozak zbunjen kako da protumači te informacije “.
Pročitajte i ovo: Crvena hrana pomaže u mršavljenju – šta jesti i kako funkcioniše
Ipak, stručnjaci su naglasili da ljudi koji pate od parosmije ne bi trebali paničiti. Iako je proces regeneracije olfaktornih ćelija „veoma promenljiv“, fenomen obično prolazi kada ljudi povrate svoju funkciju mirisa.
Istraživanje parosmije i posledica gubitka mirisa povezanog sa Covidom-19 je u „izuzetno ranoj fazi“, ali postoje načini da se smanje negativni efekti izobličenja mirisa i pomogne proces oporavka.
Pročitajte i ovo: Prolećni umor – beg od realnosti i promena
„Trening mirisa “, koji se preporučuje osobama sa gubitkom mirisa, može biti koristan onima koji pate od parosmije, jer bi teoretski mogao da pomogne njihovom mozgu da ponovo uspostavi tačne veze.
Bućkanje usta DENTAL dva do tri puta dnevno utrajanju po 10 minuta, mazanje nosne šupljine ETERISAN INHALATOROM, zatim nega usne duplje OSVEŽIVAČOM DAHA, nagrevanjem vratnog dela TERMOGLINOM, vrši se ,,trenig,, organizma na mirise.
„Trening mirisa“, se preporučuje osobama sa gubitkom mirisa, može biti koristan onima koji pate od parosmije, jer bi mogao da pomogne njihovom mozgu da ponovo uspostavi tačne veze. Pomenute proizvode firme SHENEMIL ima u prodavnicama zrdave hrane.
Pročitajte i ovo: Problemi štitne žlezde – žudnja za duhovnim rastom
Upočetku se dešava da iako ukusa nema, vi nemate odvratno iskustvo okusa. Za ljude koji više ne mogu da jedu meso, predložu se pre svega fermentisani mlečni proizvodi i jaja ili drugu hranu bogatu proteinima, poput pasulja, sočiva, orašastih plodova, semena, celih žitarica i tofua.
Pročitajte i ovo: Od čega se zaista branite kada bolujete od alergija
Olfaktivna halucinacija (fantosmija) čini vas da detektujete mirise koji zapravo nisu prisutni u vašem okruženju. Mirisi otkriveni u fantosmiji razlikuju se od osobe do osobe i mogu biti gadni ili prijatni. Mogu se javiti u jednoj ili obe nozdrve.
Čini se da je fantomski miris uvek prisutan ili da dolazi i odlazi. Fantosmia može biti uzrokovana povredom glave ili infekcijom gornjih disajnih puteva. Takođe može biti uzrokovano napadima temporalnog režnja, upaljenim sinusima, tumorima mozga i Parkinsonovom bolešću.
Parosmija je još jedan poremećaj mirisa koji je sličan fantosmiji. Ali, u parosmiji je miris koji je prisutan u vašem okruženju iskrivljen. Parosmija se može javiti sa oštećenjem njuha, na primer nakon teške respiratorne infekcije.
Pročitajte i ovo: Deformiteti kičmenog stuba – neoperativna korekcija skolioze
Imaju stanje poznato kao parosmija, često privremeno izobličenje zbog čega stvari mirišu drugačije – obično neprijatno. Mirisi kuvanog belog luka i luka koji su prethodno jeli su nepodnošljivi. Meso miriše na truljenje, a pasta od mente je toliko neugodna. I možda najgore od svega, bogata aroma kafe zamenjena je oštrim mirisom benzina.
Pročitajte i ovo: Zašto ishrana još uvek nije osnov lečenja?
Poremećaji mirisa klasifikuju se kao „-osmije“, a poremećaji ukusa kao „-geusije“.
- Anosmija – nemogućnost otkrivanja mirisa
- Hipozmija – smanjena sposobnost otkrivanja mirisa
- Disosmia – Svaka promena mirisa
– Parosmija – izmenjena percepcija mirisa u prisustvu mirisa, obično neprijatnog
– Fantosmija – Percepcija mirisa bez prisutnog mirisa
– Agnozija – Nemogućnost klasifikovanja ili kontrasta mirisa, iako je u stanju da detektuje mirise
- Ageusia – Nemogućnost ukusa
- Hipogevzija – smanjena sposobnost ukusa
- Disgeuzija – iskrivljena sposobnost ukusa
Poremećaji mirisa i ukusa mogu biti totalni (svi mirisi ili ukusi), delimični (utiču na nekoliko mirisa ili ukusa) ili specifični (samo jedan ili nekoliko odabranih mirisa ili ukusa).
