Pomfrit, ili french fries na engleskom, jedan je od najpopularnijih priloga na svetu. Oni pronalaze pratnju u umacima, majonezu, kečapu, pa čak i sirćetu.

Pomfrit se služi kao uobičajeni prilog uz hamburgere, prženu piletinu, biftek na žaru i takođe prženu ribu. Najomiljenije fritule od krompira na svetu takođe imaju kulturne varijante.

U Belgiji se pomfrit često jede sa kuvanim dagnjama ili sa pečenim jajetom na vrhu. Ujedinjeno Kraljevstvo je poznato po ribi i pomfritu (fish&chips). Na Bliskom istoku, pomfrit je zdrava užina kada se služi sa pita hlebom i drugim nadevima (šavarma, bilo ko?). Poutine, poznato kanadsko jelo, uključuje pomfrit i skutu od sira prelivene smeđim umakom.

Priča o poreklu

Uprkos svom imenu French Fries i popularnosti, pomfrit nije francuski. Poreklo se može naći u Belgiji, gde istoričari tvrde da se krompir pržio kasnih 1600-ih.

Prema belgijskom predanju, siromašni seljani koji žive u dolini Meaze često su jeli malu prženu ribu koju su ulovili u reci. Tokom zimskih meseci kada bi se reka zamrznula, pecanje bi postalo nemoguć zadatak i primorao je seljane da pronađu druge izvore hrane.

Tada su se seljani okrenuli korenu, krompiru, rezanju i prženju baš kao što su pripremali ribu.

Američki vojnici su prvi put upoznati sa pomfritom dok su bili stacionirani u Belgiji tokom Prvog svetskog rata.

Američka veza pomfrita

Prema rukopisu iz ranog 19. veka koji je napisao tadašnji predsednik SAD Tomas Džeferson, on govori o jelu pod nazivom „Pommes de terre frites en petites tranches“ (Krompir pržen u dubokom ulju dok je sirov, u malim kriškama). Neki istoričari tvrde da je ovaj recept došao od francuskog kuvara, Onorea Žilijena. Do 1850-ih, ovaj recept je stekao toliku popularnost da je postao oslonac u nekoliko američkih kuvara kao što je „Francuski prženi krompir“.

Zanimljivosti

Da li ste znali da je Belgija takođe dom prvog i do sada jedinog muzeja pomfrita na svetu? Ukusna užina takođe ima određen dan. Nacionalni dan pomfrita obeležava se širom SAD 13. jula svake godine.

Belgija je 2014. godine nastojala da pomfritu da status kulturnog nasleđa. Prema izveštaju Rojtersa iz 2014, „belgijski pomfrit se tradicionalno prodaje, u kornetu od papira, u „fritkotu“, obično u kolibi ili prikolici. U Belgiji ih ima oko 5.000, što ih čini 10 puta češćim, po glavi stanovnika, nego McDonald’s restorani u Sjedinjenim Državama.

„Da bi bili priznati od strane UNESCO-a za kulturu Ujedinjenih nacija, treba da ih odobri ministar kulture, a Belgija ih ima tri“, dodaje se.

„Vlada holandskog govornog područja Flandrije je priznala belgijski pomfrit kao sastavni deo nacionalne kulture, a očekuje se da će zajednica francuskog i nemačkog govornog područja raspravljati o ovom pitanju. UNAFRI, nacionalno udruženje vlasnika fritkota, koje je započelo akciju, kaže da su neuglađeni objekti jedinstveno belgijski, kombinujući zagrljaj haosa u zemlji sa nesklonošću korporativnoj uniformnosti“, navodi se u izveštaju.

Iako je krompir svestrano povrće, belgijsko/francusko otkriće ostaje grešna poslastica koju ćemo biti spremni da jedemo, bez brojanja kalorija!