Drevna kineska umetnost akupunkture zasniva se na ideji da su svaki organ i kost u telu povezani sa određenim tačkama na površini tela.
Aktiviranjem tih akupunkturnih tačaka iglama ili drugim oblicima stimulacije, veruje se da oboljenja i disbalansi koji pogađaju delove tela povezane s ovim tačkama, mogu da se ublaže i čak leče.
Na površini tela postoji preko hiljadu akupunkturnih tačaka koje su organizovane u imaginarne linije, tzv. meridijane. Francuski lekar i akupunkturista Pol Nožije objavio je 1957. godine knjigu pod naslovom Tretmani aurikuloterapije u kojoj je objavio svoje otkriće da pored velikog akupunkturnog sistema postoje i dva mala sistema na oba uveta. On ih je nazvao akupunkturni mikrosistemi i primetio da ako bi čovek hteo da se igra igre „poveži sve tačke“ oni bi formirali anatomsku mapu minijaturnog čoveka, obrnutog kao fetus.
Nožije nije znao da su Kinezi otkrili „malog čoveka na uvetu“ skoro 4.000 godina ranije.
Zašto bi akupunkturne tačke na uvetu bile poređane u obliku minijaturne ljudske figure?
Naučnici veruju da je to zbog holografske prirode uma i tela. Kao što svaki deo holograma sadrži sliku celine, svaki deo tela takodje može da sadrži sliku celine. Holograf uveta je, naravno, povezan sa holografom mozga koji je sâm povezan sa celim telom.
Istraživanja su do sada pokazala da postoji osamnaest različitih mikroakupunkturnih holograma na telu, uključujući i one na šakama, tabanima, rukama, vratu, jeziku i čak nepcu.
I, sad, kakve veze ova priča ima sa pirsingom? Vrlo velike!
Moda pirsinga, nastala kao bunt rok generacije, osim svoje modne strane, donela je i mnogo lošeg, u stvari, sve loše.
Stručno, ali uglavnom nestručno, bušenje najčešće ušiju ili usana, dovelo je do širenja raznih bolesti od infekcija svih vrsta uključivši hepatitis, pseudomonas aeruginosu i HIV, do ozbiljnih organskih poremećaja jer se ubadanjem odredjene tačke, preko meridijana u telu, uspostavlja direktna veza sa odgovarajućim organom i narušava prirodni balans organizma, imunog sistema i mnogo toga drugog.
Obim i broj bolesti do kojih pirsing dovodi još nisu utvrdjeni ali jedno je sigurno – koristi od pirsinga nema, a o ukusima svakako ne treba raspravljati.
***
Autorka teksta: dr Dobrinka Arbanovski, internista i specijalista kvantne medicine, Holitimed
