Piletina ili ćuretina: Mala razlika na tanjiru koja može napraviti veliku razliku za vaše zdravlje
Godinama ih stavljamo na isti tanjir i mislimo da između njih nema razlike. Ali da li je zaista tako?
Jedna vrsta mesa sadrži manje masti, više cinka i selena, može bolje podržati imunitet i biti saveznik u kontroli holesterola.
Druga je omiljeni klasik u gotovo svakom domaćinstvu, bogata proteinima i savršena za bezbroj zdravih obroka.
Pročitajte i ovo: Šta da jedete, a da se ne ugojite ako kasno večerate
Istina je da nijedna nije „loša“, ali jedna ipak ima malu nutritivnu prednost koju većina ljudi nikada ne primeti.
Ako vodite računa o zdravlju, kilogramima, energiji ili nivou masnoća u krvi, možda ćete želeti da saznate koja.
Nekada male razlike na tanjiru prave velike razlike za organizam
Na prvi pogled deluje da između piletine i ćuretine gotovo da nema razlike. Obe vrste mesa smatraju se zdravim izborom, obe se preporučuju u dijetama za mršavljenje, obe su bogate proteinima i redovno se nalaze na jelovnicima ljudi koji vode računa o zdravlju. Zbog toga većina nas bira jednu ili drugu vrstu mesa isključivo prema ukusu, navici ili ceni, verujući da je njihov nutritivni profil praktično identičan.
Pročitajte i ovo: Kako da izlečite predijabetes i dijabetes
Međutim, nutricionisti upozoravaju da stvari nisu baš tako jednostavne. Iako su piletina i ćuretina bliski „rođaci“ u svetu ishrane, među njima postoje razlike koje mogu uticati na metabolizam, nivo holesterola, kontrolu telesne težine, imunitet, pa čak i nivo energije tokom dana.
Za većinu ljudi te razlike nisu dramatične, ali mogu biti važne ukoliko pokušavate da smršate, smanjite nivo masnoća u krvi, ojačate imunitet ili jednostavno donesete bolje odluke kada je svakodnevna ishrana u pitanju.
Šta piletina i ćuretina imaju zajedničko?
Pre nego što počnemo da ih upoređujemo, važno je naglasiti da obe vrste mesa spadaju među najzdravije izvore životinjskih proteina.
Piletina i ćuretina pripadaju grupi takozvanih belih mesa i sadrže proteine visoke biološke vrednosti. U 100 grama pripremljenog mesa nalazi se između 23 i 30 grama proteina, u zavisnosti od dela životinje i načina pripreme.
Pročitajte i ovo: Šta gluten može da učini vašoj štitastoj žlezdi?
Proteini imaju ključnu ulogu u očuvanju mišićne mase, kontroli apetita i regulaciji metabolizma. Oni produžavaju osećaj sitosti, usporavaju pražnjenje želuca i doprinose stabilnijem nivou šećera u krvi nakon obroka.
Brojne studije pokazuju da ishrana koja se zasniva na belom mesu, povrću, voću, mahunarkama i integralnim žitaricama može doprineti smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i pojedinih malignih oboljenja, posebno u poređenju sa ishranom bogatom crvenim i prerađenim mesom.
Pročitajte i ovo: Šta da jedete za doručak kako biste ubrzali metabolizam
Drugim rečima, već sam izbor piletine ili ćuretine umesto masne svinjetine, kobasica ili suhomesnatih proizvoda predstavlja korak u dobrom pravcu.
Koje meso je bolje za metabolizam i mršavljenje?
Kada govorimo o kalorijama i masnoćama, razlike postoje, ali nisu ogromne.
Pileće i ćureće belo meso bez kože spadaju među najnemasnije izvore proteina koje možemo pronaći.
Pročitajte i ovo: Psihološki trikovi koji mogu da vam pomognu da zavarate glad i zaista smršate
Ipak, ćuretina ima blagu prednost. U proseku sadrži nešto manje masti i manje zasićenih masnih kiselina od piletine, naročito kada se porede slični komadi mesa bez kože.
Za osobe koje pokušavaju da smršaju, regulišu nivo holesterola ili triglicerida, ova razlika može biti značajna na duže staze.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da najveći problem nije vrsta mesa, već način pripreme.
Pročitajte i ovo: Greške u ishrani koje vas goje, a da i ne znate da ih pravite
Ćuretina pečena na roštilju ili u rerni sa minimalnom količinom masnoće ostaje dijetalna namirnica. Ali ista ta ćuretina pohovana, pržena u dubokom ulju ili prelivena kaloričnim sosovima gubi gotovo sve svoje nutritivne prednosti.
Pročitajte i ovo: Da li su nam potrebni antioksidansi?
Isto važi i za piletinu.
Koža, prženje i industrijski umaci često imaju mnogo veći uticaj na zdravlje nego sama odluka da li ćete jesti piletinu ili ćuretinu.
Koja je bolja za imunitet i energiju?
Tu već dolazimo do zanimljivijih razlika.
Obe vrste mesa bogate su vitaminima B grupe koji učestvuju u pretvaranju hrane u energiju i podržavaju normalan rad nervnog sistema.
Pročitajte i ovo: Dobre navike u ishrani: Kako da se ne ugojite ako često jedete van kuće
Piletina sadrži nešto više vitamina B6, koji je važan za proizvodnju neurotransmitera i metabolizam energije.
Ćuretina, s druge strane, ima nešto više niacina (vitamina B3), vitamina B12 i holina, nutrijenata koji doprinose zdravlju nervnog sistema, stvaranju energije i očuvanju kognitivnih funkcija.
Posebno zanimljiva prednost ćuretine odnosi se na sadržaj cinka i selena.
Pročitajte i ovo: Dobre i loše strane upotrebe meda – dobro proverite koje su pre konzumiranja!
Cink je jedan od najvažnijih minerala za funkcionisanje imunog sistema, zarastanje tkiva i sintezu proteina. Selen ima snažno antioksidativno dejstvo i važan je za pravilnu funkciju štitaste žlezde.
U pojedinim delovima mesa ćuretina može sadržati gotovo dvostruko više cinka od piletine, što joj daje blagu prednost kada je reč o podršci imunitetu.
Pročitajte i ovo: Šta jesti pre i posle rekreacije za postizanje najboljih rezultata
Naravno, nijedna namirnica nije čarobni lek. Ukoliko ishrana nije uravnotežena i siromašna je voćem, povrćem, ribom i zdravim mastima, nijedna šnicla neće rešiti problem.
Kako ih pravilno uključiti u ishranu?
Ako pokušavate da smršate, smanjite procenat telesne masti ili poboljšate lipidni status, ćureća prsa bez kože mogu biti jedan od najboljih izbora.
Ako kuvate za decu ili starije osobe, piletina često ima prednost zbog mekše teksture i blažeg ukusa.
Pročitajte i ovo: Pripremite se za dijetu – Šta bi trebalo da uradite pre nego što počnete sa dijetom, ako zaista hoćete da deluje
Nutricionisti preporučuju da se crveno meso ograniči na približno jednu porciju nedeljno, dok se ostali proteinski obroci raspoređuju između piletine, ćuretine, ribe, jaja i mahunarki.
Zaključak je jednostavan: ako posmatramo samo metabolizam, holesterol i imunitet, ćuretina ima blagu nutritivnu prednost. Međutim, daleko važnije od izbora između piletine i ćuretine jeste raznovrsna ishrana, kvalitet namirnica i način njihove pripreme.
Jer tajna zdravlja ne nalazi se u jednoj savršenoj namirnici, već u ravnoteži koju svakodnevno stvaramo na svom tanjiru.
