Jung je već u svom dobu bio suočen s onim što zovemo populizam i željom da u kratkim formulama definišemo život.
Stoga, nije voleo da daje konkretne savete, ali jednom su ga neformalno pitali šta bi on odredio da čoveka čini srećnim:
#1 Dobro fizičko i mentalno zdravlje
#2 Dobri lični i intimni odnosi, poput onih u braku, porodici i prijateljstvima
#3 Sposobnost percepcije lepote u umetnosti i prirodi
#4 Razumni standardi življenja i zadovoljavajući rad
#5 Filozofska ili verska perspektiva sposobna da se uspešno suoči sa životnim poremećajima
Ipak, dodao je da ako čovek uporno insistira i traži sreću onda je neće naći.
Zašto?
Zato jer sreća sama po sebi nije cilj života, već nus proizvod gore navedenog.
Pročitajte i ovo: Loše navike koje mogu da unište vaš odnos
Naime, Jung je uprkos svemu vozio bicikl, živeo u Alpama, ali ono što je ovde bitno jeste da je jako pazio na mentalnu higijenu, a to u ovom slučaju znači svakodnevnu praksu koju je imao na način da je svakodnevno analizirao svoje snove.
Pročitajte i ovo: Zašto je važno da provodimo vreme sami sa sobom
Ako ljudi ne sanjaju onda je bitno imati meditacijsku praksu ili neku drugu tehniku. Od yoga asana, chi gonga ili nešto drugo. Dakle, prva tačka može biti zavaravajuća ako se dobro ne shvati.
Druga tačka je opet ono što je Jung dobio, a to je odnos sa svojom ženom koja se uz to i sama bavila proučavanjuem mita. Dakle, za brak je važno i razumevanje i nalaženje zajedničkih tema ili nekih aktivnosti koje ljudi moraju imati kada su u braku jer taj proces dovodi do međusobnog zrcaljenja.
Pročitajte i ovo: Kako muškarci manipulišu ženama
Treća tačka je povezana s onim što jedno društvo čini bogatim. Ono se bavi sobom, zrcali se kroz pozorište, umetnost u kojoj se uvek pokazuje tamna strana naše prirode i civilizacije i na taj način obogaćujemo sebe.
Takođe, kada se govori o umetnosti, često zaboravljamo da je ona katarzična i psihoterapijska. Ona nas leči i hrani duševni život.
Pročitajte i ovo: Šta da radiš kad sretneš ljubav svog života u pogrešno vreme
Sposobnost viđenja lepote nije u tome da vidimo lepu ženu ili muškarca ili pak lepo delo, već mogućnost da u svakom trenutku primećujemo lepotu života upravo u onome što zovemo najružnijim.
Četvrto je ovde ono što je teže postići jer Jung je prvi deo života živeo siromašno i kada su ga naučnici optužili da ono s čime se bavi nije nauka, on je mirno otišao iz klinike, finansirao se od terapija, ali najviše od svoje žene koja je bila bogata.
Pročitajte i ovo: Da li ja imam pravo na sreću?
Dakle, većina ljudi nije u toj mogućnosti, ali što se tiče zadovoljavajućeg rada, on je jedino moguć u uslovima gde je to moguće.
U siromašnim društvima nema puno izbora. Od početka života si poljoprivrednik, no u bogatijim društvima, ljudi mogu razvijati svoje veštine.
Pročitajte i ovo: Šta da radiš kad sretneš ljubav svog života u pogrešno vreme
Svih pet tačaka najviše pripadaju našem zapadom društvu i na to se Jung referirao.
Ipak, ovaj poslovni segment govori o nama. Ono što radimo, to mi, u stvari, jesmo.
Ukoliko ne radimo ono što volimo, tako i živimo, a to znači da je sreća nemoguća ako ne radimo ono što volimo, ili ono što pripada našem biću. Zato je naše društvo deformisano, ljudi rade ono što ne vole, a onda istovremeno osećaju gorčinu i optužuju druge ako su uspešni.
Pročitajte i ovo: Zašto su visoko inteligentni ljudi često nesrećni?
Recimo, uzmimo samo ove prostore. Ako je neko ovde uspešan, to je najveće svetogrđe, nema veće ljubomore nego ako neko uživa u poslu i kaže da voli svoj posao.
Pročitajte i ovo: Da li da kažem prijateljici da je muž vara?!
Iznutra to govori, nisam se opredelio/la za ono što volim i što jesam, osećam krivicu koju iskaljujem ljubomorom kako bi prikrio/la svoju nesposobnost ili bežanje da dam svom životu smisao.
Peti aspekt je povezan s prvim jer određena filozofija ili religija određuje našu praksu, ali ako je ta praksa zaluđena s komentarima u kojima nešto apsolutno tvrdimo, poput toga da Bog postoji i da je svako ko krši pravila života izdajnik, ili pak ako nekoga na ulici nagovaramo i govorimo o istinitosti svojih uverenja, onda smo pobrkali lončiće.
Pročitajte i ovo: Sudbina Petra Pana i njegovih izabranica – drugi deo
Ovde se radi samo o onoj praksi koja vas iznutra okrepljuje i ispunjava. Takva praksa nema potrebu da ljude vuče za rukav i govori im šta da čine i kako da žive.
Pročitajte i ovo: Veliki Getsbi ljubav ili beg u tragičnu ljubav
Ono najvažnije, što je čak i naučno dokazano, vaše emotivno stanje formira vaš način razmišljanja. Pošto ljudi preuzimaju šablone od drugih i ne donose sopstvene zaključke, onda nisu ni svesni da tako formiraju negativna mišljenja.
Stoga, pravila života treba shvatiti dublje, ako se tako ne shvate, onda nastaju ono što zovemo sudbinskim događajima.