Pregledom studija o različitim dijetama utvrđeno je da postoji „direktna veza“ između dobre ishrane i stresa, mentalnog zdravlja i moždane funkcije.

Stručnjaci iz cele Evrope, predvođeni onima sa Univerziteta u Geteborgu u Švedskoj, rekli su da je ta veza čvrsto uspostavljena u nekim oblastima, ali je u nekim oblastima još nejasna.

Veza hrane sa mentalnim zdravljem u nekim oblastima još je nejasna.

Pročitajte i ovo: Zašto ishrana još uvek nije osnov lečenja?

Ketogena dijeta, na primer, može pomoći deci koja imaju epilepsiju, dok deficit vitamina B12 može doprineti lošem pamćenju ili iscrpljenosti.

Woman photo created by wayhomestudio - www.freepik.com
Foto Freepik.com

S druge strane, mediteranska ishrana može zaštititi od anksioznosti i depresije.

Istraživači navode da nema dovoljno dokaza koji objašnjavaju zašto hrana ima određene efekte na mentalno zdravlje i da treba raditi na novim analizama i istraživanjima.

Pročitajte i ovo: Greške u ishrani koje vas goje, a da i ne znate da ih pravite

„Otkrili smo da postoji sve više dokaza o povezanosti lošeg načina ishrane i pogoršanja poremećaja raspoloženja, uključujući anksioznost i depresiju. Međutim, mnoga uobičajena uverenja o efektima određene hrane na zdravlje nisu potkrepljena čvrstim dokazima“, rekla je profesorka Suzan Dikson.

Pročitajte i ovo: Psihološki trikovi koji mogu da vam pomognu da zavarate glad i zaista smršate

Tako istraživači navode da tvrdnje poput one da konzumiranje većih količina šećera može uticati na hiperkinetički poremećaj, nisu podržane rezultatima dugoročnih studija.

People photo created by freepic.diller - www.freepik.com
Foto Freepik.com

Tvrdnja da uzimanje većih količina šećera utiče na hiperkinetički poremećaj, nije podržana rezultatima dugoročnih studija

Takođe se došlo do različitih rezultata o uticaju dodataka vitamina D na autizam ili na sposobnost pamćenja.

Pročitajte i ovo: Šta da jedete, a da se ne ugojite ako kasno večerate

Studija, u kojoj su učestvovali naučnici Univerzitetskog medicinskog centra Groningen u Nemačkoj i Univerziteta Redbauud, Univerzitetskog koledža Korka u Irskoj i Univerziteta u Birmingemu u Engleskoj, razmotrila je nalaze iz više desetina studija.

Pročitajte i ovo: Šta gluten može da učini vašoj štitastoj žlezdi?

Otkriveno je da masti i šećer mogu uticati na javljanje hiperkinetičkog poremećaja ili na njegovo pogoršanje, dok konzumiranje voća, povrća i vitamina smanjuje agresiju. Međutim, tvrde naučnici, dokazi o tim vezama nisu dovoljno jaki.

Raspoloženje na tacni

Iako je kroz istraživanja dokazano da mediteranski način ishrane može smanjiti anksioznost i depresibna stanja, utvrđeno je takođe istraživanjem, da ishrana bogata maslinovim uljem ne umanjuje simptome tih poremećaja.

Pročitajte i ovo: Da li su nam potrebni antioksidansi?

Iako se mediteranska ishrana preporučuje, nema dokaza da maslinovo ulje povoljno utiče na mentalno zdravlje

Uprkos kontrodiktornim nalazima u istraživanjima, istraživači su istakli da se ne može osporiti činjenica da je jasno da ono što ljudi jedu može uticati na njihovo mentalno zdravlje.

Fruit photo created by jcomp - www.freepik.com
Foto Freepik.com

U naučnom radu navedeno je: „Jasno je da negativne posledice nekvalitetne ishrane mogu narušiti mentalno zdravlje i kognitivne funkcije, koje će verovatno biti pogoršane sa godinama. Interesantno je da su ishrana, a posebno pothranjenost i gojaznost, usko povezani sa regulacijom raspoloženja i osetljivošću na stres, što sugeriše snažnu vezu između ishrane, metabolizma i mentalnog blagostanja“.

Pročitajte i ovo: Kako da izlečite predijabetes i dijabetes

Tim naučnika je sugerisao da nedostatak odgovarajućih hranljivih sastojaka kroz ishranu može uzrokovati da određene hemijske supstance ne mogu normalno funkcionisati u našem organizmu a samim tim taj proces ugrožava i funkcionisanje tela.

Takođe se navodi da preterano konzumiranje nezdrave hrane može da oslobađa hormone koji menjaju raspoloženje ljudi.

Background photo created by Racool_studio - www.freepik.com
Foto Freepik.com

I geni su važni

„Kod zdravih odraslih osoba efekti načina ishrane na mentalno zdravlje su prilično mali, a to otežava otkrivanje mogućih efekata. Može se desiti i da dodaci ishrani deluju samo ako postoje nedostaci zbog lošeg načina ishrane. Takođe moramo razmotriti genetiku: suptilne razlike u metabolizmu mogu značiti da neki ljudi bolje reaguju na promene ishrane nego drugi“, objasnila je profesorka Dikson.

Pročitajte i ovo: Sve bolesti su i bolesti našeg imunog sistema

„Poruka ovog rada je da su efekti ishrane na mentalno zdravlje stvarni, ali da treba biti oprezan u donošenju zaključaka na osnovu privremenih dokaza. Potrebno je više studija o dugoročnim efektima svakodnevne ishrane“, zaključila je profesorka Dikson.

Istraživanje je objavljeno u medicinskom časopisu European Neuropsichopharmacology.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.