Zove se Pandemijski umor i to je osećaj umora povezan sa Covidom i svime što se vrti oko pandemije: postoji način da se sa tim nosite.

Prošlo je više od osam meseci. I ne možemo više. Od Covida, od straha, od stalnog paženja, držanja razmaka, bojazni da li će nam neko prići suviše ili ne, okrznuti nas u prolazu ili ne, maske na licu, dezinfekcionog sredstva u džepu.

Ne možemo to više da podnesemo, ne samo sa praktične tačke gledišta, već i sa psihološke.

Mi smo emocionalno dramatično umorni i testirani ovim što proživljavamo.

Pročitajte i ovo: GRIP: Sve što treba da znamo o prevenciji, lečenju i vakcinaciji protiv gripa

Mnogo hvaljena nova normalnost nije bila dovoljna. Uloženi napori nisu bili dovoljni: čim je zaštita spuštena, virus je ponovo počeo da cirkuliše i situacija je ponovo eksplodirala.

Ali ako je ranije postojala želja da se iz toga izađe zajedno, ako ste verovali u potrebu za merama zadržavanja i bili spremni da se žrtvujete za opšte dobro, sada je osećaj da je svaki trud bio uzaludan.

Pročitajte i ovo: Sprečite viruse i grip: Ojačajte imunitete vitamiinom C – zašto nam je neophodan, najbolji izvori i kada je previše

Upravo se vratio iz bitke čija je pobeda bila kratkog veka. Pobeda koja je iza sebe ostavila nezaposlenost, teskobu i raširene socijalne nemire na svim nivoima.

O tome kako da se ponašamo u narednim mesecima da bismo izdržali pritisak i sa što manje oštećenja izašli iz ove vanredne situacije, govori dr Giulia Giorgi.

Dakle, goruća tema za danas je šta je Covid umor i kako se boriti protiv njega.

Šta je Covid umor i ko od njega najviše pati

Pod Covid umorom, objašnjava dr Giulia Giorgi, „mislimo na stanje iscrpljenosti, pomešano sa zabrinutošću i nepoverenjem pred svetskom pandemijom kojoj se ne nazire kraj.

Kategorije koje su najugroženije su one kojima pripadaju sve grupe stanovništva koje ne mogu računati na individualne ili kolektivne faktore zaštite.

Pročitajte i ovo: KORONA VIRUS: Sve o respiratornim infekcijama izazvanim novim korona virusom

Na individualnom nivou postoje zaštitni faktori kako sa fizičke tako i sa psihološke tačke gledišta (samopoštovanje, osećaj samoefikasnosti, sposobnost kritičkog prosuđivanja i filtriranja čak i kliničkih informacija o pandemiji).

Na nivou životnog okruženja (kako fizičkog, tako i socijalnog), zaštitni faktori su mogućnost življenja u adekvatnom socijalnom kontekstu u pogledu higijensko-sanitarnih uslova (socijalno-ekonomski supstrat pripadnosti), sistem verovanja i vrednosti koje ljudi imaju prema kulturi i ličnom usavršavanju, podrška školskoj i radnoj mreži, prisustvo, u sistemu vrednosti određene osobe, poverenja u institucije.’’

Koji je rizik od Covid zamora?

„Statistički podaci ukazuju na to da bi „umor od pandemije“ mogao rezultirati time da stanovništvo bude manje pažljivo u poštovanju pravila zbog nedostatka poverenja ili zato što je cena da se zaštite od zaraze postala previsoka da bi se platila.

Pročitajte i ovo: ZDRAVSTVENO UPOZORENJE: Informacije o respiratornim infekcijama izazvanim novim korona virusom

Kako treba reagovati da ne bismo patili od toga?

„Da biste povratili mir i što mirniji život, potrebno je razviti otpornost. Život svih nas se promenio, pa je predlog da pokušamo da postavimo zdrave, ali nove životne navike, u skladu sa bezbednosnim pravilima koja nameće pandemija, i pokušamo da ovu promenu shvatimo kao neophodan prelaz da bismo izašli iz nje, ne kao nametanje.

Dalje, čak i suočeni sa neizvesnošću oko kraja pandemije, od suštinske je važnosti da se usredsredimo na stvari iz našeg svakodnevnog života, manje hitne i zaista neophodne.

Pročitajte i ovo: Kako da se zaštitimo od infekcije korona virusom + kontakt telefoni dežurnih epidemiologa

Izrađujemo skalu prioriteta, rokove i procenjujemo šta je zaista neophodno učiniti ili šta umesto toga možemo odložiti za bolja vremena.

Koncentrišite se na hitno, a ostalo odložite“, preporučuje psihološkinja.

Da li prestanak čitanja o Covidu pomaže?

„Zbunjenost informacijama i brojevima koji cirkulišu bez ikakvog reda i osnova, i suprotno jedni drugima pogoršavaju osećaj umora. Da se ​​ne biste osećali preplavljenim hiperfagijom informacija o pandemiji i infekcijama, bolje je pridržavati se podataka koje daju zvanične institucije, poput SZO i Nacionalnih instituta za zdravlje“.

Pročitajte i ovo: Sve što treba da znamo o korona virusu 

Važno je ne uvažavati mišljenja samozvanih stručnjaka koji se menjaju iz dana u dan, kako bismo izbegli da upadnemo u totalnu kakofoniju, već poštovati pravila socijalnog distanciranja, imajući u vidu da su ta ograničenja neophodna za brže rešavanje pandemije.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.