Tokom istraživanja naučnici „American Heart Association“ otkrli su da je često konzumiranje orašastih plodova važno u prevenciji rizika od pojave visokog krvnog pritiska, kao i drugih kardiovaskularnih bolesti.

Neki naučnici smatraju da badem delimično štiti i od karcinoma.

Badem predstavlja tradicionalni lek koji se koristi na Bliskom istoku, a njegove blagodeti su i naučno dokazane. Sadrži veliku količinu vitamina E, koji ima antioksidativno dejstvo. Koristi se i u kozmetici, za lečenje akni i podmlađivanje kože.

Badem je izvor zdravlja i važan u ishrani!

Badem je vrsta drveta poreklom iz Irana i okolnih zemalja, ali široko uzgajan na drugim mestima. Badem je takođe ime jestivog i široko gajenog semena ovog drveta.

Pročitajte i ovo: Detoksikacija na balkanski način

Smanjuje holesterol i deluje na dijabetes

Ljudi koji su oboleli od dijabetesa tipa 2, svakodnevnim uzimanjem badema, pokazali su u analizama poboljšanje fizičkog stanja.

Badem pomaže u pročišćavanju arterija i smanjenju holesterola.

Preporučljiv u trudnoći

Vrlo je važno uzimati bademe tokom trudnoće. Deca čija su majke uzimale bademe postižu  bolje rezultate na testovima inteligencije.

Pročitajte i ovo: Zašto je dobro da jedemo čokoladu?

Bademi se često preporučuju ženama posle porođaja, za brži oporavak organizma.Svakodnevno konzumiranje 45 grama badema čuva srce, dok 30 grama sadrži istu količinu kalcijuma, što je ekvivalentno četvrtini mleka iz mleka.

Badem se uspešno koristi u kozmetici

Badem se svrstava u grupu koštunjavih plodova, kao što su kikiriki i orasi, a blizak je kajsijama, višnjama, breskvama i šljivama.

Poreklo badema

Blagotvorno dejstvo badema na ljudski organizam proučavali su ljudi još u drevnoj Kini. Iz ove regije badem donesen u Evropu gde je doživeo globalnu ekspanziju. U Španiju i Portugaliju, bademe su doneli arapski trgovci, dok su Francuzi još u 14. i 15. veku bademovo mleko koristi za pripremu finih peciva i preparata.

Pročitajte i ovo: Šta je, zapravo, kafa bez kofeina?

Stari Rimljani su na venčanjima na mladu i mladoženju bacali bademe kao simbol plodnosti. Ovaj običaj kasnije se proširio na Evropu, u kojoj je badem simbolizovao ne samo plodnost, nego i ljubav, dobro zdravlje i sreću.

Drvo badema

Šveđani ga i danas koriste za Božić. Jedan badem sakriju u puding od pirinča, verujući da će onaj koji ga pronađe, imati sreće tokom naredne godine.

Pročitajte i ovo: Dragocena svojstva kefira – zašto je dobro da ga jedemo

Bakar, mangan, magnezijum, fosfor, cink, kalcijum, gvožđe – svi zajedno nalaze se u plodu badema. Pored toga, badem je izvor vitamina E i B kompleksa – tiamina i riboflavina.

Ne samo što čuva naše srce, snižava holesterol, održava nivo gvožđa u našem organizmu, badem ima povoljno dejstvo i na spermatozoide.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.