Da li si introvert ili ekstrovert? Možda si zapravo – OTROVERT!
Novi tip ličnosti o kojem svi pričaju: društven, ali nezavisan, prisutan, ali često „neumesan“.
Uradi mini test i saznaj da li si baš ti otrovert!
Otroverti – novi tip ličnosti koji menja način na koji gledamo sebe i druge.
Pročitajte i ovo: Seen ili – tretman ćutanjem u toksičnim odnosima
Godinama se u psihologiji govorilo o introvertima i ekstrovertima, kao da svet ličnosti staje na te dve kategorije. Ali u stvarnom životu, mnogi ljudi se nikada nisu potpuno prepoznali ni u jednoj ni u drugoj krajnosti. Tu na scenu stupaju otroverti – novi tip ličnosti koji osvetljava nijanse između introspektivnih i izrazito društvenih karaktera.
Pročitajte i ovo: Suptilni, ali bolni obrasci verbalnog zlostavljanja
Ko su otroverti?
Otroverti nisu ni klasični introverti, ni tipični ekstroverti. Oni mogu da budu društveni, pa čak i vrlo harizmatični, ali se često u sebi osećaju „neumesno“ ili „kao da ne pripadaju“.
Za razliku od introverta – oni se ne povlače potpuno u sebe.
Za razliku od ekstroverta – oni ne pune baterije kroz neprekidnu interakciju sa drugima.
Pročitajte i ovo: Zašto muškarci vole mlađe žene
Otroverti se nalaze u zoni između, i upravo to ih čini posebnim.
Primeri iz svakodnevnog života
Na poslu
Otrovert može zasijati na sastancima – zna da jasno predstavi ideju, ume da ubedi kolege i često donosi kreativna rešenja. Ljudi ga doživljavaju kao nekoga ko ima energiju i harizmu, ali istina je da posle tog nastupa najradije odlazi pravo kući.
Pročitajte i ovo: Zašto volimo one koji vole samo sebe?
Dok će ekstrovert nakon radnog dana želeti da produži na piće s kolegama, otrovert bira tišinu – šetnju, knjigu ili seriju. Njemu je potrebno vreme da „svari“ sve što se tog dana dogodilo, da složi utiske i ponovo napuni unutrašnju bateriju.
U društvu
Otrovert se rado odazove pozivu na žurku ili večeru, ali nikada nije onaj koji preuzima mikrofon ili inicira igru „u centru pažnje“. Biće osoba koja će se izdvojiti u kuhinji na pola sata i voditi dubok razgovor sa jednom osobom, dok se ostatak društva smeje glasno u dnevnoj sobi.
Pročitajte i ovo: Možemo li da volimo dve osobe u isto vreme?
Ljudi često vole njegovu prisutnost jer je topao i iskren u razgovoru, ali otrovert se lako „ugasí“ kada buka i gužva postanu previše. Tada se povlači u ulogu posmatrača, zadovoljan time da samo posmatra dinamiku oko sebe.
U emotivnim odnosima
Otroverti umeju da budu izuzetno brižni i nežni partneri. Kada su prisutni, oni su zaista prisutni – slušaju, osećaju, reaguju. Ali im je jednako važan i prostor za samoću, vreme koje provode sami sa sobom.
Pročitajte i ovo: Gordijevi čvorovi ljubavi – umete li da se razvežete?
Partneru to ponekad može izgledati kao „hladnoća“ ili povlačenje, ali u stvarnosti je to način da otrovert održi sopstvenu emocionalnu ravnotežu. Oni balansiraju između želje za bliskošću i potrebe za unutrašnjim mirom. Na primer, nakon romantičnog vikenda provedenog zajedno, otrovert može poželeti dan samo za sebe – i upravo taj balans ga čini stabilnijim u vezi.
Zašto su otroverti važni?
Oni pokazuju da ne moramo da budemo uvek „ili-ili“. Društvo voli da nas smešta u jasne kutije – introvert, ekstrovert, tihi, glasni, povučeni ili društveni. Otroverti dokazuju da postoji čitav spektar, i da je u redu biti između.
Pročitajte i ovo: Zašto se ”ona ili ja” ljubavni trougao češće događa?
Takva emocionalna nezavisnost često im daje prednost: umeju da ostanu povezani s ljudima, ali i da sačuvaju unutrašnju stabilnost.
Mini test: Da li ste otrovert?
Odgovorite sa DA ili NE:
Uživate u društvu, ali vam brzo postane „previše“.
Volite razgovore jedan na jedan više nego grupne žurke.
Ljudi vas često doživljavaju kao društvene, iako se vi tako ne osećate uvek.
Posle druženja često vam treba vreme da budete sami i napunite baterije.
Često imate osećaj da ne pripadate u potpunosti ni jednoj grupi.
Pročitaj i ovo: Život i partnerski odnos na klackalici – Voli me, ne voli me – i koje tu srećan?!
Ako ste na najmanje tri pitanja odgovorili sa DA, vrlo je moguće da ste otrovert.
Otroverti su dokaz da ličnost nije crno-bela. Oni grade most između introvertnog i ekstrovertnog sveta, i uče nas da je sasvim u redu živeti „na granici“ – tamo gde zapravo počinje prava autentičnost.
