Ako ste već siti pitomih plaža Halkidikija ili neodoljvo belo – plavih, plavljih, najplavljih (pesnički) grčkih ostrva od kojih se ne zna koje je od kog lepše, predlažem vam da skoknete na par dana na jedino naseljeno ostrvo između Sitonije i Atosa. Zove se Amuljani, a zovu ga još i evropskim Maldivima jer njegove plaže i prozirno tirkizna voda koja zapljuskuje njegove plitke obale neodoljivo podseća na dobro poznati dragulj Indijskog okeana.
Na nepunih pet kvadratnih kilometara prijavljeno je da živi oko 550 ljudi, ali ta brojka je sigurno znatno manja kada oduzmemo sve koji uče i rade podalje od kuće. Ako mene pitate, više od trista duša tu nema.
Kad ujutro odete po sveže kifle u obližnju pekaru, zrelo voće raspuklo pod jakim grčkim suncem i dok popijete prvu jutarnju grčku kafu u nekom od brojnih kafića na obali, verujem da ćete sresti gotovo sve stanovnike ovog ljupko dražesnog ostrva.
Iako maleno, ostrvce je načičkano brojnim kafeterijama, poslastičarnicama, restoranima i picerijama duž obale. Moj omiljeni restoran smešten je u centru Amuljanija, na samoj obali mora, ili bolje rečeno, u moru. Ta lagodnost dozvoljava mi da brčkam noge u moru dok grickam svežu i ukusnu grčku salatu. A riba ovde ne može da bude zaleđena, ili od juče…jednostavno, mora da bude sveža, jutrošnja.
Do Amuljanija se stiže za petnaestak minuta trajektom iz luke Tripiti (ako se to uopšte lukom može nazvati, pristanište je bolji opis, sve sa ukrcavanjem i iskrcavanjem), a od Soluna vam treba sat (i po) vožnje.
Zbog svoje blizine Svetoj Gori, Tripiti je upravo polazna tačka za posetu ovoj autonomnoj monaškoj republici, pod suverenitetom grčke države, ali pod upravom Carigradske Vaseljenske Patrijaršije.
Svega desetak minuta s vrha ostrva Amuljani potrebno vam do svih plaža u podnožju. Neće vam biti teško da ih sve napamet naučite: Karagatsia, Alikes, Megali Ammos, Ai Giorges, Faka, Tsaska, Nisakia. Moped bi bio najbolji izbor za kretanje po ostrvu (zbog parkinga i blizine svega), a bicikl ako baš možete snažno da pedalate.
Ne nadajte se divljim plažama jer je ostrvce malo. Poprilično se dobro turizam ovde razvija, iako kažu da je tek u povoju, tako da su sve plaže odlično komercijalizovane. Svaka ima uredno postavljene ležaljke, plažne barove i ostale pogodnosti koje turistima trebaju za zabavu na plaži.
Pored toga što svaka kuća izdaje sobe i apartmane, ima i dosta malih hotela. Gotovo svaka kuća ima sjajan pogled na more jer je ostrvce visoko. I naravno, crkvica je na samom vrhu.
Još nešto, svi imaju lepe noge jer stalno idu gore – dole. I vi ćete imati lepe noge kad se vratite kući ako iskoristite sve prednosti ovako malenog ostrva za odmor iz snova.
Drgi dan ćete se osećati kao kod kuće jer ćete vrlo brzo sve upoznati, što ljude, što objekte od značaja, market, pekara, poslastičarnica, pet shop, kafić i omiljeni restoran. Crkva za božpomozi. I šta vam više treba?! Blistavo čisto more i predivne plaže. Sve to nudi mali, slatki Amuljani. A zvuči tako italijanski, zar ne?!
