Dve životne zamke se odnose na manjak bezbednosti ili sigurnosti u porodici u kojoj ste odrastali. To su Napuštanje i Nepoverenje i zlostavljanje.

# 1 Napuštanje

Životna zamka Napuštanje je osećaj da će vas ljudi koje volite napustiti i da ćete zauvek ostati emocionalno izolovani.

Bez obzira da li osećate da će vaši bližnji umreti, zauvek napustiti dom ili će vas ostaviti jer više vole nekog drugog, nekako osećate kako ćete ostati sami.

Zbog tog uverenja ste, možda, previše privrženi ljudima koji su vam bliski. Ironija je u tome što ih na kraju oterate od sebe. Moguće je da vas čak i obični rastanci žaloste ili ljute.

#2 Nepoverenje i zlostavljanje

Životna zamka Nepoverenje i zlostavljanje je očekivanje da će vas ljudi na neki način povrediti ili zlostavljati – da će vas prevariti, slagati, manipulisati vama, poniziti vas, da će vam fizički nauditi ili vas nekako iskoristiti.

Ako imate ovu životnu zamku, skrivate se iza zida nepoverenja kako biste se zaštitili. Nikad ne dopuštate ljudima da vam se previše približe. Sumnjate u tuđe namere i skloni ste da pretpostavite najgore.

Očekujete da će vas izdati ljudi koje volite. Ili u potpunosti izbegavate odnose s drugima, gradite površne odnose u kojima se ne otvarate istinski prema drugima, ili gradite odnose s ljudima koji prema vama postupaju loše, a zatim prema njima osećate bes i osvetoljubivost.

Dve životne zamke se odnose na vašu sposobnost da nezavisno funkcionišete. Te životne zamke su Zavisnost i Vulnerabilnost (Ranjivost).

#3 Zavisnost

Ako ste se ulovili u životnu zamku zvanu Zavisnost, osećate da niste u stanju da se na kompetentan način nosite sa svakodnevnim životom bez velike pomoći drugih ljudi.

Zavisite od drugih – oslanjate se na njih i potrebna vam je stalna podrška. U detinjstvu su činili da se osećate nesposobno kad biste pokušali da potvrdite svoju nezavisnost.

U odraslom dobu tražite jake figure da biste postali zavisni od njih i da biste im dozvolili da upravljaju vašim životom. Na poslu izbegavate samostalne poteze. Suvišno je reći da vas to sputava.

#4 Vulnerabilnost

U životnoj zamci po imenu Vulnerabilnost (Ranjivost) živite u strahu da će vas uskoro zadesiti neka velika nesreća – bilo prirodna katastrofa, bilo kriminalna, medicinska ili finansijska nevolja. Ne osećate se sigurno na svetu.

Ako imate ovu životnu zamku, drugi su u detinjstvu u vas usadili uverenje da je svet opasno mesto. Roditelji su vas, verovatno, preterano štitili, previše zabrinuti za vašu bezbednost.

Vaši strahovi su preterani i nerealistični, a ipak dopuštate da upravljaju vašim životom i trošite energiju kako biste se uverili da ste bezbedni. Vaši strahovi mogu da se vrte oko bolesti: strahujete da ćete dobiti napad panike, SIDU ili da ćete poludeti.

Moguće je da su fokusirani na novčanu ranjivost: da ćete ostati bez prebijene pare i završiti na ulici. Moguće je da se vaša ranjivost vrti oko drugih fobičnih situacija, recimo straha od letenja, straha da će vas neko napasti i opljačkati, ili straha od zemljotresa.

Dve životne zamke se odnose na snagu vaše emocionalne povezanosti s drugima: Emocionalna deprivacija i Socijalna izolacija.

#5 Emocionalna deprivacija

Emocionalna deprivacija ( Emocionalna uskraćenost) je uverenje da drugi ljudi nikad neće adekvatno zadovoljiti vašu potrebu za ljubavlju. Mislite da niko istinski ne mari za vas i ne razume kako se osećate.

Privlače vas hladni i uskogrudi ljudi, ili ste vi sami hladni i uskogrudi, što dovodi do toga da gradite odnose koji neizbežno na kraju ne budu zadovoljavajući.

Osećate se prevareno, pa na smenu besnite zbog toga i osećate se povređeno i usamljeno. Ironija je u tome što vaš bes samo tera ljude još dalje od vas i tako omogućava da stalno budete uskraćeni.

Kad emocionalno uskraćeni klijenti dođu kod nas na terapiju, sa sobom donesu usamljenost koja ostane čak i pošto oni izađu iz ordinacije. To je svojstvo praznine, emocionalne otuđenosti. To su ljudi koji ne znaju šta je ljubav.

#6 Socijalna izolacija

Socijalna izolacija obuhvata vašu povezanost s prijateljima i grupama. Ima veze sa osećajem izolovanosti od ostatka sveta, sa osećajem da ste drugačiji. Ako imate ovu životnu zamku, kad ste bili dete osećali ste da vas vršnjaci isključuju iz društva.

Niste pripadali grupi prijatelja. Možda ste imali neku neobičnu osobinu zbog koje ste se osećali na neki način drugačijim.

Kao odrasla osoba, održavate tu svoju životnu zamku uglavnom kroz izbegavanje. Izbegavate druženje u grupama i sklapanje prijateljstava.

Moguće je da ste se osećali isključeno jer su vas druga deca odbacivala zbog neke vaše osobine. Zato ste se osećali društveno nepoželjnim.

U odraslom dobu možda mislite da ste ružni, seksualno nepoželjni, da imate nizak društveni položaj, da ste nevešti sagovornici, nezanimljivi ili na neki drugi način defektni.

Vi tako oživljavate svoje odbacivanje iz detinjstva – osećate se inferiorno u društvenim situacijama, pa se tako i ponašate.

Nije uvek očigledno da je neko u životnoj zamci Socijalna izolacija. Mnogi ljudi s tom životnom zamkom prilično su opušteni u intimnim situacijama i veoma vešti u društvu.

Njihova životna zamka se možda ne pokazuje u odnosima jedan na jedan. Katkad nas iznenadi kad shvatimo da se uznemireno i izdvojeno osećaju na zabavama, u razredu, na sastancima ili na poslu.

Imaju neku nemirnu crtu kao da tragaju za mestom gde bi pripali.

Dve životne zamke koje se odnose na vaše samopoštovanje su Defektnost i Neuspeh.

#7 Defektnost

Kod Defektnosti osećate da ste iznutra manjkavi i defektni. Verujete da biste bili suštinski nedopadljivi svakom ko bi vam se približio dovoljno da vas istinski upozna.

Vaša defektnost bi se razotkrila. U detinjstvu vas vaša porodica nije poštovala onakve kakvi ste bili. Umesto toga vas je kritikovala zbog vaših „mana.”

Krivili ste sebe – osećali ste se nedostojnim ljubavi. Sad kad ste odrasli, ljubavi se bojite. Teško vam je da poverujete kako vas vama bliski cene, pa očekujete odbacivanje.

#8 Neuspeh

Neuspeh je verovanje da niste dovoljno dobri u oblastima postignuća kao što su škola, posao i sportovi. Smatrate da ste neuspešni u odnosu na svoje vršnjake i kolege.

U detinjstvu su vas nagnali da se osećate inferiorno u tom pogledu. Možda ste imali smetnje u učenju ili možda nikad niste stekli dovoljno discipline da savladate važne veštine kao što je čitanje. Druga deca su uvek bila bolja od vas.

Stalno su vam govorili da ste „glupi”, „netalentovani” ili „lenji.” Kao odrasli održavate tu životnu zamku tako što preuveličavate stepen svog neuspeha i ponašate se na način koji osigurava stalni neuspeh.

Dve životne zamke se tiču samoispoljavanja – sposobnosti da iskažete šta hoćete i ostvarite svoje istinske potrebe: Podređivanje i Previsoki standardi.

#9 Podređivanje

Kod Podređivanja, žrtvujete vlastite potrebe i želje kako biste udovoljili drugima, ili zadovoljili njihove potrebe. Dopuštate drugima da upravljaju vama.

To radite ili zbog osećaja krivice – da povređujete druge tako što sebe stavljate na prvo mesto – ili iz straha da će vas, ako ne poslušate, kazniti ili napustiti.

Dok ste bili dete, podređivao vas je neko vama blizak, a verovatno je to bio roditelj.

Kao odrasla osoba, uvek iznova ulazite u odnose s dominantnim ljudima koji vole da upravljaju drugima i pokoravate im se, ili ulazite u odnose s zahtevnim ljudima koji su u tolikom problemu da ne mogu da vam uzvrate.

#10 Previsoki standardi

Ako ste u zamci zvanoj Previsoki standardi, neumorno nastojite da ispunite izuzetno visoka očekivanja od sebe. Preterano ističete status, novac, postignuće, lepotu, red, ili priznanje nauštrb sreće, zadovoljstva, zdravlja, osećaja ostvarenja i zadovoljavajućih odnosa.

Svoje rigidne standarde verovatno primenjujete i na druge ljude i veoma volite da kritikujete druge i nalazite im mane.

Kad ste bili dete, od vas se očekivalo da budete najbolji i učili su vas da je sve manje od toga neuspeh. Naučili ste da ništa što uradite nije dovoljno dobro.

#11 Privilegovanost

Poslednja životna zamka Privilegovanost vezana je za sposobnost prihvatanja realističnih (odmerenih) granica u životu.

Ljudi koji imaju ovu životnu zamku osećaju se posebnim. Uporno tvrde da oni, recimo, mogu odmah sve da urade ili da mogu odmah da imaju šta god požele.

Nemaju obzira za ono što drugi ljudi smatraju razumnim, za ono što je uistinu moguće, za vreme i strpljenje koji su obično potrebni, niti za štetu koju svojim ponašanjem nanose drugima. Imaju problema sa samodisciplinom.

Mnogi ljudi sa ovom životnom zamkom su u detinjstvu bili razmaženi. Od njih se nije tražilo da pokazuju samokontrolu, niti da prihvataju ograničenja koja su se postavljala drugoj deci. Kao odrasli ljudi i dalje se silno ljute kad ne dobiju ono što žele.