Utemeljeni naučni dokazi o dobrobitima organske hrane su zapanjujuće oskudni.

Britanski stručnjaci upozoravaju da nema valjanih podataka o tome da organska hrana ima veću nutritivnu vrednost od „obične” hrane. Ipak, priznaju da odsustvo pesticida, veštačkih đubriva i hormona može samo po sebi da bude blagotvorno.

Razočaravajuće mali broj dobro osmišljenih studija se zaista bavio pitanjem da li konzumiranje organske hrane ima neke nutritivne prednosti u odnosu na hranjenje konvencionalnim proizvodima, upozoravaju stručnjaci londonske Škole za higijenu i tropsku medicinu.

Čak i one studije koje su se time bavile, bile su uglavnom orijentisane na kratkoročno dejstvo organske hrane – naročito na aktivnost antioksidanata iz organske hrane u organizmu – nego na njeno dugoročno delovanje na zdravlje, prenosi Rojters.

Britanski stručnjaci ističu da iznenađuje i mali broj i nedovoljno visok kvalitet studija koje se bave organskom hranom.

Proučivši stotine takvih studija, londonski tim je utvrdio da samo 12 zadovoljava kriterijume za procenu delovanja organske hrane na zdravlje.

Bez čvrstih dokaza

Polovina od tih studija svodila se na kraća klinička ispitivanja, koja su se bavila samo time da li organska hrana nešto menja u markerima aktivnosti antioksidanata u krvi ispitanika.

Te studije nisu došle do čvrstih dokaza da je to tako. Uz to je najduža od njih trajala samo nekoliko nedelja, a najmasovnija imala samo 43 ispitanika.

U jednoj od preostalih šest studija, utvrđenja je veza između konzumiranja organske hrane i manjeg rizika od ekcema kod gotovo 2.800 holandske dece starosti do dve godine.

Tokom sprovođenja te studije, roditelji su u više navrata ispitivani o ishrani dece i eventualnim epizodama ekcema. Ustanovljeno je da su deca koja su striktno konzumirala organske mlečne proizvode, bila izložena manjem riziku od ekcema od dece koja su se hranila konvencionalnim mlečnim produktima.

Britanski tim, međutim, skreće pažnju na više bitnih ograničenja ove studije, uključujući i njeno oslanjanje na svedočenje roditelja o eventualnoj pojavi ekcema.

Osim toga, holandska studija je bila tako dizajnirana da nije moguće sa sigurnošću utvrditi da li je baš konzumiranje organskih mlečnih proizvoda zaslužno za manju sklonost ekcemu.

Britanski tim, ipak, napominje da ljudi ne pribegavaju organskoj hrani samo zbog njene eventualno veće nutritivne vrednosti, već i zato što u njoj nema pesticida, sintetičkih đubriva, antibiotika i hormona – što potencijalno može da bude od koristi, kako za njihovo zdravlje tako i za prirodnu sredinu.

Britanski stručnjaci priznaju da se nisu bavili i tim aspektima eventualne korisnosti organske hrane.