Posle dijete za smanjenje telesne težine osim suvišnih kilograma mogli bismo ostati i bez dobrog zdravlja, upozoravaju stručnjaci.

Izmenjen način ishrane često podrazumeva razna odricanja, ali vitamini i minerali nikako ne bi smeli da budu na listi nepoželjnih materija.

Pre početka primene izmenjenog režima ishrane sa ciljem smanjenja telesne mase neophodno je dobro izvagati koja dijeta nam odgovara, upozoravaju stručnjaci. Osim kalorija, ugljenih hidrata, nepotrebnog šećera i masnoća organizam bi mogao da ostane uskraćen i za materije koje su mu neophodne za rad.

Food photo created by freepik - www.freepik.com
Food photo created by freepik – www.freepik.com

Godišnje samo stanovnici SAD potroše na razne programe za mršavljenje više od 30 milijardi dolara, a prema nekim podacima čak svaka treća osoba pokušava da smrša.

U fokusu popularnih dijeta najčešće se nalaze ukupan unos hrane i pića, kao i odnos proteina, masnoća i ugljenih hidrata.

Vitamine i minerale niko ne pominje.

Upoređujući četiri programa za mršavljenje, istraživači sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji uočili su bitne i brojne razlike u unosu pomenutih važnih materija.

„U želji da izmenimo količine namirnica sa visokim sadržajem masti i ugljenih hidrata koje unosimo promenićemo mnogo toga u ishrani”, istakao je vođa istraživanja Kristofer Gardner.

Kao rezultat izmenjenog unosa vitamina i minerala mogu se javiti brojni zdravstveni problemi uključujući malokrvnost, lošiji kvalitet kostiju, osteoporozu, oštećanja nervnih ćelija.

Food photo created by master1305 - www.freepik.com
Foto by master1305, Freepik.com

Stručni tim analizirao je podatke prikupljene od 300 gojaznih žena i onih sa manjim viškom kilograma kojima je nasumice dodeljena jedna od četiri najčešće primenjivanih dijeta – Atkinsova, „Zona”, Ornišova i dijeta poznata kao LEARN (naziv nastao od početnih slova reči lifestyle – nalin života, exercise – vežbanje, attitudes – stavovi, relationships – osnosi sa ljudima, nutrition – ishrana).

Prateći putem povremenih anonimnih poziva koje su namirnice ispitanice koristile u ishrani, istraživači su došli do neophodnih podataka, navodi se u američkom časopisu o ishrani The American Journal of Clinical Nutrition.

Nakon dva meseca uspitanice su uglavnom dnevni unos smanjile sa 2.000 na 1.500 kalorija (potrebno je oko 7.000 kalorija uneti manje za svaki izgubljeni kilogram).

Kao što su i očekivali, istraživači su došli do zaključka da se unos bitnih materija razlikuje u odnosu na program određene dijete.

Atkinsonova dijeta podrazumeva manju zastupljenost ugljenih hidrata, a više masnoća i proteina – ispitanice su unosile 17 odsto kalorija poticalo je od ugljenih hidrata, a masti i proteina po 28 odsto.

Procenom unosa dvanaest važnijih minerala i vitamina utvrđeno je da je vitamin E bio najveći proble, preciznije 65 odsto ispitanica nije unosilo dovoljne količine.

Kada jedemo manje, najčešće se lišavamo se i korisnih sastojaka. Međutim, za žene koje su se pridržavale programa koji je predviđen dijetom „Zona” rizični vitamini su bili A, E, K i C. Sve ostale vitamine, kao i minerale ispitanice su unosile u dovoljnim količinama. „Zona” je osmišljena tako da unos ugljenih hidrata, proteina i masti bude 40:30:30 odsto. 

Istraživači ukazuju da na osnovu rezultata može da se zaključi da dijeta koja predviđa umereno, ali ne i radikalno smanjenje unosa ugljenih hidrata manje „udara” na vitamine i minerale.

Prema rečima stručnjaka, „trik” je u tome da izbacimo nepotreban šećer u napicima, slatkiše i belo brašno, a zadržimo povrće, naročito mahunasto.

Jedan od načina da se spreči narušavanje zdravlja je uz pomoć vitaminskih dodataka ishrani, što Atkinsonova dijeta i predviđa. Tek tri žene iz grupe kojoj je dodeljena ta dijeta dopunjavale su ishranu na taj način.

„Naša tela najbolje rade kad imaju dovoljno minerala i vitamina, a zdrava ishrana je najbolji način da organizam snabdemo tim važnim materijama”, objasnio je doktor Majkl Dansinger iz Medicinske škole pri Univerzitetu „Tafts” u Bostonu.

Prema njegovom mišljenju, dijete koje su analizirali istraživači na Standfordu nisu štetne jer utiču na smanjenje gojaznosti, ali i uslova za razvoj dijabetesa, srčanog udara i drugih velikih rizika po zdravlje.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.