Čudno zvuči čak i sama sintagma “Praznična depresija“.

Pa, zar nisu praznici doba godine kada se družimo, opuštamo, jedemo, razmenjujemo poklone – jednostavno, uživamo? Otkud sad depresija uz sve to? Što bi neko bio u depresiji kad je naizgled doba godine za potpuno drugačija osećanja?

Ipak, psihodinamika nas ljudi nije tako jednostavna i često nam se pokazuje u oblicima kontradiktornosti ili bar oblicima koji nisu odmah lako razumljivi.

Pročitajte i ovo: Skrivena lica depresije – nasmejana depresija

Ukoliko već patimo od depresije, onda praznici samo pojačavaju intenzitet problema koji imamo. Ovde je vrlo bitno napomenuti da depresivne osobe u vreme praznika najčešće razmišljaju i/ili se odlučuju da sebi oduzmu život, i/ili podstaknuti pogoršanjem svog stanja odlučuju da se obrate psihoterapeutu.

S druge strane, ako ne patimo od depresije, ali nam se baš u vreme praznika dogodi da se osećamo umorno, iscrpljeno, tužno, neuspešno, usamljeno, bezvoljno, da naš život nema smisla – možemo reći da se verovatno radi o prazničnoj depresiji. Očekuje se da traje kraće i da intenzitet ne bude jak kao u slučaju klasične depresije koja je ozbiljan klinički problem, utiče na naše emotivne, kognitivne, konativne kapacitete i ponašanje i traje duži vremenski period.

Pročitajte i ovo: Nađi snage da se izvučeš iz svoje slomljenosti

Naravno, i ovo je samo generalna postavka, praznična depresija se kao i svaki drugi psihički problem kod svake osobe manifestuje na drugačiji način.

Šta nose praznici što nas može uvući u depresiju?

Praznična okupljanja, zajednički provedeno vreme sa porodicom i prijateljima, pokloni, bogate gozbe, sumiranje prethodne godine i planovi za sledeću godinu su odlična stvar – ako imate porodicu, prijatelje, sa njima se lepo slažete, ako imate novca za poklone i bogatu trpezu, ako ste bar umereno zadovoljni onim što ste postigli u prethodnoj godini.

Pročitajte i ovo: Depresija i kako da pomognete sebi ako ste depresivni

Ako krenemo od detinjstva, neko ko je imao detinjstvo lišeno praznika, ili je bio zlostavljan od strane članova porodice ili nije imao porodicu, onda će ta osoba u vreme praznika vrlo verovatno osećati tugu, sećajući se tog teškog perioda i čežnje za srećnim i ljubavlju ispunjenim praznicima.

Pročitajte i ovo: Rad na prevazilaženju depresije

Možda ovih uzročnika osoba neće ni biti svesna, ali ipak će se tako osećati – “tužan/a sam, ne znam zašto“.

Ako u porodici koju trenutno imamo i sa kojom provodimo praznike, postoji član ili članovi sa kojim nismo u dobrom odnosu ili nas na neki način prisustvo te osobe uznemiruje, onda će i tih par dana praznika biti za nas naporni – obično se u vreme praznika podstiče zajedništvo, druženje, prepričavanje anegdota i sl.

Pročitajte i ovo: Emotivne blokade, odbrambeni mehanizmi i realna sposobnost shvatanja problema

Takođe, ukoliko ne živimo sa svojom porodicom sa čijim članovima smo u dobrim odnosima (studiramo, radimo u drugom gradu, skoro smo se venčali i oformili novu porodicu i sl.) onda će praznično vreme u kome smo srećni, spokojni i zajedno pokrenuti u nama osećanje tuge jer to nije tako u toku cele godine.

Pročitajte i ovo: Zašto narcisoidnost dominira odnosima – pogubni obrasci ponašanja koje ne otpuštamo

Gubitak voljene osobe je vrlo čest okidač praznične depresije. Nekoga možemo izgubiti prekidom ljubavne veze, razvodom braka, smrću voljene osobe, preseljenjem u drugi grad… Ukoliko su se ovi događaji desili neposredno pred praznike, onda je narodski rečeno “rana sveža i otvorena“, a praznici dođu kao “so na ranu“ i intenzitet tuge je veći.

U tom slučaju, sećanje na voljenu osobu i trenutke koje smo imali sa njom, ovaj period godine pojačava već postojeća osećanja i proces tugovanja koji je u toku. Naravno, to ne znači da nakon normalnog procesa žaljenja, zaboravljamo na te osobe, i ne mislimo na njih u narednim godinama i prazničnim danima, već to znači da nas tuga ne preplavljuje i da nije dominantno osećanje u nama.

Pročitajte i ovo: Emocionalna previranja i fizičke manifestacije napada panike

Koliko god pokloni, praznične trpeze i materijalna uživanja jesu čar praznika, takođe bude i tugu, osećaj neuspešnosti, nezadovoljstva sobom onda kada nismo u finansijskoj situaciji da možemo sve što želimo da priuštimo voljenim osobama.

Pročitajte i ovo: Nasilje u adolescentnim vezama i uloga roditelja – od romantične ljubavi do nasilja

Sumiranje prethodne godine, u vidu naših dostignuća i postignutih ciljeva, može nas suočiti da nismo puno napredovali, ili da nismo napredovali onoliko koliko smo želeli. Može nas i suočiti sa tim da je prošla još jedna godina, a da nismo odlučili čime bismo želeli da bavimo u životu i koji je to posao kome težimo. Može se desiti i da izgubimo posao pred praznike, pa nas taj gubitak isto tako podstakne na tugu i razmišljanje.

Kako se izboriti sa prazničnom depresijom?

Prvo, prihvatite da postoji problem. Ukoliko vas praznici rastužuju, irititraju, iscrpljuju, čine da se osećate bezvoljno i sl., razmislite sami ili uz pomoć psihoterapeuta šta to u praznicima vama smeta.

Pročitajte i ovo: Detaljan vodič za zavođenje žena – o čemu treba da vodite računa i šta žene žele

Drugo, ne postoji pravilo da se moraju kupiti skupi pokloni i napraviti prebogata večera da bi se uživalo u prazniku. Nekad je dovoljno skuvati kafu, napraviti kolače, pustiti dobar film i eto zabave.

Pročitajte i ovo: Može li pravi partner da se sretne u pogrešno vreme?!

Budite iskreni po pitanju finansija – kome vaše finansijske mogućnosti ne odgovaraju nije u obavezi da proslavlja sa vama, ako je to jedino što vi donosite u tu proslavu. Ako se radi o vašoj deci, možda je i dobro da ih naučite da u životu nekad imamo, a nekad nemamo novca za skupa poklone, ali da ljubav i praznično uživanje ne zavise od toga.

Treće, pripremite se da kažete “ne“ onom delu porodičnih proslava koji su vas iscprljujući. Ne volite previše buke, druženja, hrane… Spremite filmove, knjige, ili idite u prirodu. Šta god da volite da radite, i što vas opušta. U najvećem broju slučajeva se radi samo o onom “previše“ delu u samom slavlju, tako da mislite o sebi i kako da “kap ne prelije čašu“, a da opet “pijete iz čaše“ porodičnih okupljanja.

Pročitajte i ovo: Šta je foto-terapija i kako se čuvari uspomena koriste u psihoterapijske svrhe?

Četvrto, sumirajte svoje uspehe u prethodnoj godini, ali samo sa ciljem da uočite šta bi moglo u narednoj godini da se poboljša i da na tome radite. Ako ste pravili greške, odlično, nešto ste i radili prošle godine. Ako ne znate čime biste se bavili, probajte da radite aktivnosti koje vas ispunjavaju volonterski, možda iskoči inspiracija i za posao iz snova, a ako opet ne ide, ispitajte sve to sa psihoterapeutom.

Pročitajte i ovo: Zavist – emocija sa dva lica – kad tuđi uspeh doživljavaš kao svoj neuspeh

Ako ste dobili otkaz pred Novu godinu, ispitajte šta ste i da li ste tome doprineli. I to je to. Ne maltretirati sebe jer niste tamo gde biste želeli biti, iz razloga što to nema neku praktičnu korist, iscrpljuje nas i neće promeniti prošlu godinu.

Peto, ostavite sebe na miru. Ako želite da budete sami za vreme praznika – budite. Ako ne želite da pričate o svom poslovnom, ljubavnom, seksualnom životu – ne pričajte. Ako nemate para za poklone – nemojte ih kupovati. Ako biste voleli da ste napredovali na poslu prošle godine – napredujete ove.

Pročitajte i ovo: Vodič za muškarce kojima je neprijatno da prilaze ženama

Ako je trebalo da smršate pre dva meseca – smršajte u naredna dva meseca. Negujte svoje mentalno zdravlje tako što ćete dozvoliti sebi da uživate i budete u stvarima koje vas opuštaju i raduju, i to isto pravo dajte drugima. Ako stignete, volontirajte, neko ima manje nego vi, a i provereno dobro utiče i na vaše mentalno blagostanje.

Pročitajte i ovo: Brak vam je u krizi? Zbog ljubavi ili seksa?

Dajte praznicima šansu da budu ono što jesu – povod da nam bude lepo, tako što nećemo robovati definiciji sreće koja je negde propisana.

Pročitajte i ovo: Kako da zaustavite napad panike – tehnikekoje mogu da vam pomognu kada vas uhvati panični napad

Na kraju, ako vam je teško da se borite sa svojim osećanjima u toku cele godine, pa i u vreme praznika, obratite se psihoterapeutu. Nije sramota imati problem,  jer svi ih imamo.