”Jednostavno, ne smem da prihvatim taj posao jer nemam veru u sebe da to mogu da iznesem. Znam da neko ne bi razmišljao, dobra je prilika, ali ja…ja ne mogu, ne mogu, ne mogu, ne mogu. Hoću, ali ne mogu.”

”Postoji li neka osoba u vašem na koju možete da se oslonite i kojoj verujete?”

Olivera Grčić, psiholog i psihoterapeut

”Naravno.”

”Kakva je ta osoba, zašto možete na nju da se oslonite?”

Pročitajte i ovo: U čemu je razlika između krivice i odgovornosti

”Ako se nešto dogovorimo, ispuni, ako ne može da stigne, javi da ne čekam, ne laže me, hoće da pomogne – ako zna, a ako ne zna – potraži sa mnom rešenja.”

”Plaši li se ta osoba nečega?”

”Ma plaši se, naravno, nije to supermen. Ako joj je to bitno, pokušava da prevaziđe taj strah. U fazonu je da ako te nešto plaši, a to želiš, obično je to dobra stvar. Ali moraš da se iscimaš da prevaziđeš strah, to je neka cena.”

Pročitajte i ovo: Tamo gde je bes uvek postoji bol

”A uvek je uspešna u tim novim stvarima, pa zato tako hrabro pokušava ili…?”

”Haha, me ne, kakvi uspešna uvek, samo što je nekako spremna da možda neće uspeti. Pa i kad ne uspe, preživi i opet proba. Ima neku čudnu logiku da su neuspesi isto kao i strah, cena koju platiš da bi dobio nešto vredno. Kakav car!”

”Čini mi se da vam se dopada njen pristup životu.”

”Naravno da mi se dopada, zdravo je, prirodno je. Gledate u čoveka koji veruje sebi, i koji može da se pouzda u sebe.”

”A u šta to ona može da se pouzda kod sebe?”

Pročitajte i ovo: Zašto je važno da provodimo vreme sami sa sobom

”Pa da neće lagati druge, da neće lagati sebe (što možeš, možeš –  nisi supermen), kad se plaši – prihvati to kao deo nečeg bitnijeg, isto kao neuspeh – nije u fazonu” ja sam promašaj što nisam uspela”, nego ” to je život, nisi savršena, nauči nešto iz ovog, otuguj, otplači, pa opet probaj”. I kad vidi da nešto ne zna, uzme pa uči i proba u praksi. Konkretno, znam je 100 godina, ranije je umela lako da se iznervira i da bude puno nestrpljiva – nije mogla da toleriše odlaganje uspeha. To je baš dugo prorađivala, i evo sad moraš baš da se pomučiš ”da je izbaciš iz takta”, a i naučila je da čekanje okrene u deo svojih uspeha.”

”Zvuči kao da je za samopouzdanje potrebno da prihvatimo u čemu je jesmo dobri, u čemu ne – i da radimo na tome. Da tolerišemo neuspehe, odlaganja, strah, da ne lažemo sebe, ni druge i da prihvatimo svet kakav jeste i sebe u njemu.”

Pročitajte i ovo: Sloboda u vezi i zašto je brkaš sa narcisoidnošću

”Ja mrzim da čekam rezultate, mrzim neuspeh, mrzim što moram da prođem kroz nešto novo – hoću da sve bude staro i poznato. I kad naiđe situacija koja testira ove stvari, ja bežim, logično.”

”A šta bi ona uradila? Rekli ste da se i sama susrela sa svojim slabostima – lako se nervirala i bila nestrljiva.”

”Pa ona ih je prihvatila i radila na njima. Nije bežala. I rekla mi je puno puta da joj je muka od sebe i svojih gluposti, i da joj je muka što mora s tim da se bakće, ali je bila svesna da joj život neće biti bolji, ako ne proba to da sredi.”

”Promena i nije bila baš laka. Osim uvida, moralo je i dugo da se radi na problemu.”

Pročitajte i ovo: Prava procena donosi pravi odnos prema partnerskoj vezi

”Da, baš tako. Sve vreme dok pričamo o ovome ja imam osećaj da sam nekako idealizovao to samopouzdanje – to imaš ili nemaš, rodio si se takav ili sad trpi to kraja života. A ustvari se samo krijem i bežim od sebe, jer mi je teško da priznam da ne mogu da se oslonim na čoveka koji beži od neuspeha, od neizvesnosti, od novog, koji hoće da bude dete kome je sve udobno, koji neće da prihvati život kakav jeste niti sebe. Da bi se pouzdao u sebe, prvo moram da prestanem da bežim od neprijatnosti, da prihvatim svoje slabosti i da na njima radim – što opet znači neprijatnosti (smeh). Ja kad kažem samopouzdanje, zamišljao sam nasmejanog lika u komplet odelu, a sad zamišljam jednog rudara.”

”Sad bar znamo gde treba da kopamo.”

Ovo je samo početak. Klijent iz primera je došao do nekih uvida koji se tiču samopozdanja – da to nije Bogom dana sposobnost i da na tome može da se radi. Da bismo mogli da se pouzdamo u sebe, potrebno je da otkrijemo sebe, prihvatimo sebe, a onda i radimo na našim nesavršenostima.

Pročitajte i ovo: Toksični odnos i njegovi pokazatelji

U njegovom primeru, tolerisanje frustracije koju nosi izlazak iz zone komfora je cena koju je potrebno da plati. Pitanje je do kakvih uvida i promena će još doći na svojoj psihoterapiji, naravno ako dovoljno dugo bude tolerisao frustraciju psihoterapije – na psihoterapiji nam često bude teško, ali i korisno.

Pročitajte i ovo: Kako prevazići preljubu

Dakle, osim što nešto otkrijemo, važno je i da sve to probamo u praksi. Samo tako ćemo zaista steći nove veštine. Setite se učenja vožnje bicikle – teška priča, zar ne? Ali danas se mnogi od nas popnu na biciklu i uživaju u vožnji, bez da se sete učenja i teškoće dok tom veštinom nisu ovladali.

Probajte da razmislite, kao i klijent iz primera, kako se ponaša i razmišlja osoba na koju biste mogli da se oslonite.

Pokušajte da dođete do odgovora šta je to što vas koči da i vi sami sebi poverujete.

Pročitajte i ovo: Zašto su visoko inteligentni ljudi često nesrećni?

I probajte nešto što želite, a čega se plašite ( za početak, neka to budu neki manji ciljevi, da se ne biste osećali preplavljeno emocijama, ukoliko dođe do neuspeha).

Ukoliko vam je na tom putu potrebna pomoć, zakažite svoju seansu.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.