”Majka je govorila – obično me činiš srećnom, ali nekad ne mogu da te prepoznam. Gde nestane moj sin? Ti se tako ne ponašaš.”
Poznato? Potencijalni scenario u budućnosti – U odraslom dobu ovaj momak je sposoban, uspešan, vaspitan, vredan, divan, dobar čovek, sa epizodama ”nevaljalog ponašanja”. Kad ”nalete epizode” on se pita šta je to sa njim – on nije takav i izjeda ga krivica. I naravno, epizode se dešavaju ponekad, uglavnom je divan, samo ponekad se aktivira taj ”nepoznati lik” i vrlo je intenzivan.
Čudno, zar ne? Zašto bi ga ”opsedao” neki deo koji nije njegov? Zašto on prosto ne bi bio divan momak kakav jeste sve vreme i to je to? Zašto mu se u život petljaju neki ”nepozvani i nepoznati delovi” i čine da on pravi nepotrebne greške?
Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju
Naša psiha nema vremena ni volje da se petlja sa nepotrebnim ”delovima” za nas. Apsolutno sve što radimo, mislimo, osećamo – ima svoju svrhu. Dakle, ono što nije naše – mimoilazi nas.
Pročitajte i ovo: Nadrndani muškarci i plačljive žene
Naravno, koju svrhu nešto vrši u našoj psihi i kakvu korist od toga imamo je sasvim druga tema.
Ovaj momak se nalazi pred vrlo važnim zadatkom – prihvatiti sebe kao celinu. Prihvatiti svoje vrline i mane, svoje greške i slabosti, svoje kvalitete, svoje potrebe, svoju ljudskost. Niko od nas nije savršen, svi pravimo greške, i imamo neke potrebe.
Pročitajte i ovo: Kako da vežbanjem svesnosti povećamo osećaj zadovoljstva životom
Obično od naših roditelja učimo da imamo pravo na grešku, da smo i tada i njihova deca, i da nismo pogrešni kao osobe. Međutim, to nekad zakaže, kao i kod momka iz primera.
Pročitajte i ovo: Kako preživeti suze
On je dobijao poruke da kad je savršen onda postoji i čini majku srećnom, a kad načini grešku, onda nestane. Pritisak da stalno bude savršen, paradoksalno jača potrebu da se bude nesavršen. Psiha ima potrebu da se ostvari kao celina.
Da bismo promenili nešto što nam se ne dopada kod sebe, prvo je potrebno da to prihvatimo. Ne možemo menjati ono što ne priznajemo kao naše. Vrlo često se dešava da kad sebe prihvatimo, onda se i spontano menjaju ili slabe neke naše potrebe.
Pročitajte i ovo: Usamljenost i samoća – ima li razlike?
Kad mučimo sebe sa perfekcijom, onda nam priskaču u pomoć naše nesavršenosti da nas podsete da bijemo bitku koju nikad nećemo dobiti. Ako tako gledamo, kad nas muči neka potreba koju bismo radije da odstranimo, bolje da se zapitamo – otkud ona ovde i u čemu mi pomaže? Uvek ćemo biti mešavina, sa prostorom da napredujemo, da sebe usavršavamo, razvijamo, pa i da popravljamo.
Pročitajte i ovo: Gordijevi čvorovi ljubavi – umete li da se razvežete?