U svetu koji nas tera da otupimo, nežnost je postala čin pobune.
Dok nas svakodnevica uči da budemo brži, hladniji, efikasniji i manje osetljivi, sve je manje prostora za emocije koje bole, za ljude koji osećaju previše i za one koji odbijaju da se uklope u ravnodušnost vremena u kojem živimo.
Upravo zato nova zbirka Ognjenke Lakićević ne dolazi samo kao knjiga poezije, već kao tiho, ali snažno podsećanje da empatija nije slabost. Da ranjivost nije poraz. I da čovek može biti slomljen, umoran i razočaran — a da ipak ne izgubi sposobnost da voli svet. „Zamalo me je oteo mrak“ nije samo naslov zbirke. To je rečenica koju je makar jednom u sebi izgovorio svako ko je pokušavao da ostane nežan u vremenu koje nežnost kažnjava.
U vremenu u kojem se emocije često doživljavaju kao teret, a empatija kao mana, poezija Ognjenke Lakićević dolazi kao retka vrsta književnog otpora. Njena nova zbirka „Zamalo me je oteo mrak“ nije samo knjiga pesama — ona je intimni manifest svih onih ljudi koji još pokušavaju da ostanu nežni u svetu koji ih neprestano uči da budu tvrdi.
Društvo danas glorifikuje emocionalnu distancu, brzinu i samodovoljnost. Ljudi se sve češće povlače iza ironije, cinizma i emocionalne otupljenosti kako bi preživeli svakodnevni pritisak života. Upravo zato poezija koja otvoreno govori o ranjivosti, bolu, strahu i potrebi za bliskošću deluje gotovo subverzivno. Ognjenka Lakićević piše upravo iz tog prostora — iz prostora umora, tuge, pobune i nežnosti koja odbija da nestane.
„Zamalo me je oteo mrak“ nastaje u svetu koji od osetljivih ljudi traži da postanu hladni, a od prkosnih da se utišaju i uklope. Zato ova zbirka funkcioniše kao bunt nežnih ljudi i odbrana empatije u vremenu emocionalne iscrpljenosti.
Pesme Ognjenke Lakićević ne pokušavaju da pobegnu od stvarnosti niti da je romantizuju. Naprotiv. One ulaze direktno u njene najneprijatnije delove. Autorka piše o telu iscrpljenom hroničnim bolom, o deci koja prerano nauče da budu nevidljiva kako bi preživela, o ljubavima koje povređuju, o duhovnoj lenjosti modernog čoveka i o sve većoj neosetljivosti prema životinjama, slabijima i ranjivima.
Ipak, ono što ovu poeziju čini posebnom jeste činjenica da uprkos svemu — ona ne odustaje od sveta.
U vremenu kada je mnogo lakše postati ciničan nego ostati otvoren, Ognjenka Lakićević bira nešto mnogo teže: bira da i dalje vidi lepotu. Da pravi liste stvari koje još imaju smisla. Da se ljuti na svet koji ume da bude surov i razočaravajući, ali da mu ipak ne okrene leđa.
Upravo u toj tenziji između melanholije i nade nalazi se snaga njenog glasa. Njena poezija ne nudi lažni optimizam niti banalne poruke o sreći. Ona priznaje da postoje mrak, umor, razočaranje i emocionalna iscrpljenost. Ali istovremeno pokazuje da čovek može da preživi a da ne izgubi sposobnost za nežnost.
Književni kritičari poslednjih godina sve češće govore o tome da savremena poezija postaje prostor emocionalnog preživljavanja. U svetu preplavljenom informacijama, bukom i stalnim pritiskom produktivnosti, ljudi se okreću književnosti koja ih ne tera da budu savršeni, već viđeni. Poezija koja priznaje slabost danas ima gotovo terapeutski efekat, jer čitaocu vraća osećaj da nije sam u sopstvenoj anksioznosti, egzistencijalnom grču i unutrašnjem haosu.
Upravo zato „Zamalo me je oteo mrak“ deluje kao priručnik za emocionalni opstanak. Ova zbirka podseća da ljubav, solidarnost i nada nisu naivne emocije, već poslednja linija odbrane od ravnodušnosti, nasilja i unutrašnjeg mraka.
Psiholozi danas upozoravaju da živimo u vremenu kolektivnog emocionalnog zamora. Hronični stres, usamljenost, digitalna prezasićenost i osećaj stalne nesigurnosti doveli su do toga da ljudi sve teže osećaju povezanost — sa drugima, ali i sa sobom. U takvom društvenom trenutku umetnost koja insistira na ljudskosti postaje važnija nego ikada.
I možda upravo zato ova zbirka dolazi u pravom trenutku.
Jer nije svako spasavanje dramatično i glasno. Nekada čoveka od mraka spasi samo jedna rečenica. Jedna pesma. Jedan osećaj da ga je neko razumeo.
Poezija Ognjenke Lakićević upravo to radi — tiho vraća veru da nežnost još nije izgubila smisao.
Nova zbirka „Zamalo me je oteo mrak“ dostupna je preko sajta izdavača i u knjižarama Bookastore u Beogradu (Cara Lazara 12 i Bulevar kralja Aleksandra 92) po promotivnoj ceni od 990 dinara, a uskoro i u knjižarama širom Srbije.
