Osim toga što moramo imati hrabrosti da bismo bili osetljivi i ranjivi, i što moramo imati volju da primenimo veštine odvažnog suočavanja (BRAVING), približavanje znači da nam trebaju i alati za upravljanje konfliktima. Zamolila sam svoju prijateljicu i koleginicu dr Mišel Bak (Michelle Buck) za pomoć.

Doktor Bak je klinički profesor liderstva na Fakultetu za menadžment Univerziteta Nortvestern, gde je radila kao direktor za liderske inicijative. Proteklih dvadeset godina predaje predmet Transformacija konflikta. Njenim pristupom moguće je promeniti način na koji ćemo se ponašati u konfliktnim situacijama. Direktno ću navesti njene reči jer želim da ih pročitate u izvornom obliku – veoma su snažne.

Ponekad, kada se previše zanesem, moja reakcija je da se „slažem da se ne slažem” i stavim tačku na priču. Šta misliš o takvom pristupu?

Ljudi često sami sebe ućutkaju, odnosno „slože se da se ne slažu,” a da pri tome ne ispitaju do kraja pravu prirodu neslaganja kako bi zaštitili i negovali neki odnos. Ali kada izbegavamo određene razgovore i nikada u potpunosti ne saznamo šta druga osoba misli o datim pitanjima, dolazimo do zaključaka koji ne samo što produžavaju, nego i produbljuju nesporazume, što može da izazove ozlojeđenost.

Brene Braun
ODVAŽNO SVOJ
Kako se istinski povezati sa drugima a ostati svoj
Prevod Kornelija Rakić Odri
Izdavač: Psihopolis, Novi Sad, 2019.
www.psihopolis.edu.rs

Ovi rezultati nekada lošije utiču na naš odnos nego da smo se jednostavno „posvađali”. Suština je u tome da naučimo da upravljamo konfliktima ili sukobima mišljenja ne bismo li produbili međusobno razumevanje, pa čak i ako se i dalje ne slažemo. Zamislite… posle plodonosnog razgovora, dvoje ljudi mogu da se bolje razumeju, međusobno više poštuju i budu povezaniji, ali da se i dalje uopšte ne slažu u mišljenju. Ovo je nešto sasvim drugo od izbegavanja razgovora i dubljeg saznavanja o drugoj strani.

Pročitajte i ovo: Loše navike koje mogu da unište vaš odnos

Dakle, ako odlučimo da se odvažno upustimo u razgovor, kako da se probijemo kroz svoju ranjivost i ostanemo pristojni?

Jedan od najvažnijih saveta koje dajem svojim studentima i kolegama jeste da treba otvoreno kazati svoje osnovne namere. O čemu razgovaramo i o čemu se, zapravo, radi. Ovo tako jednostavno zvuči, ali često je lakše reći nego sprovesti. Namera je najdublji razlog zbog kojeg nam je tema toliko važna.

Moramo razumeti šta nam je zaista važno, ali moramo i da vidimo zbog čega je tema i drugoj strani toliko važna.

Pročitajte i ovo: Kako da završimo nezavršemo u bivšoj ljubavi i otvorimo vrata novom odnosu

Na primer, dva člana porodice imaju dijametralno suprotno mišljenje o planiranju nekog porodičnog događaja. Jedan ili oboje imaju neku osnovnu nameru da pruže porodici više mogućnosti za zajednički doživljaj, što može zvučati sasvim drugačije nego detalji njihovog neslaganja.

Reći svoje namere ne znači da ćemo odjednom imati iste želje ili mišljenja, ali nam često pomaže u upravljanju teškim razgovorima i održavanju ili građenju veze time što ćemo zaista razumeti motive i interese druge strane.

Pročitajte i ovo: Reči su te što nas svlače, ćutanje samo uz suze dobro ide

Jedna od mojih najgorih taktika odbrane, kada se unervozim ili se plašim u konfliktu, jeste da „isleđujem ljude.” Prebacim se na režim „opasnog islednika” i saslušavam ljude umesto da ih slušam. „Prošle nedelje si rekao ono. Sada kažeš ovo. Je li sada lažeš ili si onda lagao?” Baš je grozno i uvek se loše završi, ali jedino tako umem da „budem u pravu.” Šta je rešenje?

Pročitajte i ovo: Kako muškarci manipulišu ženama

Ova strategija je veoma uobičajena. Ali, ako hoćeš neslaganje da pretvoriš u priliku za povezivanje, moraš da napraviš razliku između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Kada se neslaganja vrte oko toga šta se dogodilo u prošlosti, lako je zapasti u beskonačan krug prepucavanja poput „ti si rekao… ja sam rekao,” kao ping-pong loptica.

Fokusiranje na ono što se desilo ili se nije desilo u prošlosti, odnosno na to koji su prošli događaji doveli do trenutne situacije, obično povećavaju napetost i slabe odnos.

Pročitajte i ovo: Šta bi muškarci voleli da znaju

Ključni prvi korak je preusmeriti fokus na pitanje „Gde se sada nalazimo,” a najvažniji preokret sledi kada se usredsredimo na budućnost. Šta pokušavamo da postignemo u budućnosti?

Kuda želimo da nas taj odnos dovede i šta treba da uradimo, čak i ako se ne slažemo, da bismo ostvarili tu budućnost? Šta u budućnosti želimo za svoju poro­dicu… ili za svoj tim, ili za svoju versku zajednicu, ili za svoj posao?

Pročitajte i ovo: Prava procena donosi pravi odnos prema partnerskoj vezi

Ovo preusmeravanje fokusa ne znači nužno da se slažemo, ali nam može pomoći da odredimo oko čega se slažemo u zajedničkoj budućnosti koju nastojimo da zajedno stvorimo.

Dopada mi se izraz „transformacija konflikta” a ne „rešenje.” Mislim da se tako više ističe povezivanje. U čemu je tu razlika?

Tokom čitavog svog rada fokusiram se na „transformaciju konflikta” umesto na tradicionalni termin „rešenje konflikta.” Smatram da ovo drugo sugeriše povratak prethodnom stanju stvari i ima konotaciju da postoji pobednik i gubitnik.

Pročitajte i ovo: Kako narodnjaci utiču na potisnute emocije

Kako će se rešiti ovo neslaganje? Čije rešenje će na kraju biti „bolje?” Nasuprot tome, „transformacija konflikta” nagoveštava da kreativnim upravljanjem kroz dijaloški pejzaž razlikâ i neslaganjâ imamo priliku da stvorimo nešto novo.

Ako ništa drugo, saznaćemo više jedno o drugom nego što smo znali pre. U idealnom slučaju možemo otkriti nove mogućnosti o kojima prethodno nismo ni razmišljali. Cilj transformacije konflikta jeste da se bolje razumemo.

Pročitajte i ovo: Zašto se razočaramo u ljubav

Za to nam je potrebno posmatranje iz raznih perspektiva. Rezultat je bolja povezanost bilo da se slažemo ili ne.

I evo poslednjeg pitanja. Dok drugi govore, ja uglavnom pripremam svoj argument. Hoću da budem spremna na „kontru.” Međutim, ja mrzim kad mi sagovornik to isto radi jer jasno vidim kada me, zapravo, ne sluša. Ne dopada mi se to. Kako možemo da usporimo tok stvari usred konflikta?

Pročitajte i ovo: Kako prevazići preljubu

Jedan od najvažnijih koraka u ovoj transformativnoj komunikaciji, a verovatno i jedan od najodvažnijih, jeste da se bude otvoren za tuđe mišljenje, ali i da se voljno sluša kako bi se više saznalo o sagovornikovoj tački gledišta.

Smatram, a to i studentima govorim, da u neprijatnim razgovorima treba hrabro reći „Pričaj mi još o tome.” Upravo kada poželimo da se okrenemo i promenimo temu, ili prosto da završimo razgovor, ili, kako ti kažeš, da kontriramo, imamo i priliku da pitamo šta još treba znati da bismo razumeli sagovornikov način gledanja.

Pročitajte i ovo: Šta da radiš kad sretneš ljubav svog života u pogrešno vreme

Pomozi mi da razumem zašto ti je ovo toliko važno, ili pomozi mi da razumem zašto se ne slažeš sa ovom idejom. I tada moramo da slušamo. Zapravo da slušamo. Da slušamo da bismo razumeli, a ne da bismo se složili ili ne. Treba da slušamo da bismo razumeli drugu stranu kao što želimo da i ona nas razume.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.