Ako kao i ja imate oštro oko i uho, svesni ste stvarnosti oko sebe i često je (kritički) promišljate,  uviđate da je važno i ima smisla sve spram čega se tako postavite – onda vam, verujem, ne promiče ni ono što je s druge strane (medalje) i u pozadini, ono što je po strani ili u drugom planu, između redova ili pod tepihom, navrh jezika ili za zubima, u stegnutom grlu ili plućima koja ne mogu da dođu do daha.

Ako je tako, ova će vam kolumna reći sve što već znate i sami ste uspeli da primetite. Ako se, pak, u prvim redovima iste ne prepoznajete – zamislićete se i, nadam se, s pročitanim nešto izabrati da uradite.

Reklamni blok je za mnoge prilika za odlaženje do toaleta, odgovaranje na poruku ili mejl, pristavljanje kafe, paljenje cigarete ili jedenje grickalica koje su isuviše crunchy za savlađivanje tokom filma koji je važno i čuti.

Mnogi gledaju kroz reklame koje gledaju, jer „nisu zainteresovani za kupovinu proizvoda“ koji im se „nameću” posredstvom reklama. Poslednje je, naravno, u redu i ima smisla.

Ipak, reklame ne podstiču samo opredeljivanje za određeni proizvod, one vam mogu pomoći i da uvidite koliko je (ne)podsticajan život koji ste izabrali da živite – ako im dozvolite. Mnogo šta može da posluži (zanimljivoj) uporednoj analizi, složićete se.

Današnje reklame su, ako mene pitate, život danas u malom. Već neko vreme pažljivo posmatram teme oko kojih se, dominantno, organizuju reklame ovih godina. Posmatram šta se i kako reklamira, šta promovišu žene (i namenjeno je njima), a šta reklamiraju muškarci (i njima je predviđeno da posluži).

Posmatrajući, tako, shvatila sam da se reklame (n)ovog doba mogu poređati u niz koji, od prve do poslednje tačke, odgovara fazama jednog običnog života, koji živi svaka druga prosečna osoba.

#1 Na početku žive strast (i kupuju kondome da izbegnu “propast”)

U odnosu s drugim – ako je sreće i pameti – na početku ima i strasti. Gde je, međutim, mnogo strasti – nedovoljno je ili nimalo nema pameti.

Sam početak partnerskog odnosa, rekla bih, najbolje ilustruju reklame koje pozivaju na korišćenje kondoma – koji se, s jedne strane, reklamiraju kao sredstvo koje štiti od neplanirane trudnoće dok, s druge strane, pomažu duže trajanje odnosa i veće uživanje u istom (uz eksperimentisanje s oblicima i(li) ukusima).

Tvorci reklama za kondome obično ne podvuku da jedino i upravo oni štite i od polno prenosivih infekcija – kojih je, složićete se, posebno važno čuvati se na početku odnosa s drugim, nepoznatim i novim.

Ne znam jeste li primetili da manjka reklama za kontraceptivna sredstva za žene (među kojima je i femidom)?

Ne znam šta o tome mislite ako primetili jeste, ja mislim da o tome mislim sledeće: s jedne je strane dobro da se dominantno, tj. isključivo reklamiraju kondomi koji su sve u jednom; dok je, s druge strane, ozbiljan propust neupućivanje devojaka i žena u sredstva zahvaljujući kojima mogu preuzeti odgovornost i zaštititi se onda kada muškarci ne biraju da zaštite ni sebe, ni njih.

#2 Ona ne ostaje u drugom stanju (pa lekovite biljne kapi pije i noću i danju)

Nakon početne strasti i opčinjenosti drugim, tj. s „uozbiljavanjem“ partnerskog odnosa i planiranjem zajedničke budućnosti, postavlja se pitanje koje neretko, tj. po pravilu otvara vrata ka braku, ako i samo ako je odgovor na dato pitanje „da“, a ono glasi: „Trudna li si?“

Primetili ste, verujem, da je gotovo svaka mlada u današnje vreme – trudna i sa stomačićem ili stomakom do zuba. Dok se ne utvrdi je li s funkcijom Njenih reproduktivnih organa sve OK – nema čučanja, klečanja ni prosidbe. Da li On može i Njemu radi sve – nikada, naravno, nije pitanje.

Goreopisanu životnu fazu savršeno ilustruju reklame u kojima se ženama preporučuje pijenje preparata uz pomoć kojeg će, „za samo deset dana“ ili „nepuna dva meseca“ dobiti menstruaciju na koju predugo čekaju, te se osloboditi bolova, cista i ponovo imati seksualnu želju.

Preparat, naravno, preporučuju i drugarice žena iz reklame, koje su do pijenja istog „godinama bezuspešno pokušavale da zatrudne“.

#3 Trudna je pa će se venčati (čitaj: stambeni kredit im je uzeti)

S izvesnim osnivanjem ili proširivanjem porodice, u priču se uvodi avantura zvana: kupovina stana.

S tom temom dolazi i odlučivanje na podizanje stambenog kredita koje, prethodno, znači snalaženje za novac potreban za učešće. Oni koji su ipak ostali ovde, barem u gradovima, danas bez dileme žive bolje od onih koji su u istim tim gradovima živeli nekada.

Poslovnih ponuda i mogućnosti je više, do juče nepostojeći poslovi redovno se proizvode, mnogo dobrih plata je daleko više nego nekada, ali – većina ljudi u ovdašnjim uslovima življenja ne može da izvede da se stambeno obezbedi bez zaduživanja.

Reklame za stambene kredite umele su (i umeju i danas) šaljivo da potcrtaju košmarnost života u zajednici s Njegovim ili Njenim roditeljima – iz koje se hita put banke u kojoj službenica kaže može na svaki zahtev i svako pitanje. Višegeneracijsko življenje – kako u stvarnosti, tako i u reklamama – pomaže odvajanje novca u stranu, ali i kidanje nerava. Reklame koje su tematski organizovane oko življenja bračnog i porodičnog života, generalno, „hodaju“ po tankoj žici između oslikavanja miline i nepodnošljivosti „toplog porodičnog doma“. „Ne daj Bože nikome“ poruka je, naravno, dooobro sakrivena između redova.

#4 Svaki dan su zajedno (pa im je minuta, poruka i interneta imati naveliko)

Po prolasku kroz prethodne tri životne faze, članovi prosečne porodice nalaze se na mestu koje izgleda ovako: Ona i On su roditelji, pa (emotivni i seksualni) partneri odavno ne stižu ili više nemaju nameru da budu.

Ako je zaposlena, Ona prvo radi na poslu pa u kući – kućne i poslove oko dece (koja su i danas ženin posao, dominantno ili isključivo). Ako je zaposlen, On prvo zarađuje platu pa odmara od zarađivanja nje – pred televizorom, s telefonom u rukama ili prijateljima na piću.

Ako su deca mala da (pro)govore – vrte se, pužu i penju na glavu. Ako su dovoljno velika da budu radoznala i postavljaju pitanja, ne dobijaju odgovore jer – mama je umorna, a tata ima preča posla. Suma sumarum, nije neka naročito lepa slika.

Onima koji su u ovoj životnoj fazi obraćaju se reklame koje, s jedne strane, pozivaju žene na pijenje biljnih preparata za umirenje, jer – u prosečnoj (srpskoj) porodici samo je žena „na ivici suza“ i „u totalnom haosu“ od kućnih obaveza i samo je za ženu „svaki dan kazna“… dok se ne sedira, pa „ponovo počne da uživa“.

S druge strane, na one koji su u ovom životnom krugu ciljaju i reklame koje oglašavaju bolje od najboljih tarifnih paketa, jer: gde danas da pobegnete, ako ne u minute i internete i – kako da se isključite, ako ne uključivanjem u sadržaje onih koje na mrežama pratite?! Mobilni telefoni su danas verni prijatelji onih koji više nemaju o čemu da razgovaraju a, nečim, ipak, žele da ispune neprijatnu tišinu.

#5 On ne funkcioniše dole, a Nju steže u zglobovima (pa im je potpomoći se potrebnim lekovima)

Pošto sve prethodno prođe i ono što može na svoje dođe, njih dvoje ulaze u fazu u kojoj On, među ostalim mukama, muku muči s prostatom i potencijom a Ona, među ostalim mukama – takođe, ne može na noge i nema snage u rukama jer… diskus hernija, spondiloza, artritis ili reuma.

I u poznim godinama, ako je sudeći po reklamama, Njemu je posebno važno ili najvažnije da može; dok je Njoj posebno važno ili najvažnije da ponovo mesi i razvlači kore, slaže u tepsiju ili krčka na tihoj vatri, pristavlja i servira idući uz i niz stepenice – ne praveći pitanje.

U ovoj fazi života, za Njega su afričke i druge šljive, te raznorazni potencijali; dok su za Nju balzami, gelovi i kreme po korišćenju kojih će, s olakšanjem, moći da kaže da se bolova rešila (a zbog kojih je bila primorana da odmori od bivanja na usluzi drugima).

S petom se tačkom krug zatvara i pitanje zlata vredno otvara: gde ste sve u životu bili, šta ste radili i da li biste se s nekim menjali – ili biste od prve do poslednje tačke (do u detalj i sitnicu) isto izabrali i sa zadovoljstvom živeli?