Od japanskog misa preko korejskog kimčija i domaćeg kiselog kupusa do svima poznatog jogurta, fermentisana hrana je novi trend u ishrani, iako, zapravo poznat od davnina, koji bismo svi trebalo da sledimo.

Stoga, hajde da se upoznamo sa tim šta je fermentisana hrana i zašto bi bilo dobro da je jedemo.

Nova opsesija u ishrani stigla je i na naše stolove, a kako inače pratimo trendove u svim ostalim domenima života i društvenim dešavanjima, možda ne bi bilo zgoreg da ispratimo i ovaj trend. Pođimo od toga da smo već svi dobro upoznati sa dobrobitima jogurta i kefira. Naravno, i kiselog kupusa!

Pročitajte i ovo: Dragocena svojstva kefira i zašto je dobro da ga jedemo

Sasvim je jasno, fermentirana hrana se vraća na usne svih nas, zahvaljujući svojim nebrojenim značajnim nutritivnim svojstvima. Dakle, da vidimo šta je fermentirana hrana i zašto je jedan od najstarijih postupaka pripreme hrane u ljudskoj istoriji sada ponovo u modi.

Pročitajte i ovo: Zašto je dobro da jedemo nar? Moćno voće koje vraća organizam u pogon nakon velike iscrpljenosti!

Šta je fermentisana hrana?

Namirnice koje nam prvo padaju na pamet kada govorimo o fermentisanim proizvodima su mlečni napici, jogurti, sirevi, ali i hrana biljnog porekla, poput kiselog kupusa, zelenih maslina, kiselih krastavaca i slično.

Pročitajte i ovo: Ako želite da imate vitku liniju, rebalo bi da (više) jedete semenke

Međutim, mlečne bakterije se, takođe, koriste u pripremi pekarskih proizvoda – da bismo napravili odličan kroasan, kifle, hleb i burek, kvasac nije dovoljan, već su potrebne i mlečne bakterije.

Takođe, u proizvodnji vina, posebno kada su u pitanju crvena vina kojima je potreban dug period starenja, intervencija mlečnih bakterija postaje od suštinske važnosti. Posebno, Leuconostoc oenos igra veoma važnu ulogu, bacil koji može značajno da poboljša vino pretvarajući jabučnu kiselinu u mlečnu kiselinu.

Pročitajte i ovo: Saznajte šta se dešava sa vašim telom ako jedete dve mandarine dnevno

O kakvoj fermentisanoj hrani govorimo danas?

Navodimo spisak fermentisane hrane koje je poznata po svojim korisnim svojstvima.

Pročitajte i ovo: Kako da proverite kvalitet meda, da li je pravi ili veštački?!

Kefir

Fermentisani mlečni proizvod – napitak proizveden od pšenice fermentacijskim postupkom, s jedne strane bakterijama, a s druge strane, kvascima. To je lagani mlečni napitak koji utažuje žeđ, možda malo manje prijatnog mirisa i ukusa od jogurta, ali vrlo cenjenog jetko, kiselog ukusa.

Tempeh

To je fermentisana hrana dobijena od žute soje, veoma prisutna na stolovima vegana jer je ekvivalentna vrsti “sojinog mesa”. Poreklom iz Indonezije i veoma popularan u gotovo celoj jugoistočnoj Aziji, postaje i prehrambena ”institucija” na zapadu.

Pročitajte i ovo: Dobre i loše strane upotrebe meda – dobro proverite koje su pre konzumiranja!

Miso

Osnova svima poznate miso supe je pasta napravljena od soje fermentisane kroz neku vrstu kalupa zvanog Koji. U Japanu i velikom delu Azije miso se koristi za aromatizovanje supa, ali i u prelivima za salatu ili za mariniranje ribe i mesa.

Pročitajte i ovo: Zašto kažemo sutra počinjem sa dijetom, ali to nikada ne uradimo?!

Kimči

To je jedna od najpopularnijih korejskih namirnica i nije daleko od domaćeg kiselog kupusa. Kao i kiseli kupus, kimči, takođe, potiče iz procesa fermentacije koji započinje iz kupusa.

Nato

Nato je soja fermentisana bakterijama u loncu. U Japanu je popularna i jede se zajedno sa pirinčem, ponekad čak i sa sušijem.

Pročitajte i ovo: Deset valjanih razloga zbog kojih bi trebalo da jedemo grožđe

Kombuča

Čaj kineskog porekla zaslađen i fermentisan čvrstom masom koja se zove „kultura kombuče“. Ova biljka sadrži simbiozu Acetobactera (bakterija koje proizvode sirćetnu kiselinu) i kvasca, naročito Brettanomices brukellensis, Candida stellata, Schizosaccharomices pombe, Torulaspora delbruecki i Zigosaccharomices baili. Ne bojte se, jer sjajno deluje!

Pročitajte i ovo: Šta jesti pre i posle rekreacije za postizanje najboljih rezultata

Rejuvelac

Enzimsko piće dobijeno fermentacijom od punih žitarica. Blago gazirano i sa ukusom sličnim onom limunadi, izumela ga je Ann Vigmore, Amerikanka litvanskog porekla, koja je osnovala Hipokratov zdravstveni institut i smatra se majkom ”žive” hrane nove generacije, koja je sirova i fermentisana, kao što nam se sviđa danas.

Fermentisana hrana: koja su njena svojstva i prednosti

Razlog porasta popularnosti fermentisane hrane nalazi se u njenoj probiotičkoj funkciji. Ova „živa“ hrana dobra je za bakterijsku floru creva, poboljšavajući opšte psihofizičko blagostanje onih koji je konzumiraju.

Pročitajte i ovo: Medna dijeta, šta je to i kako ishrana sa medom pomaže u mršavljenju

Dobro znamo da su creva drugi mozak, kao i to da su creva majka svih bolesti, veoma važan za ravnotežu i zdravlje organizma. Fermentisani mlečni proizvodi, na primer, karakterišu probiotska svojstva koja su u stanju da uravnoteže mikrobiotu, vršeći veoma blagotvorno delovanje na crevnu pokretljivost i još mnogo toga.

Pročitajte i ovo: Pripremite se za dijetu – Šta bi trebalo da uradite pre nego što počnete sa dijetom, ako zaista hoćete da deluje

Zahvaljujući delovanju na creva, mestu na kojem obitava većina telesnih odbrambenih sistema, ova vrsta hrane, takođe, podstiče funkcionisanje imunološkog sistema, povećavajući njegov kapacitet i samim tim čini zdravijima one koji konzumiraju ove proizvode.

Čak i na nivou probave, fermentisana hrana je odlična, jer se lako vari i asimiluje, zbog toga što je proces fermentacije na neki način izvršio neku vrstu predistraživanja hrane.

Pročitajte i ovo: Dobre navike u ishrani: Kako da se ne ugojite ako često jedete van kuće

Fermentacija, takođe, obogaćuje hranu vitaminima i čini druge neophodne hranjive materije, kao što su proteini, dostupnijim u biološkom obliku.

Pročitajte i ovo: Šta da jedete za doručak kako biste ubrzali metabolizam

Najzad, nedavno istraživanje sprovedeno u Švedskoj na preko pedeset hiljada žena svih uzrasta pokazalo je da one koje konzumiraju fermentisanu hranu, naročito jogurt, imaju mnogo jače kosti koje su otporne na lomove.

Šta je fermentacija?

Fermentacija je proces koji oslobađa energiju iz šećera kada su okolni uslovi anaerobni, tj. kada nema kiseonika. To je hemijski proces koji aktiviraju kvasci i bakterije kako bi mogli da izluče energiju sadržanu u glukozi.

Pročitajte i ovo: Šta da jedete, a da se ne ugojite ako kasno večerate

Razlog zbog kojeg ovi mikroorganizmi izvlače energiju iz šećera isti je onaj koji nas tera da jedemo fermentisanu hranu: i oni su gladni i jedu ovako!

Pročitajte i ovo: Psihološki trikovi koji mogu da vam pomognu da zavarate glad i zaista smršate

Da bi živele, bakterije troše energiju koju mogu da izluče iz glukoze i zahvaljujući ovom procesu da se hrane, proizvode etilni alkohol i mlečnu kiselinu, ostale proizvode bogate energijom. Bakterije koje proizvode etilni alkohol su one koje učestvuju u fermentaciji piva, nekih vrsta vina (posebno belog) i alkohola uopšte, dok su one koje proizvode mlečnu kiselinu (laktobacili) one iz kojih potiče mlečna fermentacija, iz koje su rođeni polučvrsti proizvodi, poput jogurta ili kefira.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.