Neko duže vreme unazad, pažljivo i prilično temeljno promišljam pojave, obrasce i (nepisana) pravila koja se u ovoj sredini (i susednim sredinama, verujem) organizuju oko zarađivanja novca.
Primećujem da su u srpskom društvu doslovno sve teme s novcem u vezi – tabu teme. Da je sa zarađivanjem i platama u vezi nepristojno i ono što nepristojno nikako ne bi trebalo da bude, pa biram da otvoreno i na sebi svojstven način doprinesem normalizaciji govorenja o onome o čemu bi najnormalnije i slobodno trebalo moći govoriti.
S rađanjem novog srpskog društva, onog u kojem je socijalizam ustupio mesto kapitalizmu, rodilo se i visoko vrednovanje radoholizma. Vredan hvale i divljenja je onaj koji radi najmanje deset sati dnevno, sedam dana u nedelji.
Pročitajte i ovo: Kako da ne sagorite od posla
Onaj koji spava do pet, šest sati i ne da nikada ne ide na bolovanje – već ne ide ni na godišnji odmor. Onaj koji je dostupan 24/7, te onaj koji po dolasku na novo radno mesto već mašta o sledećem – na kojem će s uživanjem i zadovoljstvom ovladavati novim znanjima i veštinama.
Pročitajte i ovo: Uzdizanje autoritetom znak je slabosti i želje za priznanjem
S jedne strane, novo srpsko društvo na tron postavlja one koji ne znaju šta da rade kada ne rade. S druge su strane načelnikovanja, direktorovanja, ministrovanja i ina titulašenja koja su bila i ostaće vredna kao takva. Zvučno i hijerarhijski visoko čuva se kao u glavi oko i, ceni se, vredi puta kojim se i dalje često ili i najčešće ide.
Pročitajte i ovo: Oslobodite se emocionalnih manipulatora
S rađanjem novog srpskog društva, međutim, nije se rodilo i visoko vrednovanje uživanja u zarađivanju i trošenju sopstvenog novca. Dugogodišnje a ležerno trošenje novca koji je zaradio neko drugi – roditelj i(li) partner – krajnje paradoksalno, još uvek je prilično prihvaćeno i „normalno“.
Pročitajte i ovo: Antisocijalni poremećaj ličnosti
Slobodno možete da ne radite jer ne želite ili ne morate da radite, ali ne možete slobodno da kažete da radite vođeni željom da dobro zarađujete i mnogo zaradite. Onaj koji voli da ima i troši novac je materijalista, iako onaj koji voli da nema ne postoji. Licemerno smo i društvo praznih priča, pa će vas prihvatiti bolje i voleti više ako slažete da nemate ili kažete da imate (mnogo) manje nego što imate.
Pročitajte i ovo: Mobing – psihičko i seksualno zlostavljanje na radnom mestu
S pojavljivanjem koronavirusa u našoj zemlji i ulaskom u vanredno stanje, pružaoci psihološke podrške i pomoći pozvani su na poklanjanje svojih usluga – u obimu i meri u kojima su to mogli da izaberu i sebi dozvole, naravno. U istom periodu, PCR test je koštao prilično mnogo. Ni danas nije besplatan i nikada neće biti, iako će mnogima nastaviti da bude potreban iz dana u dan.
Pročitajte i ovo: Kako da se nosite sa šefom koji vas maltretira
Sigurna sam da s ulaskom pandemije u našu zemlju nijedan stomatolog nije pozvan na besplatno plombiranje zuba, kao što nijedan ginekolog nije bio i nikada neće biti pozvan da besplatno, ili za simboličnu sumu novca uzima briseve za ritunske ginekološke analize. Neke slobode jednostavno postoje, dok bi se neke druge samo i jedino tumačile kao bezobrazluk i nevaspitanje.
Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju
Da s prethodno napisanim u vezi ne bude zabune: humanističke nauke i pomagačke profesije se s razlogom tako zovu. Nauke i profesije su, ipak, nauke i profesije – i kada su humanističke.
Pročitajte i ovo: Najčešće greške u upravljanju konfliktima i kako ih prevazići
Humanizam i poklanjanje su u redu dokle god nisu na štetu, nemogućnost i sagorevanje onog koji se nesebično daje (čega među mojim kolegama (pre)često ima). Zaboravlja se, međutim, na činjenicu da su humane i pomagački orijentisane i mnoge profesije pred koje se ne stavljaju ti predznaci.
Pročitajte i ovo: Stalo ste zauzeti? Od čega, zapravo, bežite?!
U našem se društvu, na žalost, još uvek misli da najviše radi onaj koji s radom završava po isteku radnog vremena. Misli se da oni koji sami određuju kada će i koliko raditi – više ne rade nego što rade; iako im ni posao, ni zaradu ne obezbeđuje niko sem njih samih.
Pročitajte i ovo: Život ste dali firmi u kojoj radite, a ona vas je odbacila kao staru krpu
I dalje se, nekako, prevashodno ili jedino računa ugrađivanje u okvire ispostavljene od strane drugog, čak i kada se – tokom radnog vremena – danima, nedeljama pa i mesecima ne radi jer posla nema. Lako, obično, nimalo i nikako nije onima koji redovno slušaju kako im je lako. I na slobodama, po pravilu, najviše “zavide” oni koji svoje neslobode ne bi menjali ni za šta na svetu.
Pročitajte i ovo: Upoređivanje s drugima upropaštava ti život
U našem je društvu, na primer, vrlo “normalno” da rijaliti učesnik, frizer, fotograf, programer, advokat ili plastični hirurg “puno košta” – ali nije lepo, ni umesno da društvenjak ili nekomercijalni umetnik svoj rad skupo naplaćuje.
Pročitajte i ovo: Odlazite li od onih koji nisu ono što vam je potrebno?
Takođe, nije lepo, ni pošteno da “puno košta” ono što možete da uradite za kratko vreme – nakon gooodina i godina ulaganja u sebe, svoje znanje i veštine. Nema smisla da vam je teško ili da kao profesionalni pomagač birate da ne odgovorite na poruku sledeće sadržine: “Može savet?” ili “Držite li besplatne konsultacije?”
Pročitajte i ovo: Vodič za žene zbunjene muškarčevim ponašanjem
Nema smisla, takođe, da na razgovoru za posao pitate za platu. Pogotovo ako ste početnik ili praktičnog iskustva imate vrlo malo. Nema smisla ni da ne znate za poslovne tajne i polazite od toga da bi plate zaposlenih u istoj kompaniji trebalo da budu transparentne.
Pročitajte i ovo: Da li se mame dele na dobre i doterane?
Nema smisla da želite da zarađujete koliko i vaše muške kolege – ni ako ste žena koja nema decu zbog koje odsustvuje i radite koliko i muškarci, ili se od njih dajete i više. Nema potrebe ni da poslodavac ne zaboravlja na činjenicu da je zaposleni potreban njemu koliko i on zaposlenom. Društvo smo dvostrukih aršina i to-je-(nešto)-drugo floskula.
Pročitajte i ovo: Imaju li žene previsoka očekivanja od svojih partnera?
Da posle sveg ovog duženja skratim i zaključim:
#1 Svoj život u svoje ruke uzima samo onaj koji svoj novac ima. Tuđe pare u svakom trenutku mogu prestati da budu i vaše. Niko vam ne duguje ni materijalno pomaganje, ni izdržavanje.
Pročitajte i ovo: U bračnom krevetu sa bebom
#2 Odrasli ljudi se ne upuste u ono što sebi ne mogu da priušte. Nije pitanje je li to nešto (pre)skupo već koliko vam je potrebno i važno. Nije se desilo da za prioritete nemate, zar ne?
#3 Najviše se plaća ono što se (uporno) vraća. Propuštene prilike, nenaučene lekcije, ponavljajući obrasci, potcenjivanja i(li) precenjivanja, bumeranzi svake vrste… koštaju i živaca i novca.
Pročitajte i ovo: Prednosti i mane ljubavne veze sa značajno starijim ili mlađim partnerom
#4 Samo na novac obično misle oni koji kažu da samo na novac mislite vi. Samo vi radite, zarađujte sve više – ako možete i ne dajte se zbuniti, ni pokolebati.
#5 Stručnjaštvo i profesionalnost koštaju, ali nisu na prodaju. Visok kvalitet može i trebalo bi da ima visoku cenu. Nisko pada samo onaj koji ne leti.