Jedno od neizbežnih pitanja u malobrojnim intervjuima koje je tajnovita spisateljica dala jeste upravo – ko je Elena Ferante?

Odgovor pruža Frantumalja, knjiga koja se sastoji od pisama, eseja i intervjua nastalih u periodu 1991–2016. Ferante – spisateljica, žena, Italijanka, majka, ćerka, prijateljica, političko biće – iskreno i bez zadrške govori o stvarima koje su bitne, jezikom i stilom koji nas je očarao u njenim knjigama.

Frantumalja pruža priliku da se razmotri čudno, sablasno prisustvo Elene Ferante u svetu književnosti.“
— The New York Times Book Review

Voleli ste dela Elene Ferante, a sad imate priliku da zavirite u njenu prepisku. Frantumalja, koja se sastoji od pisama, intervjua, odgovora na pitanja čitalaca, nastalih u periodu 1991–2016, otkriva izvanredan um i Eleninu apsolutnu strast za pisanjem.

FRANTUMALIJA, Elena ferante, BOOKA

U njima ona govori o svojoj odluci da ostane anonimna, o svojim strahovima i sumnjama, o feminizmu, majčinstvu i ženskom iskustvu u književnom svetu, ali i o politici, filozofiji i uticaju medija.

„Ova knjiga, najprimamljivija onima koji su već čitali Elenu Ferante, poslastica je i za pisce, ljubitelje književnosti i stvaraoce svih vrsta.“
— Booklist

Sve to je napisano istim onim jezikom koji koristi u knjigama, promišljeno, iskreno i bez zadrške; svaki od tih segmenata je užitak za čitanje. I ne, ne preterujemo, čak su i odgovori na pitanja novinara pravi mali literarni dragulji.

Ovo je knjiga koju nikako ne smete propustiti. Možda nećete saznati pravo ime Elene Ferante, ali ćete upoznati nju.

Frantumalja nas vodi za radni sto Elene Ferante i omogućava nam da zavirimo u fioke iz kojih su izašli njeni romani. Sastavljena od pisama, eseja i intervjua u periodu 1991–2016, ova knjiga je jedinstven prikaz autorke koja otelotvoruje apsolutnu strast za pisanjem.

„Ovo je fascinantna knjiga… Povremeno uvlači čitaoce jednako kao izvanredne priče ove autorke i dotiče uznemirujuća unutrašnja pitanja istom sirovom snagom.“
— The Guardian

Ferante odgovara na mnoga pitanja koja su joj čitaoci postavljali. Govori o tome zašto je odlučila da se drži po strani i pusti da njene knjige žive nezavisno od nje. Govori o strepnji nad procesom u kome roman postaje film.

Govori o radosti i teškoćama pisanja, o agoniji onih koji napišu priču a onda je smatraju nedovoljno dobrom. Govori i o psihoanalizi, o gradovima u kojima je živela, o majčinstvu, o feminizmu i o svom detinjstvu kao skladištu sećanja, utisaka i fantazija. Rezultat je živopisan i intiman autoportret spisateljice na delu.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.