Probudiš se mokrih dlanova, sa srcem u grlu… a onda kažeš sebi: „To je samo san.“ Ali nije. Neke noćne more ostaju u telu dugo posle buđenja.
Istina? Loši snovi mogu da ti poremete san, raspoloženje, koncentraciju, čak i zdravlje. Kao da ti mozak vodi rat dok ti pokušavaš da odmaraš.
Dobra vest? Nisi zarobljen(a) u svojim snovima. Postoje rutine, tehnike i male večernje navike koje mogu da smire mozak i utišaju noćne razorne filmove.
Pročitajte i ovo: Kako krstašice utiču na rad štitaste žlezde
Ako te noćne more bude pre nego alarm — vreme je da preuzmeš kontrolu nad snom.
Tvoje noći mogu ponovo da budu mirne.
Noćne more nisu samo ružni snovi: one mogu uticati na vaše mentalno i fizičko zdravlje, ali postoje efikasne strategije za njihovo smanjenje.
Svima se dešava da se probude usred noći, sa lupajućim srcem i živopisnim utiskom da se upravo dogodilo nešto strašno. San previše stvaran, noćna mora koja ostavlja fizički osećaj koji je teško otresti.
Pročitajte i ovo: Vitamin D smanjuje rizik od oboljevanja od svih vrsta karcinoma
Ako se retko dešava, to je samo mala smetnja. Ali kada se noćne more često ponavljaju, remete san i menjaju raspoloženje, mogu postati znak upozorenja koji ne bi trebalo da ignorišete.
Prema brojnim studijama o snu, noćne more utiču na naše zdravlje više nego što zamišljamo. Ne samo da remete naš san, već i stalno stimulišu nervni sistem, držeći telo u stanju pripravnosti koje sprečava potpuni oporavak. Kao da um nastavlja da se bori čak i dok spavamo.
Pročitajte i ovo: Sve što treba da znamo o ishrani tokom posta
Dobra vest je da noćne more nisu neizbežne: postoje strategije, navike, pa čak i terapeutske tehnike koje mogu smanjiti njihovu učestalost i pomoći vam da bolje spavate.
Šta su noćne more i zašto se javljaju?
Noćne more su snovi visokog emocionalnog intenziteta, često okarakterisani strahom, patnjom ili bespomoćnošću.
Uglavnom se javljaju tokom REM faze sna, kada mozak obrađuje sećanja i emocionalne stimuluse. Iz tog razloga, noćne more ne nastaju niotkuda: one predstavljaju neku vrstu nesvesne prerade iskustava, anksioznosti ili emocija doživljenih tokom dana.
Pročitajte i ovo: Kako propustljiva creva utiču na razvoj autoimunih bolesti
Mogu biti izazvani periodima intenzivnog stresa, promena, nesanice ili prošlih trauma. Nije slučajno da oni koji doživljavaju periode anksioznosti ili mentalnog umora prijavljuju intenzivnije i uznemirujuće snove.
Loši snovi se mogu povećati tokom perioda radnog pritiska, ličnih promena ili kada dani postanu previše zauzeti da bi se omogućilo opuštanje. Um, bez dnevnih pauza, pronalazi način da „istoroji“ ono što ne može da izrazi dok je budan, san je način da se „istoroji“ ono što ne može da izrazi dok je budan.
Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o vitaminu Q, savezniku u borbi protiv bora i umora
Ishrana i upotreba alkohola ili kofeina uveče takođe mogu uticati na san, kao i neredovni rasporedi spavanja i prekomerna upotreba elektronskih uređaja pre spavanja. Štaviše, faktori okoline poput buke, temperature ili veštačkog svetla mogu ometati REM fazu sna, povećavajući verovatnoću uznemirujućih snova.
Pročitajte i ovo: Anticelulit dijeta: Zlatna pravila ishrane za eliminaciju celulita
Problem je u tome što, kada se noćne more ponavljaju, one na kraju pokreću začarani krug koji je štetan po vaše zdravlje: plašite se spavanja, spavate lošije, a kvalitet vašeg odmora se još više pogoršava.
Uticaj noćnih mora na zdravlje
Efekti loših snova idu daleko dalje od emocionalne sfere.
Nemiran i fragmentiran san tih noći smanjuje vašu sposobnost koncentracije, povećava nivo kortizola (hormona stresa) i može uticati na vaš imuni sistem. Loš san takođe znači da ste razdražljiviji, manje otporni i podložniji poremećajima raspoloženja.
Pročitajte i ovo: Da li je kokosovo ulje otrov ili čudotvorni lek?
Neke kliničke studije su povezale česte noćne more sa većom učestalošću anksioznosti, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja. Ali čak i bez dostizanja ekstrema, efekat se oseća: nagomilani umor otežava suočavanje sa danom i smanjuje prag tolerancije na stres.
Telo doživljava neku vrstu „lažne uzbune“: čak i nakon buđenja, srčani ritam ostaje viši, mišići napeti, um manje bistar. San tako postaje zamorno iskustvo, a ne regenerativno.
Kako intervenisati (da biste bolje spavali)
Smanjenje noćnih mora je moguće, a ključ je u poboljšanju ukupnog kvaliteta vašeg sna.
Prvo pravilo je uspostavljanje noćne rutine: idite u krevet i budite se u isto vreme, stvorite mirno okruženje i ograničite upotrebu ekrana i plavih svetala. Duboko disanje ili kratke vežbe opuštanja takođe mogu pomoći da se mozak isključi od dnevnog stresa.
Pročitajte i ovo: Deformiteti kičmenog stuba – neoperativna korekcija skolioze
Vođenje neke vrste dnevnika snova, čak i samo pisanje nekoliko redova dnevno, način je da se eksternalizuju emocije i smanji njihov teret.
Neki stručnjaci takođe preporučuju terapiju vežbanja imaginacije, tehniku u kojoj uvežbavate svoj san dok ste budni, modifikujući njegov kraj u umirujuću verziju. Na ovaj način, vaš um uči da reaguje drugačije kada se isti obrazac ponovi tokom spavanja.
Pročitajte i ovo: Šta se krije iza nesanice?
Konačno, prakse poput joge, meditacije ili večernjih šetnji pomažu u uravnoteženju nervnog sistema i podstiču dublji odmor.
A ako noćne more postanu česte, realistične ili previše intenzivne, najbolje ih je ne potcenjivati. Terapeut ili specijalista za spavanje može pomoći u identifikaciji uzroka i intervenisati personalizovanim tretmanima, posebno ako su povezani sa stresom, traumom ili složenijim poremećajima spavanja.
