Nisam te ignorisala. Samo sam zasićena da uvek budem dostupna.
Svaka poruka kao još jedan zadatak.
Svako „kako si?“ kao zahtev da dam sve od sebe, opet.
Odgovoriti odmah = nova lažna norma brige.
Možda ti odgovorim sutra. Možda za 5 dana. Možda kad se vratim sebi.
Pročitajte i ovo: Zašto volimo one koji vole samo sebe?
U vremenu kad se briga meri brzinom odgovora, ćutanje postaje bunt. Ovo je priča o emocionalnom zamoru od poruka, notifikacija i neprekidne digitalne prisutnosti. I zašto to nije nebriga – već granica.
Zašto nas umara obaveza da uvek budemo tu za sve, svuda, odmah
U svetu koji funkcioniše kao notifikacija – budi dostupan, odgovori, reaguj, pojavi se, lajkuj, repostuj – ćutanje više nije samo tišina. Ono je poruka. A često, i optužba.
Pročitajte i ovo: Zašto ostavljamo one koje volimo?
Jer danas se brižnost meri brzinom odgovora. Ako ne odgovoriš u roku od 15 minuta – nisi zainteresovana. Ako nisi lajkovala priču svoje prijateljice – postavlja se pitanje: jesi li ljuta? Ako nisi „pogledala“ poruku – možda se praviš da nisi tu. Ili još gore – jesi, ali biraš da ignorišeš.
A možda si, jednostavno, pregorela.
Ne od ljudi. Nego od stalne rotacije identiteta. Od neprekidnog logovanja u sebe.
Jer svaka poruka traži ne samo odgovor – već verziju tebe.
Pročitajte i ovo: Kako emocije utiču na stvaranje bolesti?
Tebe raspoložene.
Tebe podržavajuće.
Tebe koja zna šta da kaže.
Tebe koja nije u zoni sumraka.
Tebe funkcionalne. Empatične. Jasne. Onlajn.
Ali ponekad nisi. I ponekad – ne želiš da budeš.
Ne zato što ne mariš. Već zato što si predugo marila za sve – bez pauze.
Zato što čak i kad telefon ćuti, ti si već „pristigla“ svima u glavi.
Pročitajte i ovo: Kako dolazi do devijacije energije kod depresivnih stanja?
Osećaj krivice postaje norma: jer nisi odgovorila mami. Jer si propustila prijateljičin glasovni. Jer nisi „videla“ poruku bivšeg koji ti se javio posle tri meseca – a zapravo, jesi. Samo… nisi mogla.
Zato što je postalo previše.
U toj tišini koju ne razumeju, postoji ti. I tvoje granice.
Možda nisu boldovane. Možda su tek iscrtane crtice u pesku. Ali postoje.
Pročitajte i ovo: Neodoljiva privlačnost nedovršenih odnosa
Jer biti uvek dostupan znači nikada zaista ne biti sa sobom.
A istina je: nisi društvena usluga. Nisi aplikacija. Nisi API.
Ti si biće sa telom koje vapi za mirom. Sa živcima koji nisu optički kabl.
Sa dahom koji ponekad želi da se ne javlja nikome – ni sebi.
Možda ne odgovaraš odmah. Možda kasniš. Možda selektivno biraš tišinu.
To nije nebriga. To je – odbrana. I možda tvoj prvi korak ka prisustvu koje nije virtuelno, već stvarno.
Pročitajte i ovo: Emocionalna zavisnost – koji je tvoj ljubavni fiks?!
Jer najvažniji „seen“ je onaj koji dodeliš sebi.
Checklista: Da li si pregorela od konstantne dostupnosti?
🔋 Tvoje telo ti već šalje signale:
□ Osećaš fizičku napetost svaki put kada čuješ notifikaciju?
□ Hvataš sebe da čitaš poruke ali ne odgovaraš – jer ti je prosto previše?
□ Smanjila si kontakt sa bliskim ljudima jer se osećaš iscrpljeno čak i za njih?
□ Imaš osećaj krivice kad ignorišeš poruke – ali i osećaj gušenja kad odgovaraš?
Pročitajte i ovo: U čemu je razlika između srodne duše i životnog partnera?
🧠 Tvoj um je zasićen zahtevima:
□ Stalno proveravaš da li si nešto propustila – iako ne želiš da gledaš ekran?
□ Često pomisliš: “Samo da me svi puste na miru.”
□ Osećaš anksioznost ili pritisak kad vidiš broj neodgovorenih poruka?
□ Brineš da će drugi misliti da si bezosećajna – samo zato što nisi „online“?
Pročitajte i ovo: Emotivno nedostupni muškarci – tako blizu, a tako daleko
💬 Tvoja komunikacija postaje teret, a ne izbor:
□ Odgovaraš automatski, bez volje, samo da bi „skinula to s vrata“?
□ Uglavnom koristiš emotikone, reakcije i „seen“, jer ne možeš više da daješ sebe u porukama?
□ Zamišljaš da obrišeš sve aplikacije – pa se pitaš: a zašto i ne bih?
Pročitajte i ovo: Opsesija kao početak rešavanja problema u odnosima
🧭 Vreme je da postaviš granice ako si pomislila makar jedno od ovoga:
□ „Ne mogu više da budem za sve dostupna.“
□ „Nije moj posao da uvek odgovaram odmah.“
□ „Želim svoje vreme bez osećaja krivice.“
□ „Zaslužujem da dišem – i kad ne kucam poruku.“
Pročitajte i ovo: Praktični saveti kako da pomognete prijateljici koja trpi nasilje
💡 Mini ritual za povratak sebi:
📴 Ugasiti notifikacije bar 2h dnevno
🤍 Ostaviti telefon u drugoj sobi dok jedeš
🕯️ Zapisati u svesku kome stvarno želiš da odgovoriš – a kome osećaš da moraš
🛑 Reći sebi naglas: „Ne javljam se sada – jer biram sebe.“
