Kažu da je moć najbolji afrodizijak, a tako je moćan zato što se ljudi odriču odlučivanja, pa to čini uvek neko drugi radi njih, poput političara ili poslodavca, što izaziva nezadovoljstvo.
Žudnja za moći nema koren u snazi, nego u slabosti!
Čovek koji danas zna i ko se okrenuo sebi je ujedno protiv sistema jer se ne klanja izmišljenom kralju ili imagu tj, slici oca unutar nas samih. Ako ne sledimo patrijarhalna osinja gnezda koja funkcionišu na konkurenciji i osećaju krivice, odlučujemo se za sopstveni svet kvaliteta u kojoj autoritet postajemo sami sebi.
Država ili kompanija je fantom oca, slika neprihvaćene potencijalne snage moći koja je u vama, ali to se većini ne sviđa i tako nastaje nevidljivi kult zbog kojeg ljudi idu u ratove samo kako ne bi prihvatili istinu, a to je da autoritet kroz odluke i samostalnost jest jedini put.
Problem je što se žrtva, u ovom slučaju narod, uvek obračunava s onima koji misle drugačije, a ne s onima koji su mu nametnuli kontrolu (otac, autoritet) jer država se nametnula kao spasitelj, ona koristi taj moćni arhetip u kojem ljudi dobijaju osećaj pripadnosti.
Jeste li znali da većina ljudi bolje funkcioniše i radi kada imaju vođu, šefa ili autoritet?
Država i drušvo su zasnovani na opsesivnim, nepisanim pravilima kojima se klanjamo bespogovorno kao, recimo, kupovanju.
Ko kupovanje (shopping) dovodi u pitanje? Smatra se nenormalnim jer je kupovanje opsceno. Mi još gajimo želju da ako nešto kupimo, dobijamo moć od imago oca ili slike oca koja je neprevladana u velikoj većini ljudi. To je ritual koji ljudi čine radi moći.
Recimo, ako pred nekim prijateljima parkirate skupi auto ili kažete da imate odličan brak, na šta će jače prijatelji ili društvo reagovati?
Odgovor znate.
I sada dolazimo do jednostavnog zaključka. Zašto se ljudi čude kada kažu da im odnosi ne funkcionišu? Ovaj simbol moći ima veći učinak na ljude nego da kažete kako imate srećnu vezu.
Zar uopšte ljudi razgovaraju s ljudima koji imaju dobru vezu?
Iz iskustva rada sa klijentima, mogu da kažem da se to pitanje slabo postavlja srećnim parovima jer kako je rečeno, simbol moći ili prepoznavanja od autoriteta koji vlada u ljudima, više zapaža moć koja je u bogatstvu ili stvarima.
Iako spolja ljudi glume cinike koji se izruguju javnom zakonu, bogatstvu, ipak to rade s pozicije u kojoj još uvek priželjkuju nadmoć Oca, ali je ostavljaju netaknutom, nju traže onda u partneru u kome preslikavaju tu nadmoć, nažalost.
Želja za užitkom moći ispunjava cinike ili današnje pripadnike društva fantazmom o moći. Ono što cinici ostavljaju netaknutim, upravo je fantazma o moći, fantazma javnog-pisanog zakona kojem se pokoravaju i podsvesno podržavaju.
Dakle, ljudi izražavaju cinično nepoverenje u svaku javnu ideologiju, ali se okreću paranoidnim fantazmama o zaverama, pretnjama i raznim devijantnim užicima gde malo ko vidi da ljudima vlada upravo autoritet iznutra u kojem očekuju spasitelja, ali koje jedino može doći tako da se svaki čovek sam pobrine za sebe.
U odnosima se ova fantazma ostvaruje na način da ljudi često priželjkuju da im se partner zbog njihove moći klanja.
Kada se upoznajemo, pričamo sve odlične stvari o sebi kako bismo pokazali svoju moć. Muškarac svojim uspesima, a žena svojim izgledom i umiljatošću. Jedno i drugo nakon par meseci shvataju da fantazma o moći bledi i polako, ali sigurno odnos gubi snagu. Ako partneri nadvladaju ovu sliku, spremni su na istinski odnos.