Animus (arhetip muškog lika u nesvesnom delu ličnosti žene) je ono što se u ženama javlja u fiksnim idejama, kolektivnom mišljenju i nesvesnim pretpostavkama kojima se zaklinju na apsolutnu istinu.
Animus se prepoznaje kada idealizujete muškarca i stavljate ga ispred ženstvenosti i sopstvenih osećanja.
Animus je most sa Sopstvom ili Bogom. Problem s odnosom nastaje zato jer je on ujedno i odnos s Sopstvom ili Bogom. Animus je ključ u shvatanju mističnog nivoa odnosa s Bogom.
Ljubavnica se zaljubljuje u dve slike Animusa, u sigurnog muškarca koji je njen otac i onog nesigurnog, mladog muškarca s kojim proživljava sve ono dečje, onu nežnu zaljubljenost i neostvarenu maštu gde se oseća bezbrižno.
Ovo su dva demona ili projekcije u ženi s kojima se ona bori kroz zaljubljivanje. Traži jedinstvo, ali ih traži spolja. Ljubavnica mora da osvesti ova dva demona koji joj stvaraju pogrešnu sliku stvarnosti, pogrešnu sliku zaljubljivanja.
Pročitajte i ovo: Šta sprečava ženu u ljubavi?
Ljubavnica ne vidi da joj je želja iskrivljena, da kroz ljubavnika traži spoljne jedinstvo (Sopstvo ili Bog), ali on ne može da joj ga da jer on je samo nosilac projekcije, demon koji opseda, fantom ili fantazma.
Kada se taj demon iznutra osvesti kao projekcija, kao onaj deo sebe koji se poseduje u svojoj nutrini i koji ne zavisi od spoljnjeg nosioca raja i ispunjenja, onda se ženi događa ljubav.
Pročitajte i ovo: Nesvesna slika muškarca u ženi
Projekciju raja, u stvari, traži od partnera, ali taj raj ili bog ne vidi u sebi već ga traži napolju i tada se stvara najveći problem u današnjim vezama. Ovaj aspekt velika većina ne vidi. Teško je objasniti da je zaljubljenost u demona ili fantaziju ono što se na glas ne sme reći, odnosno, to je najveće bogohuljenje današnje civilizacije jer zaljubljivanje je mit na kojem se bazira celokupna kupovina kapitalizma.
