Venera, kao planeta ljubavi, u Lavu se ne oseća toliko dobro.
To znači da svi oni koji epski izjavljuju ljubav, iza svojih reči ne stoje. Ljubav je slična onoj Pavlovoj: ”Ljubav se ne glorifikuje, dakle, ona je skrivena u puno malih životnih momenata.”
Lav koji sve pretvara u uspeh i slavu pokušava i ljubav da preinači u taj model, pa je njegova ljubav najuspešnija i najdublja. Ipak, Venera u Lavu teško može ostati u uverenju da će nekog da voli do kraja života, ali to lako izjavljuje.
U psihoterapiji to je činjenica, no niko je ne govori naglas jer bi mogla poremetiti mit na kojem gradi svo kupovanje.
Zaljubljenost koja se pretvara u ljubav je za one koji žive svakodnevno ljubav, dok većina želi ljubav uspeha, glamura, koja je prepuna sebičnosti i modeliranja partnera po svojoj narcisoidnoj dečjoj slici iz djetinjstva, u kojem smo bili centar sveta.
Sve počinje trenutkom kada smo osetili taj lepi trenutak koji svi poznajemo i kada je sve krenulo idealno, kada smo se osetili odvojenima od tla i kada nas ništa nije diralo. Poljubac, zagrljaj, sve prepuno lepih reči, nežnosti i strasti. To je nešto što obogaćuje život, ali ne kaže se uzalud da su sve velike ljubavi nesrećne.
Zašto?
U jyotishu, kada se Rahu nađe u jedanaestoj kući, a Kethu u petoj ili Lavovskoj kući, to govori o ljubavi koja je puna Lavovskih obećanja: ”Jedino ću te ja tako voleti, niko te tako neće moći voleti kao ja.”
To je lepo, ali ljubav ne može ostati vezana za jednu osobu, već kada je upoznamo, onda želimo da je delimo s drugima. Ljubav koju smo osetili u partnerstvu želimo da proširimo na društvo i zato Severni Mesečev čvor usmerava osobu da proširi osećaj ljubavi.
Dakle, velike ljubavi propadaju u onom trenutku kada partneri postanu sami sebi svrha, zatvaraju se u nesigurnost, postaju ovisni jedno o drugom, postaju pomalo ljubomorni, sebični i ona se počinje gušiti jer zaljubljivanje je trebalo da podstakne naš rast. Zato posedujemo zaljubljenost koja nas podstiče na sopstveni rast, ali to ljudi većinom ne shvataju. Počinju da govore o tragičnoj ljubavi, ali oni tada govore da nisu uspeli svoju ljubav da modeliraju po svojim sebičnim merilima.
Zaljubljenost može da postane ljubav tek onda kada smo spremni na rast, ali ako to nismo, onda ćemo dalje tražiti kod drugih taj osećaj postajući ovisnici o doživljenoj ljubavi i živeći u strahu da ga više nikada nećemo uspeti ostvariti, pretvarajući svoj život u frustraciju.
Birajmo sebičnu ljubav ili zrelu u kojoj napuštamo imperative ovog sveta i gde živimo autentično onako kako osećamo da poštujemo sami sebe.
Zaljubljenost je samo stanje, a ljubav nepromenjiva činjenica koja ostaje trajno u nama, ukoliko smo je upoznali.