Animus u ženi, u prvobitnom obliku, prikazuje se kao tiranin i lovac ubica.

Predstavlja divljački aspekt. Žena, s druge strane, služi životu i poziva muškarca u život. Anima se u pričama pojavljuje kao život, a vrlo retko nema smrtonosni aspekt. Ona je za muškarca arhetip života. Zato muškarac voli i očekuje smeh od žene i želi da je učini srećnom.

U primitivnom i negativnom obliku, Animus je suprotnost. On ženu odvlači od života, ubija život u njoj. Povezan je sa zemljom duhova i mrtvima.

Dakle, kada se žena oseća depresivno, njome vlada Animus koji ju je odveo od života. Stvara osećaj izmučenosti i nesposobnosti za nastavak života i to je najgori uticaj Animusa na ženu. On donosi prekide i tera ženu da raskine veze sa spoljnim svetom, često u obliku oca i unutrašnjeg kritičara.

Često se događa da ženi dolaze mnogi prosci, ona ih odbija ili napušta svakog muškarca. Kod muškaraca to rade majke, a žene mogu da se osećaju nedovoljnima svojim partnerima.

Animus deluje kao kompleks oca gde žena, da bi se oduprla jakom uticaju, bira inferiorne ljubavnike.

Često se u snovima i bajkama Animus javlja u obliku oca ili starca koji se pretvara u mladića.

To je ono što žena treba da shvati i razbije sliku oca da bi ugledala nasuprot sebe partnera.

Kada žena oseća agresiju, znači da je opsednuta Animusom ili kada je muževna ili rastresena ili nije sasvim prisutna, tada žena napola spava i na čarobnom je putovanju sa svojim ljubavnikom Animusom.

Sa druge strane, neke žene osećaju agresiju Animusa, ali ga ne žele pustiti napolje. Pošto znaju da ga ne mogu pobediti, drže ga podalje i tako postaju krute, konvencionalno ispravne, zatvorene u sebe. To je, takođe, osakaćenost i reakcija na Animusa.

Još jedan aspekt opsednutosti Animusom jeste kad žena lenjo sanjari i mašta o željenom ili, pak, smišlja zavere i spletke. Često vidimo takve žene da opsednuto gledaju TV sapunice.

Animus može da se pojavi kao siromašan lik kojeg u bajkama nalazimo kao kakvog slugu ili prosjaka. On ženu tako tera da poveruje da ni sama nema ništa. Ona, u stvari, ima predrasudu o nesvesnom ili unutarnjem životu, a to rezultira beskonačnom kritičnošću ili samokritičnošću.

Takođe, Animus može da uveri ženu da živi daleko iznad njenih stvarnih mogućnosti jer nije dobila velike ideale koje je sebi stavila kao imperativ.

Recimo, žena se uda za siromašnog čoveka kažnjavajući sebe jer nije uspela da se uda za bogatog čoveka, ali nastavlja i dalje da sanja o velikom bogatstvu i slavi.

Opsednutost Animusom ženu dovodi da radi muški posao, a zauzvrat je Animus vraća ženskim delatnostima.

Postoji situacija kada Animus ženu tera da radi muške poslove i zauzvrat joj daje ženstvenost.

Ukratko, opsednutost žene Animusom je otuđuje od muškarca i napor da ostvari dobar emotivni odnos postaje sve bolniji. Da bi žena osvestila Animus, mora da napusti nepopustljivost, te pokuša da nadoknadi ono što je izgubljeno u prošlosti. To je ostatak detinjeg razmišljanja u kojem misli da drugi moraju da joj se dive i to predstavlja njenu nesposobnost da ceni svoju stvarnu vrednost.