Oni koji uporno misle da nesvesno ne postoji, postaju ovisni o razornim obrascima ponavljanja istih grešaka.
Stoga, nužno je za početak prepoznati obrazac. Recimo, ako neko izbegava da odgovara na pitanja, on ne primećuje da ga na poslu ljudi stalno ispituju, pa dolazi do problema. Ljudi se boje promene tj. rizičnih koraka zbog odbijanja, ali misle da će s godinama nestati ti obrasci, međutim, obrasci se pojačavaju.
Ono što je karakteristika današnjeg vremena jeste strah od upoznavanja ljudi, koji je pojačan.
Rizik malo ko želi, a to najbolje pokazuju koferi prepuni stvari na putovanjima. Pun kofer jeste okruživanje stvarima kojima ćemo se baviti na putovanju kako ne bi došlo do stvarnog odnosa, ali puno stvari jeste održavanje ideala nametnutog spolja od oca – društva koje govori da ćeš biti prihvaćen ako imaš puno stvari, odnosi su manje važni.
S druge strane, puno stvari je potrebno kako bi bili okupirani trivijalnostima, kako ne bi gledali u sebe.
Dakle, siguran život danas je ideal, a on je lišen emocija i prepun je površnosti, gde televizijske emisije postaju zamenski život. Na taj način ljudi ne moraju da prolaze kroz iskustvo složenih emocija.
Zahtev društva koje utelovljuje neosveštenog oca u ljudima je beskompromisni vladalac ljudima.
Taj otac kaže: kupuj i ljudi kupuju. On kaže: odnosi nisu bitni i danas zaista odnosi nisu bitni. Otac kaže da je važan hedonizam i površne veze i tako se ljudi ponašaju.
Nema refleksije, ali bez refleksije čovek ostaje nedoraslo dete, otvoren mnogim opasnostima gde obrasci ostaju neosvešteni i čovekov Damoklov mač doveo nas je pred samo uništenje prirode i okoliša u kojem živimo.
Da bismo osetili ljubav i napustili norme društva, potreban je rizik od odbijanja.
To je činjenica života u kojoj ne možemo uvek očekivati uspeh. Ako želimo mir bez prihvatanja rizika, onda je očaj činjenica. Rizik jeste nesigurnost, ali kroz tu nesigurnost rastemo.
